BICIKLOM KROZ VOJVODINU: Srbobran (4) Lenka i Svetlana, dve nesrećne sudbine na srbobranskom groblju (FOTO)

Pitao sam sveštenika Tibora Žunjija o čemu je reč, kaže da je devojčica izvršila samoubistvo pre dve godine. Tragična priča, zbog nesrećne ljubavi odlučila je da oduzme sebi život i bacila se pod kamion koji je prolazio prometnim putem ispred njene zgrade. Kasnije na groblju nalazimo i njen spomenik - Svetlana Gagić (1994-2022).

Krećemo u pravcu srbobranske Kalvarije gde će nas sačekati sveštenik Žunji i otključati je kako bi mogli da je obiđemo. Usput prolazimo preko mosta na rečici Krivaja. Upitao sam pecaroša koji je sedeo na obali - šta ima od ribe. Kaže da grizu crvenperka i manji šarani. Danas je, veli, voda čista a pre par dana je bila potpuno bela od zagađenja koje potiče od svinjarskih farmi uzvodno.

U Mađarskoj ulici nalazi se srbobranska Kalvarija koja se prvi put u istoriji spominje 28. januara 1868. kada su tadašnji predstavnici katoličke crkve odlučili da treba da je izgrade. Izabrali su mesto između Bečejskog puta i Krivaje koje u to vreme nije bilo naseljeno. Na osnovu podataka iz beležnice iz 1870. može se zaključiti da je Kalvarija završena te godine. 

Prema beležnici iz 1872/73. vidimo da su vršeni radovi unutar kapele, jer je negde krov popustio i sve je prokislo. To se sve događalo kad je u Srbobranu služio velečasni Sijarto Ištvan. Posle njegove smrti, u Srbobranu je službe počeo da vrši velečasni Matoš Janoš. On je zemlju na Kalvariji dao u zakup i prihod koristio za obnovu 14 stubova (stacija) sa slikama, koji pokazuju put mučenja Isusa Hrista. Poslednji Križni put je obavljen na Veliki petak 1944. Iste godine, tu su sahranjena 3 ruska vojnika.

Već u drugoj polovini 70-ih godina, Kalvarija je bila u ruševina. Plafon u kapeli se urušio, a stubovi (stacije) su oronule. Na početku 90-ih godina, nije još bilo organizovanog iznošenja komunalnog otpada, pa je okolina Kalvarije postala smetlište. Zbog toga, komunalna inspekcija 1997. šalje dopis katoličkoj crkvenoj opštini da počisti i sanira to smetlište. Komšiluk predvođen porodicom Paška Tibora te godine počinje obnovu Kalvarije. Stubovi (stacije) su obnovljene 1998. i posle više od 50 godina, sa velečasnim Peterom Sarvašem je održan Križni put na Kalvariji.

Obnova kapele dobrovoljnim donacijama je počela 23. februara 2001. Mađarska država je donirala 14 slika za stacije, veliku slika na fasadi kapele i u unutrašnjosti kapele jednu petodelnu slika kao i tri raspeća (Hristos i dva razbojnika) u vrednosti od 30.000 evra. Slike je izradio Morvai Laslo iz Mađarske. Novoobnovljenu Kalvariju je osvetio biskup Janoš Penzeš 19. avgusta 2001.

Na putu ka Hipodromu i dva srbobranska groblja prolazimo i pored ugašene ciglane. Pored je romsko naselje pa nam se vesela romska dečica pridružuju u obilasku kompleksa bivše ciglane u kojem je neko otvorio pilanu.

Nagledao sam se zatvorenih ciglana i kudeljara širom Vojvodine, u većini slučajeva ostao je samo - fabrički dimnjak. Ovde, u Srbobranu takođe stoji veliki dimnjak - ali se njegov vrh rascvetao.

Stižemo do rimokatoličkog groblja na čijem ulazu je ograda napravljena je od starih spomenika sa grobova ljudi koje već dugo niko ne održava. Takvi spomenici na drugim grobljima ili su zarasli u korov ili leže izvađeni i poslagani uz grobljanske ograde tako da se ovo može smatrati sasvim pristojnim rešenjem.

Na ovom groblju je kao i u većini vojvođanskih mesta sa mađarskim življem 1996. podignut spomenik posvećen civilima stradalim 1944. tokom odmazde koju su partizani sprovodili pod izgovorom da kažnjavanju zločince iz Racije a zapravo ubijeno je i mnogo nevinih meštana.

Srbobran ima dugu sportsku tradiciju. Još tridesetih godina 20. veka je imao teniske terene na uglu današnjih ulica Svetog Save i Miloša Crnjanskog, na mestu današnjih zgrada o čemu svedoče požutele fotografije. Time se mogla pohvaliti retko koja varoš u Bačkoj. Tenis su igrali studenti imućnijih roditelja, opštinski beležnik i intelektualci iz varoši srednjih godina.

Među brojnim klubovima, u varoši danas postoji Konjički klub Vranac osnovan 1947. koji poseduje hipodrom koji smo posetili i mogu da kažem da je bolje održavan od onog u Beogradu.

Stotinak metara od južnog ulaza u Gradsko groblje, s desne strane glavne grobljanske aleje, podigao je najmlađi Gedeonov sin Lazar – Laza crkvu u slavu svog oca. Kao veliki rodoljub i poznavalac stradalničke istorije svog naroda, Laza Dunđerski je znao da su Srbi na zidovima svojih manastira sačuvali likove i uspomene na svoje vladare, od nastanka do propasti svoje države. To je doprinosilo očuvanju naše nacionalne svesti. Ova istorijska činjenica kao i uspomena na poštovanog i voljenog oca, bili su razlog i podsticaj da podigne ovaj značajan spomenik. U kripti ove crkve su sahranjeni Gedeon i njegovi potomci, uključujući i Lenku Dunđerski (1870-1895)…

Na pravoslavnom groblju pažnju mi skreće jedan spomenik. Na njemu piše: “ĐORĐE BASTIĆ, rođen 5. marta 1939. Svršio je medecinu u Beču 1866. i pomažući BRAĆI SVOJOJ u ljutoj nevolji, bolesti koleri podleže meseca oktobra 1866. u 28. godini života svoga kao žrtva neumornog lekarskog delanja svoga. Večita mu slava i hvala od nas. Sentomašani”.

Robert Čoban