PLAMEN PARAOLIMPIJSKIH IGARA U PARIZU će danas krenuti iz engleskog sela

Putovanje plamena će se završiti u Parizu u sredu tokom ceremonije otvaranja Paraolimpijskih igara.

Među 1.000 bakljonoša biće i bivši paraolimpijci, mladi parasportisti, volonteri paraolimpijskih saveza, inovatori napredne tehnološke podrške, ljudi koji svoje živote posvećuju osobama sa invaliditetom i ljudi koji rade u neprofitnom sektoru kao podrška negovateljima.

Oni će odneti baklju u 50 gradova širom zemlje kako bi podržali zajednice koje su posvećene promovisanju inkluzije u sportu i podizanju svesti o životu sa invaliditetom.

Štafeta će istaći mesta koja su posvećena razvoju para sporta, kao i mesta gde su odrastali slavni paraolimpijci, kao što je Lorijen, dom dvostrukog paraolimpijskog osvajača zlatne medalje u jedrenju Demijena Seguina.

U sredu će 12 plamenova ponovo postati jedan kada štafeta stigne u centar Pariza nakon što obiće istorijska mesta duž čuvenih gradskih bulevara i trgova pre nego što zapali olimpijski kotao tokom tročasovne ceremonije otvaranja.

Kotao je prvi u istoriji Olimpijskih igara koji se pali bez upotrebe fosilnih goriva. Koristi vodu i električno svetlo i pričvršćen je za balon.

Svakog dana Paraolimpijskih igara, kotao će leteti više od 60 metara  iznad vrtova Tiljerija od zalaska sunca do 2 sata ujutru.

Stouk Mandevil je selo u Bakingemširu, severozapadno od Londona smatra se rodnim mestom Paraolimpijskih igara, jer su tu prvi put održane igre 1948. za malu grupu sportista u invalidskim kolicima koji su zadobili povrede kičme tokom Drugog svetskog rata.

Začetnik ideje je Ludvig Gutman, jevrejski neurohirurg koji je pobegao iz nacističke Nemačke i radio u britanskoj bolnici Stouk Mandevil.

U to vreme, povreda kičme se smatrala smrtnom kaznom, a pacijenti su bili obeshrabreni da se kreću. Gutman je naterao pacijente da vežbaju mišiće i organizovao  takmičenje kako bi ih održao motivisanim.

Takmičenje je kasnije preraslo u prve Paraolimpijske igre, koje su se održale u Rimu 1960. godine.