ПЛАМЕН ПАРАОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА У ПАРИЗУ ће данас кренути из енглеског села

Путовање пламена ће се завршити у Паризу у среду током церемоније отварања Параолимпијских игара.

Међу 1.000 бакљоноша биће и бивши параолимпијци, млади параспортисти, волонтери параолимпијских савеза, иноватори напредне технолошке подршке, људи који своје животе посвећују особама са инвалидитетом и људи који раде у непрофитном сектору као подршка неговатељима.

Они ће однети бакљу у 50 градова широм земље како би подржали заједнице које су посвећене промовисању инклузије у спорту и подизању свести о животу са инвалидитетом.

Штафета ће истаћи места која су посвећена развоју пара спорта, као и места где су одрастали славни параолимпијци, као што је Лоријен, дом двоструког параолимпијског освајача златне медаље у једрењу Демијена Сегуина.

У среду ће 12 пламенова поново постати један када штафета стигне у центар Париза након што обиће историјска места дуж чувених градских булевара и тргова пре него што запали олимпијски котао током трочасовне церемоније отварања.

Котао је први у историји Олимпијских игара који се пали без употребе фосилних горива. Користи воду и електрично светло и причвршћен је за балон.

Сваког дана Параолимпијских игара, котао ће летети више од 60 метара  изнад вртова Тиљерија од заласка сунца до 2 сата ујутру.

Стоук Мандевил је село у Бакингемширу, северозападно од Лондона сматра се родним местом Параолимпијских игара, јер су ту први пут одржане игре 1948. за малу групу спортиста у инвалидским колицима који су задобили повреде кичме током Другог светског рата.

Зачетник идеје је Лудвиг Гутман, јеврејски неурохирург који је побегао из нацистичке Немачке и радио у британској болници Стоук Мандевил.

У то време, повреда кичме се сматрала смртном казном, а пацијенти су били обесхрабрени да се крећу. Гутман је натерао пацијенте да вежбају мишиће и организовао  такмичење како би их одржао мотивисаним.

Такмичење је касније прерасло у прве Параолимпијске игре, које су се одржале у Риму 1960. године.