MLADI NAUČNICI NOVOSADSKOG TEHNOLOŠKOG FAKULTETA NAUKU PRETVARAJU U PRAKSU Bioagensi na bazi bakterija PRODUŽAVAJU VEK GRAĐEVINE

One pomažu i u smanjenju negativnih uticaja građevinske industrije na životnu sredinu, dok istovremeno unapređuju efikasnost i kvalitet gradnje, kaže za „Dnevnik” naučna saradnica Katedre za biotehnologiju Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu dr Olja Šovljanski.

- Razvoj i upotreba novih građevinskih materijala koji koriste biotehnologiju za poboljšanje svojih svojstava, poput povećane otpornosti na vremenske uslove i bolju termalnu izolaciju, produžavaju životni vek konstrukcije i svakako doprinose održivijem i efikasnijem građevinarstvu. Smatram da su biotehnološka rešenja način da se promoviše održivost kroz primenu ekološki prihvatljivih materijala i prakse održive gradnje. Upravo je biotehnologija osnova za pomeranje granica tradicionalnih metoda gradnje, lakše privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta - ističe dr Šovljanski, dodajući da se pozicioniranjem Srbije kao centra za biotehnološke inovacije u građevinarstvu povećava konkurentnost na globalnoj sceni i otvara šansa za međunarodnu saradnju i investicije.

Naš istraživački tim se bavi razvijanjem bioagenasa na bazi bakterija, koji su pronađene u prirodi, a koji predstavljaju aditiv cementnim materijalima (naučna saradnica Katedre za biotehnologiju Tehnološkog fakulteta dr Olja Šovljanski)

Po rečima naše sagovornice, naučna istraživanja u Srbiji dovela su do znatnih ekonomskih koristi kroz razvoj inovativnih, održivih materijala i energetski efikasnih metoda gradnje.

- Ova poboljšanja povećavaju trajnost i uticaj građevinskih projekata na životnu sredinu, ali doprinose i ekonomskom rastu jer se smanjuju troškovi i poboljšava energetska efikasnost. Konkretno, naš istraživački tim se bavi razvijanjem bioagenasa na bazi bakterija, koji su pronađene u prirodi, a koji predstavljaju aditiv cementnim materijalima. Kada se formira konstrukcija upotrebom bakterijski aktivnog cementnog materijala, šanse za pojavu makropukotina su svedene na minimum. Razlog ovog toka događaja leži u pokretanju aktivnosti bakterija u mikropukotinama i njihovog popunjavanja zahvaljujući biotehnološkoj aktivnosti unutar same matrice. Na taj način se produžava životni vek konstrukcije, ali i smanjuje uticaj ljudskih grešaka prilikom formiranja ili reparacije – rekla je dr Šovljanski.

Startapi se razvijaju

U Srbiji već postoji nekoliko startapa koji koriste biotehnologiju za razvoj inovativnih rešenja za građevinsku industriju, znatno doprinoseći tehnološkom napretku zemlje - naglašava dr Olja Šovljanski. - Inovacije koje se kriju iza fokusirane su na razvoj biotehnoloških rešenja za poboljšanje izdržljivosti i održivosti građevinskih materijala. Primera radi, razvijaju se biocidi koji se mogu integrisati u građevinske materijale kako bi se sprečili rast nepoželjnih mikroorganizama i degradacija građevinskog materijala i na taj način produžio životni vek zgrada i infrastrukture. Takođe, pažnja je usmerena i na biotehnološke procese za stvaranje ekološki prihvatljivih i veoma izdržljivih materijala. Još jedan primer je, svakako, razvijanje biorazgradive plastike uz primenu biotehnologije, koja se može koristiti u različitim građevinskim aplikacijama, kao što su izolacija i materijali za pakovanje. Bez obzira na rešenje, svaki od ovih startapa ima za cilj smanjenje ugljičnog otiska građevinskih aktivnosti i promovisanje ekološke prakse gradnje.

Trenutni nivo ulaganja u biotehnološke inovacije u građevinarstvu u Srbiji je, s nekoliko uspešnih projekata koji pokazuju ekonomsku isplativost i održivost, obećavajući, ukazuje dr Šovljanski dodajući da je to ipak daleko od željenog i verovatno je potrebno još mnogo vremena i truda da bi se situacija promenila na bolje.

- Da bi se privukle dodatne investicije, ključne su strategije kao što su vladini podsticaji, saradnja privatnog i javnog sektora, unapređenje ekosistema inovacija, privlačenje direktnih investicija iz inostranstva i promovisanje uspešnih priča. Ove mere mogu pomoći da se izgradi snažna investiciona klima, koja će podstići dalji rast i inovacije u biotehnološkom sektoru naše države – zaključuje dr Šovljanski.

D. Mlađenović