INTERVJU: OLJA ŠOVLJANSKI, DOBITNICA NAGRADE ZA NAJBOLJEG MLADOG ISTRAŽIVAČA Naučna rešenja za privredne probleme

Ova nagrada se dodeljuje s namerom da ukaže čast mladim pojedincima koji su ostvarili izuzetne rezultate u naučnim aktivnostima od velikog značaja za Dunavski region. Olja je prethodno, 2022. godine, za ukupan naučni angažman u zemlji i inostranstvu dobila Nagradu Fonda „Dr Zoran Đinđić” za mlade naučnike i istraživače, kao i Specijalno priznanje Fondacije „Doc. dr Milena Dalmacija” za najbolju doktorsku disertaciju u oblasti zaštite životne sredine.

 Nema sumnje da društvena priznanja prijaju mladom naučniku. Ali osim što povećavaju vidljivost, da li istovremeno otvaraju i neke nove mogućnosti, pre svega istraživačke?

– Biti prepoznat na evropskom nivou kao nosilac Danubius nagrade za mlade istraživače svakako pruža višestruku mogućnost za unapređenje istraživačkih kapaciteta individue, a posledično i kompletnog naučnog tima, projekta i naučnoistraživačke organizacije te osobe. Prilikom evaluacije projekata, sve više se cene dostignuća koja su definisana kao samostalni doprinos naučnoj izvrsnosti i inovativnom stvaralaštvu. Upravo u ta dostignuća spadaju i ovakva društvena priznanja. S obzirom na to da se Danubius nagrada dodeljuje za doprinos unapređenju istraživanja u Dunavskom regionu, za mene to znači i da pruža uvid u mogućnosti koje nauka ima van fundamentalnih shvatanja i da je neosporna veza nauke i privrede za dalji napredak modernog društva.

 Prepoznaje li industrija značaj vaših istraživanja? Svojevremeno, ako se dobro sećam, za jedan veoma potentan inovativni projekat niste uspeli da pronađete pravog partnera u privredi, pa je izostala i gotovo izvesna podrška Evropske banke za obnovu i razvoj...

– Za početak, da bi industrija prepoznala značaj istraživanja koja se ovde sprovode, ona mora i da postoji. Nažalost, veliki deo naših industrijskih kapaciteta je na pauzi godinama i decenijama, dok inostrane kompanije uglavnom ne prebacuju razvoj i istraživanje novih proizvoda u Srbiju, već samo proizvodnju. Iskustvo govori da mali proizvođači nemaju finansijskih mogućnosti da razvijaju proizvode na naučnoj osnovi, a srednja preduzeća su skeptična da će izgubiti poverenje potrošača ako izbace nešto novo na tržište zahvaćeno inflacijom. Sa druge strane, mnogobrojne naučnoistraživačke organizacije ne prepoznaju administrativne potrebe za brzom reakcijom u pregovaranju sa privrednim subjektom, tromi sistem javnih (ne)nabavki je veliki izazov, a vremenski okviri mnogih naučnih aktivnosti prevazilazi granice prihvatljivosti za kreiranje i komercijalizaciju proizvoda od strane privrede. Iz oba ta ugla posmatrano, razumljivo je onda nepoverenje i veoma često se odustaje od koncepta „nauka privredi“ i pre bilo kakve detaljne analize.

Prvi put kad sam se usmerila na predstavljanje svojih istraživanja privredi bila sam istraživač sa svega godinu dana iskustva. Išla sam od vrata do vrata kompanija da bi mi se pružila uopšte prilika da nešto kažem o svojim istraživanjima. Kada sam taj korak prevazišla i našla nekog ko želi da mi izađe u susret, prijavila sam ideju za Zeleni inovacioni vaučer koji je dodeljivala Evropska banka za obnovu i razvoj. Bez ikakvih većih očekivanja, jer iskustvo nije bilo na mojoj strani. Međutim, uspeli smo to da dobijemo, ali ne i da preskočimo zahteve naučnoistraživačke organizacije po mnogobrojnim pitanjima. Nakon što sam obavestila privrednog subjekta i Banku o situaciji, jednostavno je povučen predlog, privredni subjekt nije želeo da bude finansijski oštećen, prilika za realizaciju saradnje propala, a ja kao mlad istraživač isečena u korenu sistema kojem pripadam. Danas, kada je ugašen taj početni entizijazam i sa jasnim pogledom na sistem vrednosti u kojem živimo, imam drugačiji pristup svemu. Sa stečenim specijalističkim zvanjem, radom u akreditovanoj laboratoriji, i mnogobrojnim posetama privrednim subjektima, obučavala sam se dovoljna da sagledam različitosti između naučnika i privrednika. To iskustvo mi je danas najznačajniji alat koji imam. Do sada smo realizovali više od 10 uspešnih saradnji sa privrednim subjektima na osnovu kojih su publikovani i radovi u međunarodnim časopisima, tehnička rešenja na nacionalnom nivou, prijavljen patent, a neki od proizvoda se spremaju da izađu na tržište.

 Međunarodni programi, pogotovo Horizont Evropa, insistiraju na tome da projekti u fokusu imaju razvoj privrede, odnosno razvoj novih proizvoda. Da li je za mladog istraživača dobro ili ograničavajuće kada mu se aplikabilnost unapred postavi kao svojevrsna ciljna ravnina?

– Smatram da je rešenje svakog izazova i napretka privrede upravo sažimanje sa naukom. Ne postoji kompletan odgovor današnjem potrošaču i modernom društvu ako proizvod ne može da opravda (prevelika) očekivanja i da dodatni doprinos kvalitetu življenja. Iz tog ugla je jako dobro da naučnici budu usmereni na razvoj privrede, jer je to svojevrsni okvir za postizanje daleko većeg benefita od onoga što fundamentalna istraživanja donose. Mislim da je to svakako dobra i insipirativna stvar na svim nivoima za naučnu izvrsnostu, od početne ideje do komercijalizacije proizvoda. Takođe, kada vam tako definisana ciljna ravnina donosi i profit, mnogo ste sigurniji u svoja istraživanja, otvarate se ka takvim situacijama i budi se dodatna želja da ispoljite svoj naučni potencijal.

Istraživanje antimikrobne rezistencije

 Deo ste konzorcijuma koji je dobio podršku za realizaciju projekta kroz program Prizma Fonda za nauku Republike Srbije. O kakvom je projektu reč?

– Kroz program Prizma Fonda za nauku odobren je projekat pod nazivom „Tracking antimicrobial resistance in diverse ecological niches - one health perspective (TRACE)“ sa izuzetnim konzorcijumom sa 6 različitih naučnoistraživačkih institucija. Projekat je usmeren ka rešavanju postojećih i novih izazova antimikrobne rezistencije na osnovu ispitivanja najznačajnijih izvora prioritetnih bakterija sa visokom otpornošću na poznate antibiotike. Savremenom metodologijom iz oblasti molekularne biologije će se vršiti procena raznolikosti spomenutih bakterija i njihovih gena, čime je prvi put usvojen ovakva način istraživanja antimikrobne rezistencije u Srbiji. Naša država je jedna od zemalja jugoistočne Evrope sa značajnim procentnom visokorezistentnih bakterija u ustanovama od javnozdravstvenog značaja, te je upravo ovaj projekat šansa za razvoj istraživačke osnove za racionalniju praksu primene antimikrobnih substanci i borbu protiv ovog fenomena.

 Vaš naučnoistraživački rad, između ostalog, obuhvata istraživanja iz oblasti prehrambene biotehnologije i hrane budućnosti. Šta to konkretno znači: kakva je to hrana budućnosti?

– Hrana budućnosti ili funkcionalna hrana treba da omogući svakom od nas da zadovolji osnovnu nutritivnu ulogu hrane, ali da uz to omogući i dodatne benefite koje se vezuju za održavanje ili unapređenje zdravstvenog stanja. Razlog ovakvog koncepta leži u činjenici da užurban način života i velika količina stresa na dnevnom nivou dovodi do smanjene brige o zdravlju, konzumiranja proizvoda bez određenog redosleda, hrane koja je najčešće dostupna i slično. Zbog toga smo teželi da napravimo niz proizvoda koji se u našem regionu konzumira svakodnevno, ali u vidu funcionalne hrane. Tako je, recimo, naš tim uspešno formirao jogurt sa dodatkom bioaktivnih jedinjenja izolovanih iz bundeve, durum testeninu sa karotenoidima iz šargarepe, kefir sa dodatom aktivnošću divljih kupina, fermentisane napitke sa dodatkom tradicionalnih biljaka koje deluju antimikrobno, itd. Znači, sve su to proizvodi koje mi konzumiramo, ali na ovaj način one imaju i funkcionalnu ulogu kroz dodatke koje utiče na formiranje zdravijeg života. Zamenom obične za funkcionalu hranu izbegla bi se i potreba da veštačkom suplementacijom, stepen oboljevanja bi bio manji, a veoma često je upravo ovakva hrana pravi izbor za decu koja su probirljiva po pitanju unosa voća i povrća.

 Jedno od polja Vašeg naučnog interesovanja vezano je i za korišćenje veštačke inteligencije. Laiku je, priznajem, teško da poveže AI sa bakterijama?

– U tome upravo leži inovativnost koja je prepoznata Danubius nagradom. Jedna od većih problema u radu sa mikroorganizmima je njihov nepredvidljiv odgovor i ponašanje u realnim sistemima primene. Često se desi da uspešno definišemo ulogu bakterije u laboratorijskim okvirima, a nakon prelaska na više nivoe, tokom tzv. scale-up procesa, dolazi do potpunog sunovrata. Tako se rodila ideja da kad već ne možemo da potpuno kontrolišemo živ sistem, svoju pažnju usmerimo na predviđanje tog ponašanja i formiranje unapred spremnih odgovora za promene koje se dešavaju i van ispitivanih okvira. Da bi se to izvelo, potrebno je mnogo truda, velika baza podataka, godine neprekidnog rada sa samo jednom ili grupom bakterija. Izlaz takvog koncepta predstavlja dovoljno dobar sistem za predviđanje bakterijskih obrazaca na bazi veštačke inteligencije i sigurnu primenu čak i u industrijskim okvirima. Za mene kao inženjera i naučnika, ovo je bio ključan iskorak u učenju o bakterijama i njihovim potencijalima primene.

 Koliko je ta nauka kojom se bavite uopšte vidljiva privredi u našoj zemlji i koji je način da ona bude prepoznativljiva u tom smislu?

– Vidljivost nauke u našoj zemlji je dosta veliki problem. Danas se mnogo veći prostor u sistemima javnog informisanja posvećuje manje kvalitetnom programom, a glas naučnika i informacije o naučnim istraživanjima se zaista malo čuju. Na Univerzitetu u Novom Sadu trenutno radi 2.322 istraživača koji u toku godinu dana publikuju više od 1.600 radova međunarodnog značaja. Prepoznavanje ovakvog resursa među privrednicima treba forsirati kroz sistematsku saradnju, bilo da je zasnovana na osnovnim kolegijalnim konsultacijama ili evropskim projektima čiji su budžeti milionski. Najveći šansu za prepoznatljivost nauke u privredi je svakako u sektoru biotehnologije i poljoprivrede, ali je potrebno da se otvore pozivi na nacionalnom i pokrajinskom nivou koji će omogućiti pre svega vidljivost i promociju ponude i potražnje nauke i privrede, pa tek onda i saradnju. Među dobrim primerima koji teže ovakvom konceptu je svakako naš Tehnološki fakultet, koji svake godine unapređuje kvantitet i kvalitet saradnje sa privredom.

Miroslav Stajić