МЛАДИ НАУЧНИЦИ НОВОСАДСКОГ ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА НАУКУ ПРЕТВАРАЈУ У ПРАКСУ Биоагенси на бази бактерија ПРОДУЖАВАЈУ ВЕК ГРАЂЕВИНЕ

Оне помажу и у смањењу негативних утицаја грађевинске индустрије на животну средину, док истовремено унапређују ефикасност и квалитет градње, каже за „Дневник” научна сарадница Катедре за биотехнологију Технолошког факултета у Новом Саду др Оља Шовљански.

- Развој и употреба нових грађевинских материјала који користе биотехнологију за побољшање својих својстава, попут повећане отпорности на временске услове и бољу термалну изолацију, продужавају животни век конструкције и свакако доприносе одрживијем и ефикаснијем грађевинарству. Сматрам да су биотехнолошка решења начин да се промовише одрживост кроз примену еколошки прихватљивих материјала и праксе одрживе градње. Управо је биотехнологија основа за померање граница традиционалних метода градње, лакше привлачење инвестиција и отварање нових радних места - истиче др Шовљански, додајући да се позиционирањем Србије као центра за биотехнолошке иновације у грађевинарству повећава конкурентност на глобалној сцени и отвара шанса за међународну сарадњу и инвестиције.

Наш истраживачки тим се бави развијањем биоагенаса на бази бактерија, који су пронађене у природи, а који представљају адитив цементним материјалима (научна сарадница Катедре за биотехнологију Технолошког факултета др Оља Шовљански)

По речима наше саговорнице, научна истраживања у Србији довела су до знатних економских користи кроз развој иновативних, одрживих материјала и енергетски ефикасних метода градње.

- Ова побољшања повећавају трајност и утицај грађевинских пројеката на животну средину, али доприносе и економском расту јер се смањују трошкови и побољшава енергетска ефикасност. Конкретно, наш истраживачки тим се бави развијањем биоагенаса на бази бактерија, који су пронађене у природи, а који представљају адитив цементним материјалима. Када се формира конструкција употребом бактеријски активног цементног материјала, шансе за појаву макропукотина су сведене на минимум. Разлог овог тока догађаја лежи у покретању активности бактерија у микропукотинама и њиховог попуњавања захваљујући биотехнолошкој активности унутар саме матрице. На тај начин се продужава животни век конструкције, али и смањује утицај људских грешака приликом формирања или репарације – рекла је др Шовљански.

Стартапи се развијају

У Србији већ постоји неколико стартапа који користе биотехнологију за развој иновативних решења за грађевинску индустрију, знатно доприносећи технолошком напретку земље - наглашава др Оља Шовљански. - Иновације које се крију иза фокусиране су на развој биотехнолошких решења за побољшање издржљивости и одрживости грађевинских материјала. Примера ради, развијају се биоциди који се могу интегрисати у грађевинске материјале како би се спречили раст непожељних микроорганизама и деградација грађевинског материјала и на тај начин продужио животни век зграда и инфраструктуре. Такође, пажња је усмерена и на биотехнолошке процесе за стварање еколошки прихватљивих и веома издржљивих материјала. Још један пример је, свакако, развијање биоразградиве пластике уз примену биотехнологије, која се може користити у различитим грађевинским апликацијама, као што су изолација и материјали за паковање. Без обзира на решење, сваки од ових стартапа има за циљ смањење угљичног отиска грађевинских активности и промовисање еколошке праксе градње.

Тренутни ниво улагања у биотехнолошке иновације у грађевинарству у Србији је, с неколико успешних пројеката који показују економску исплативост и одрживост, обећавајући, указује др Шовљански додајући да је то ипак далеко од жељеног и вероватно је потребно још много времена и труда да би се ситуација променила на боље.

- Да би се привукле додатне инвестиције, кључне су стратегије као што су владини подстицаји, сарадња приватног и јавног сектора, унапређење екосистема иновација, привлачење директних инвестиција из иностранства и промовисање успешних прича. Ове мере могу помоћи да се изгради снажна инвестициона клима, која ће подстићи даљи раст и иновације у биотехнолошком сектору наше државе – закључује др Шовљански.

Д. Млађеновић