NININE MUSTRE: Slavuji i svrake
Ispred naše terase, naraslo je nekoliko velikih tuja i ta visoka družina stabala sada je jedna od retkih oaza za ptičice. Ovi moderni zaljubljenici u beton nemilice seku sve što je zeleno.
Već sam se naučila da prihvatam činjenicu da je u gradu to tako. Ne poštuje se priroda, a još manje prirodni zakoni kao što je recimo zakon da se noću spava. Tako su nedavno neki primitivci priredili vatromet u nekoliko navrata od 2 do 4 ujutro.
Razbudili smo se i mi i psi, a o bebama i starijim ljudima da ne pričamo. Pola Novog Sada nije spavalo tu noć, jer neki ne umeju da se vesele drugačije nego da drugima na neki način napakoste. Siroti u glavu, što bi rekli mudri ljudi. Osećam da su od iste fele kao ovi što seku drveće čim ugrabe priliku.
U šumici od 4 tuje koje još uvek odolevaju betonizaciji, žive brojne vrste ptičica. Prednjače vrapci, ali tu su golubovi oni sivi, ali i oni veliki, šumski što ih zovu krstaši ili grivnaši (jer im je perje poređano kao da imaju grivnu – ogrlicu oko vrata), štiglići, poneka zeba, pa čak i slavuji.
Slavuji su mi naravno najdraži, divno mi je da slušam njihov poj sve dok se naš papagaj Krle ne pridruži melodiji u želji da ih u dvoglasu ulepša što mu nikako ne uspeva, jer ne razlikuje pojanje od kreštanja.
Ali Krle je sitan doživljaj u odnosu na svrake koje se povremeno takođe pridruže ekipi iz šumice. Kada one dođu pa počnu da krešte, Krle se odlično uklapa, ali neprijatnost je na granici izdržljivosti.
Pre neku godinu smo prestali da ih teramo iz krošnji, jer i one imaju pravo na svoj život i ko smo mi ljudi da im ga na bilo koji način uskraćujemo? Ima neke koristi i od njihovog kreštanja. Kada se posle njih začuje umilni cvrkut slavuja, ja se sva rastopim od miline.
Podseća me ta mešavina ekstremno suprotstavljenih osećanja sa prilikama u kojima trenutno živimo život na ovoj podeljenoj planeti. Razlike se sve više ispoljavaju i čak sa svih strana opažam huškanje da se što više podelimo i posvađamo na bilo koju temu.
Nekome je izgleda mnogo stalo da se čovečanstvo ne ujedini ni po jednom pitanju, jer ujedinjeni možemo da doživimo ozbiljan procvat, a šta će onda ljubitelji betona? Zato, neka svrake samo krešte! Bez njih ne bih u toj meri bila svesna lepote slavujevog poja.
Kada ozbiljnije obratim pažnju na tu pesmu mnogo se bolje osećam, pa tako pročišćena tom visokom vibracijom i sama čistije vibriram u snazi, lakoći, svetlosti i ljubavi. A takvu moć malo šta može da poljulja.
Nina Martinović Armbruster
