SELA U SREDNJEM BANATU KRIJU PRIRODNA BOGATSTVA Gorka voda i lekovito blato neiskorišćeni potencijali
MELENCI, TORDA, LAZAREVO: Kada se spomenu lekovite vode i lekovito blato u našem najbližem okruženju, uz njih ide i objašnjenje da su i voda i blato po sastavu i svojstvima jednaki onima u čuvenoj banji Karslbad.
Tako se upoređujemo već decenijama, ali smo do Karslbada i dalje vekovima daleko. A lekovitim vodama i blatom obilujemo.
Lekovitost melenačkog blata otkrivena je još sredinom 19. veka. Tadašnji paroh Nikola Bibić poslao ga je na analizu u Beč, da bi bečki stručnjaci konstatovali da se lekovitost blata i vode iz jezera na obodu Melenaca može meriti sa onom u najpoznatijim evropskim banjama. Lečilište je građeno u nekoliko navrata, a poslednji objekti izgrađeni su još šezdesetih godina prošlog veka. Bez dodatnih sadržaja, „Rusanda” danas nema šanse da se upiše na turističku mapu ni Vojvodine ni Srbije. Frapantno zvuči podatak da pored obilja lekovite vode, Melenci nemaju otvorene bazene, mada na prostoru banje, zakorovljena i nezavršena, već dve decenije stoje tri bazena.
„Gorka voda“ iz Torde, sela u opštini Žitište, bila je nadeleko poznata između dva svetska rata. Flaširana je pod imenom „Jordan“, a kasnije je iskopan još jedan bunar sa vodom istog sastava, koju su nazvali „Sveti Đorđe“. U godinama posle Drugog svetskog rata ovu vodu flaširala je Banja „Rusanda“, čak je izgrađen i objekat nad izvorištem. Poslednja radnica u tom objektu Julija Popović pričala je da su po tu vodu dolazili iz mnogih mesta iz unutrašnjosti, pa čak iz Leskovca, gde su je u buradima odvozili. Kada je „Rusanda“ prestala sa korišćenjem bunara, jedan investitor iz Novog Sada je od 1995. do 2001. krenuo sa prodajom vode „Sveti Đorđe“, ali je odustao posle šest godina. Od tada, ova voda leži neiskorišćena.
„Gorka voda” izvire i u Lazarevu, selu nadomak Zrenjanina. Relativno kasno je otkrivena, kratko eksploatisana, pa zaboravljena. Lekovitost „gorke vode“ iz Lazareva potvrđena je tridesetih godina prošlog veka, kada su Lazarevo naseljavali Nemci. Od 1933. godine voda je flaširana i prodavana kao lekovita. Preporučivana je kao blagotvorna u slučajevima raznih katara, stomačnih oboljenja, poremećene funkcije creva, malokrvnosti, kamena u žuči, takozvanih ženskih bolesti…Eksploataciju ovog prirodnog blaga prekinuo je Drugi svetski rat. U posleratnom periodu, negde polovinom pedesetih, beogradska firma „Bezalko“ zainteresovala se za ovu vodu, ponudila je eksploataciju uz naknadu, ali nije dobila potrebne dozvole.
Povremeno se i danas neko seti lekovitog izvora, pa se u javnosti pojavi informacija kako bi selu, ali i gradu, eksploatacija vode donela velike koristi. Dugo se priča i o tome kako bi Lazarevo moglo da postane banja i o tome kako bi država morala da se uključi u ovaj projekat. Osim lepih želja, međutim, do danas se se nije dogodilo ništa.
Tekst i foto: Ž. Balaban
