СЕЛА У СРЕДЊЕМ БАНАТУ КРИЈУ ПРИРОДНА БОГАТСТВА Горка вода и лековито блато неискоришћени потенцијали

Тако се упоређујемо већ деценијама, али смо до Карслбада и даље вековима далеко. А лековитим водама и блатом обилујемо.

Лековитост меленачког блата откривена је још средином 19. века. Тадашњи парох Никола Бибић послао га је на анализу у Беч, да би бечки стручњаци констатовали да се лековитост блата и воде из језера на ободу Меленаца може мерити са оном у најпознатијим европским бањама. Лечилиште је грађено у неколико наврата, а последњи објекти изграђени су још шездесетих година прошлог века. Без додатних садржаја, „Русанда” данас нема шансе да се упише на туристичку мапу ни Војводине ни Србије. Фрапантно звучи податак да поред обиља лековите воде, Меленци немају отворене базене, мада на простору бање, закоровљена и незавршена, већ две деценије стоје три базена.

„Горка вода“ из Торде, села у општини Житиште, била је наделеко позната између два светска рата. Флаширана је под именом „Јордан“, а касније је ископан још један бунар са водом истог састава, коју су назвали „Свети Ђорђе“. У годинама после Другог светског рата ову воду флаширала је Бања „Русанда“, чак је изграђен и објекат над извориштем. Последња радница у том објекту Јулија Поповић причала је да су по ту воду долазили из многих места из унутрашњости, па чак из Лесковца, где су је у бурадима одвозили. Када је „Русанда“ престала са коришћењем бунара, један инвеститор из Новог Сада је од 1995. до 2001. кренуо са продајом воде „Свети Ђорђе“, али је одустао после шест година. Од тада, ова вода лежи неискоришћена.

„Горка вода” извире и у Лазареву, селу надомак Зрењанина. Релативно касно је откривена, кратко експлоатисана, па заборављена. Лековитост „горке воде“ из Лазарева потврђена је тридесетих година прошлог века, када су Лазарево насељавали Немци. Од 1933. године вода је флаширана и продавана као лековита. Препоручивана је као благотворна у случајевима разних катара, стомачних обољења, поремећене функције црева, малокрвности, камена у жучи, такозваних женских болести…Експлоатацију овог природног блага прекинуо је Други светски рат. У послератном периоду, негде половином педесетих, београдска фирма „Безалко“ заинтересовала се за ову воду, понудила је експлоатацију уз накнаду, али није добила потребне дозволе.

Повремено се и данас неко сети лековитог извора, па се у јавности појави информација како би селу, али и граду, експлоатација воде донела велике користи. Дуго се прича и о томе како би Лазарево могло да постане бања и о томе како би држава морала да се укључи у овај пројекат. Осим лепих жеља, међутим, до данас се се није догодило ништа.

Текст и фото: Ж. Балабан