DIPFEJK PORNOGRAFIJA POSTAJE OZBILJNA POŠAST NEXT Konferencija Kasperski ŠALJE OZBILJNO UPOZORENJE

Naprotiv, ove su godine rešili da svoja iskustva vezana za razne vrste pretnji internet sigurnosti, naročito kada je u pitanju veštačka inteligencija, predstave novinarima. Novinari su, s druge strane, dobili priliku da podrobno ispitaju govornike i paneliste o svemu što ovih dana muči javnost: kako prepoznati dipfejk, gde se sve „rađaju“ sajber kriminalci, ko ih i kako oprema, kako se odbraniti, i ko je zapravo kriv za sav ovaj haos u koji nas je dovelo kaskanje legislative za tehnološkim napretkom.

Zajednički zaključak ove konferencije jeste da je najvažnije ulagati u obrazovanje građana i donosilaca odluka, što je posao i medija, ali i u unapređenja sistema za sajber bezbednost koje primenjuje veštačka inteligencija kao osnovu zaštite – što je, pak, posao kompanije Kasperski, ali i drugih timova zaduženih za sprovođenje i primenu alata internet zaštite..

Među problemima koji najviše brinu je strahoviti porast dipfejka – falsifikovanih slika, video ili audio zapisa, kreiranih uz pomoć veštačke inteligencije. Izvor su aplikacije koje se mogu pronaći na Dark vebu, ali i nesavršena AI, koja vam, ako budete dovoljno vispreni, može napisati čak i malver – zlonamerni softver.

Marko Projs, zamenik direktora Tima za globalno istraživanje i analizu u kompaniji Kasperski, na ilustrativnom primeru je pokazao kako razlikovati dipfejk video od originala:

– Važno je obratiti pažnju na detalje: glava koja je drugačije osvetljena od ostatka tela, oči koje ne trepću i gledaju uvek u istom smeru, pikseli koji se iznenada pojavljuju ili slika „secka“, nesinhronizovani glas i usne. Javnost možda poveruje u te prevare, ali bi novinari morali da povedu računa o tome da ne šire takve vrste dezinformacija.

Šifre se ne čuvaju u novčaniku

Julija Novikova, šefica  Digital Footprint Intelligence u kompaniji Kasperski, na plastičan način objasnila je kako i zašto dolazi do proboja sigurnosti i upadanja malvera u sisteme. Naravno, najugroženiji su oni veliki, ali nemojte misliti da običan čovek ne može da bude njihova žrtva.

– Uz pomoć dobrih alatki i dvofaktorska autentifikacija može da se zaobiđe – navela je Julija Novikova. – Stoga se, recimo, odustalo od menjanja šifri zaposlenih na svake dve nedelje, jer se to pokazalo neefikasnim. Zašto? Zato što ljudi biraju šifre „iz mozga“, iz svog okruženja iskustva, nešto što im je blisko i poznato. I dalje su zato najpopularnije „password“, „12345“, „admin“, „querty12345“, „love“, „team“. Kako tome stati na put? Pa, korišćenjem programa za čuvanje šifara jer oni čuvaju i originalne linkove ka pravim sajtovima, te fišing ne dolazi u obzir. Ili, „analogno” – jednostavno, napišite vaše šifre na papir i čuvate ih negde. Samo nemojte u novčaniku!

Dipfejk era počela je mimovima vezanim za Trampa i Bajdena, nekom vrstom humorističkog inserta, ali se nastavila dublje – i ružnije. Prva žrtva bila je najpopularnija pevačica današnjice Tejlor Svift, čiji se porno dipfejk video poput požara proširio svetom. Ona je, nažalost bila samo kap u moru užasnih mogućnosti koje savremena tehnologija može da pruži ljudima sa zlom namerom.

O problemu dipfejk pornografije raspravljalo se na panelu posvećenom problemima ranjivih socijalnih grupa u susretu sa zlonamernim napadima na njih lično. Da, dipfejk pornografija itekako postoji, i to ona užasna.

– Mnoge devojke i žene ni ne znaju da su žrtve dipfejk pornografije, sve dok im neko od prijatelja ne javi da ih je video na nekom opskurnom sajtu. One, pritom, uopšte ne moraju da na netu imaju neke kompromitujuće video zapise i slike. Dovoljno je da im uzmu sliku sa Linkedina, recimo – objasnila je Ema Pikering iz fondacije Refjudž, koja se bavi zaštitom žena od osvetničke pornografije.

U takvim situacijama vrlo je teško pronaći počinioca, a još je teže dokazati bližnjima da to niste – vi.

– Žene se suočavaju sa užasnom stigmatizacijom – upozorila je Madlen Janickij s Londonskog koledža. – Gube poslove, bivaju odbačene od porodice, mnoge se povlače sa društvenih mreža, iako to ne pomaže.

Jer, jednom kad takav video dospe u javnost, širi se bez kontrole i uskoro postaje “istina”.

– Prosto, nema načina da ubedite javnost u suprotno, naročito ako je ta javnost manje obrazovana - poručio je Dejvid Em iz kompanije Kasperski. – Moramo stoga s jedne strane da edukujemo ljude da paze šta stavljaju na društvene mreže, a sa druge da donosiocima odluka predočimo da je neophodno doneti ozbiljne propise.