TAMARA TASIĆ, REDITELJKA: Ne polazimo iz nulte tačke

Ovo je priča o dve nerazdvojne drugarice, Trešnji i Dunji, rođene na isti dan, iste godine i njihovom stilizovanom i idiličnom svetu koji počinje da se ruši kako one odrastaju. Sa autorkom ovog filma smo porazgovarali o njenom atipičnom rediteljskom pristupu, temama koje film obrađuje, ali i njenom umetničkom svetonazoru i dolasku na Bašta Fest. 

Priča filma „Srećan nam rođendan!“ motivaciju pronalazi u odrastanju dve junakinje i izazovima održavanja prijateljstva u prelasku iz odraslog u zrelo doba. Kako si se odlučila za ovaj pristup temi?

– Kratki film “Srećan nam rođendan!” je moja lična priča (ne)odrastanja. Kod prijateljstva najviše cenim stvaranje nekog zajedničkog sveta koji je za druge neprimetan. Pa tako i težim da umesto da rekreiram stvarnost koja me okružuje, stvorim svoj stilizovani svet i dočaram ga bojama i metaforama. Mislim da nije bilo nekog procesa odlučivanja kako ćemo sada pristupiti ovoj temi, već je to po difoltu izniklo iz mog tada već jasno razvijenog i određenog stila. Uz to, način na kojim se ja suočavam sa teškim situacijama u životu, jeste da mi je kroz humor mnogo lakše da obrađujem neke bolne situacije i da pravim karikaturu od prošle verzije sebe. 

Tvoj film je visoko stilizovan i u tom pristupu izbegava konvencije filmske umetnosti u užem smislu. Šta ti je sve bilo inspiracija za ovaj vizualni deo filma?

– Na stil ovog filma najviše je uticala Vera Hitilova i njen film “Bele Rade” sa svojim anarhističkim likovima, bojama, kompozicijom kadra i apsurdnim situacijama u koje stavlja svoje junakinje. Replike, ili bolje da kažem opaske u filmu, definitivno su inspirisane ritmičnim i komičnim dijalozima kod Vesa Andersona. Tonalitet idiličnih scena je bio zamišljen kao pastelni svet savremenog fotografa i režisera Džimija Marbla i njegovog kratkog filma “Poor Cherries”. I naravno - moja početna referenca i inspiracija za sve - Godar. Kod “Frances Ha”, struktura filma je podeljena po epizodama njenih selidbi, u novom filmu “Challengers” koristi se struktura teniskog meča, a moj film je podeljen na recept za savršenu rođendansku tortu - kulu palačinki! Ali i ta kula je dosta klimava… što čini svaki korak recepta metaforičnim za odnos glavnih junakinja. I nikako ne smem da zaboravim Tona Telehena, autora dečijih priča koje su namenjene za odrasle. Miksanje animacije, kolaža i igranog filma je proizniklo iz moja šarenolike umetničke prakse, ali su pomenuti autori definitivno imali debeo uticaj na film.

Tražeći po Guglu reference iz tvoje biografije, naišao sam na veoma raznovrsne podatke: dizajn knjige Mire Furlan, prezentaciju na sajtu Nove iskre, pominjanje kolaža..?

U vrhu moje piramide stvaranja će uvek biti film, kao spoj svih medija kroz koje mi prija da se izražavam. Jedan od mojih kolega, slikar koji je niotkuda počeo da svira trubu (što je meni tada bilo potpuno nepovezivo), lepo je objasnio taj miks medija: “Sve ono što radim je moja priča i moj stil, i to vidim samo kao produžetak sebe i svog slikarstva, uopšte ne mogu da ih odvojim.” Tako da mislim da se ni ja ne mogu odlučiti za najuzbudljiviji medij pored filma, jer se svi stalno prepliću. Čak i kada napravim kolaž, posle toga ga animiram, pa bacim na projektor, pa snimim kako se to projektuje po ljudima u prostoru. I opet smo u multimedijalnom loop-u.

Svakako, pošto sam mnogo više prisutna u industriji dizajna, jer od toga živim, proces pravljenja filma teče mnogo sporije nego kod ostalih. Ali sva ta iskustva sa festivala doprinose mojoj motivaciji da se što više uključim u filmsku industriju. Prošle godine me je učešće na Sarajevo Talents programu na SFF-u, kao i konekcija sa raznolikim ljudima iz regiona inspirisala da češće snimam filmove. Ove godine sam, kroz priču s jednom prijateljicom književnicom, dobila inspiraciju da razvijam svoj filmski jezik i kroz tuđe priče i da se radujem dočaravanju emocija junaka kroz vizualne metafore koje nisu nužno vezane za mene. Takođe, razvila sam dobar deo filmske ekipe iza kamere sa kojom se međusobno razumem, što mi mnogo znači za razvoj budućih projekata i kolaboracija jer ne polazimo iz nulte tačke kao ranije.

N. Marković