(FOTO, VIDEO) DNEVNIK U POSETI SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE LUDAŠKO JEZERO Nova staništa za povratak izgubljenog prirodnog blaga
Gubitak izvornih staništa i nestanak vrsta danas su rapidno potpomognuta čovekovim uticajem, no u Specijalnom rezervatu prirode „Ludaško jezero” upravitelji se trude da sprovode aktivne mere zaštite, ne bi li vratili pojedine vrste koje su nekada davno obitavale na ovim prostorima.
U želji da vidimo na delu povratnike sa ovih područja i predstavimo Rezervat u okviru serijala o zaštićenim prirodnim dobrima, koje baštinimo u Vojvodini, ekipa „Dnevnika” uputila se do drugog po veličini jezera severne Bačke, koje se nalazi na teritoriji Grada Subotice, u atarima sela Hajdukovo i Šupljak. Ludaško jezero je jedno od najočuvanijih močvarnih biotopa peščarskog i stepskog prostora, a ujedno može da se diči i titulom jedinog predstavnika plitkih, semistatičnih jezera stepske oblasti u našoj zemlji, s obzirom na to da predstavlja kompleks vlažnih staništa i sastoji se od otvorenih vodenih površina, tršćaka, vlažnih, slatinskih i stepskih livada.
Tačka sa koje smo pošli u obilazak pejzaža bio je Vizitorski centar u naselju Hajdukovo, koji je smešten neposredno uz obalu jezera, a nastao u okviru Interreg programa. Odatle smo se otisnuli u avanture sa izazovima prirode, dok nam rukovodilac sektora zaštite prirode u JP „Palić– Ludaš” Sandra Čokić Reh objašnjava da je to područje još pedesetih godina bilo od izuzetnog značaja, poznato kao rezervat ptica. Kasnije, 1977 godine, krunisano je i kao Ramsarsko područje i uživa zaštitu vlažnih staništa od svetskog značaja, dok je osamdesetih godina bio zaštićen u formi regionalnog parka Palić – Ludaš, kao neraksidiva celina. Prva uredba o proglašenju specijalnog rezervata bila je 1996, da bi 2006. dobio današnje granice u okviru kojih se sprovodi zaštita, te danas obuhvata 846,33 hektara, a površina zaštitne zone je 2.002 hektara, sa uspostavljenim režimom zaštite I, II i III stepena.
- Jezero i okolne plavljene livade idealno su stanište za boravak raznih vrsta ptica, a sa rečicom Kireš, sve ovo čini jedinstvenu ekološku celinu. Kompleks ima ključnu ulogu u očuvanju vidre. Kireš je nit koja povezuje sva zaštićena područja kojima upravljamo, a nama je u interesu da omogućimo ekološki koridor, kako bi se one mogle nesmetano kretati. Vidra je retka i ugrožena vrsta u celoj Evropi, a veliki izazov za njeno prisustvo ovde su saobraćajnice, zato se trudimo da održimo aktivnu zaštitu. Dešava se da, kada krenu dalje prema Tisi, bivaju pregažene, jer je taj deo presečen putevima. Mnogo saobraćajnica koje seku rezervat su problem i za barske kornjače, strogo zaštićene vrste u Srbiji. Veći deo života borave u vodi, ali jaja polažu u pesku na uzvišenjima, pa kada izađu da obave taj čin, dešava se da bivaju pregažerne, jer su blizu autoput i magistralni put. Mi se trudimo da im oslobađamo izlaze ka tim uzvišenjima, kosimo obalu kako bi mogle da izađu i postavljamo plutajuće objekte na kojima mogu da se sunčaju, i rekla bih da smo smanjili njihov gubitak – rekla je za „Dnevnik” Sandra Čokić Reh.
Kako je još pedesetih godina prepoznato kao područje bogato pticama, čuvar u zaštićenom području i šef čuvarske službe Oto Sekereš kazao nam je da ornitofauna broji više od 240 registrovanih vrsta ptica, među kojima je oko 115 gnezdarica, a tu su i one retke i ugrožene vrste, među kojima je i brkata senica.
- Imamo rekordne brojke velike bele čaplje, koja se u koloniji gnezdi sa 270 do 290 parova, dok crvene čaplje ima 130 parova, što je impozantan broj. Od zaštićenih vrsta smo uspeli da vratimo modrovranu, a karakteristično za Ludaško jezero je ševarski trstenjak, za koji se dugo smatralo da se gnezdi samo ovde kod nas. Ne palimo i ne kosimo trsku na terenu, već ostavljamo tu staru, ustajalu trsku, da bude minimum četiri godine stara, što je ključno za ovu vrstu, jer ona traži takvo stanište za gnežđenje. Prisutni su još gak, žuta čaplja, mala bela čaplja, siva čaplja, a čak se oko 15 parova eje močvarice gnezdi kod nas u rezervatu – kaže Oto.
Uživali smo posmatrajući letačice kako u svojoj slobodi obleću iznad naših glava, a imali smo tu čast da nas sa visine pozdravi i ostrigar, vrsta ptice koja je, kaže Oto, baš tokom naše posete drugi put primećen na Ludaškom jezeru. Prvi put je viđena 18. maja. Aktivni principi zaštite odgovorni su za povratak vrsta, pa je tako i čaplja govedarica ponovo baš tu uzurpirala deo prostora za životarenje. Prošle godine je u posetu svratio belorepi vivak, koji je inače prvi ikada viđeni primerak u Srbiji, sa ponosom nam ističe Sekereš.
Put nas je doveo do ograđenog dela unutar kog pasu velelepne tvorevine prirode nazvane vodeni bivoli, a naša sagovornica Sandra kaže da zajedno sa podolskim govečadima imaju osnovnu funkciju stvaranja novih staništa za druge oblike života.
- Negde 2015. godine smo počeli na Paliću, a par godina kasnije smo krenuli na Ludašu sa uspostavljanjem stada podolskih goveda, po uzoru na Nacionalni park Kiškunšag u Mađarskoj. Danas imamo 15 bivola i 26 podolskih goveča – poručuje Sandra.
Za Otoa je mnogo vredan i početak gnežđenja sedam pari čaplje kašikare.
- I njima smo omogućili adekvatan prostor za ishranu, s obzirom na to da zbog velike prisutnosti trske nije imala mogućnost gnežđenja, a oko jezera nisu imali plitku vodu. Sada se nakon ispaše stvara džombasta vegetacija, a plitka voda dostupna je među tim džombama i predstavlja bogatu trpezu, sačinjenu od sitne ribe, vodozemaca, gmizavaca i insekata. Moram napomenuti da aktivnosti košenja sprovodimo u skladu sa životnim ciklusima pojedinih vrsta, a najduže vučemo košenje kada nam se na zemlji, na vlažnim staništima gnezdi prdavac.
Za močvarni mravnik jedino stanište
Na području SRP Ludaško jezero živi vrsta leptira poznata kao močvarni mravnik. Oto kaže da je on endemičan za to područje, odnosno njegov nalaz nigde više nije pronađen, zato je njegov boravak od izuzetnog značaja. Leptir ima vrlo složen ciklus života, jer zahteva pruisustvo i biljke domaćina – krvaru, a živi i u simbiozi sa jednom vrstom mrava. Vrste koje imaju složeniji životni ciklus osetljivije su na promene, i zato su upravitelji prilagodili aktivnosti košenja, pomerivši ih u skladu sa potrebama tog insekta. Obavezno se inače tokom košenja ostavljaju šavovi od jednog do 10 metara, u kom biljke i životinje mogu nastaviti sa svojim životnim aktivnostima.
Na ovim terenima nalaze se retke zaštićene biljne vrste poput močvarne orhideje, crne sase, stepskog kozinca, gorocveta, a endemi su i peščarski mrazovac i peščarska perunika. Prisutna je i šafranika. Ono što je problematika je nagli pad podzemnih voda, a naši sagovornici potvrđuju da je njihov nivo niži za šest metara nego ranije, što sa sobom nosi isušivanje pojedinih vodenih površina. Neka jezera praktično više ni ne postoje, a razlog su prekomerna napajanja poljoprirednih zemljišta pijaćom vodom.
Modrovrane su se vratile, zahvaljujući veštačkim dupljama, koje su se unazad godinama postavljale po celoj Srbiji, pa tako i u ovom rezervatu. Imali smo priliku da prisustvujemo prstenovanju ove predivne vrste, a o svemu tome će biti više reči u narednom broju nedeljnog „Dnevnika”.
Ivana Bakmaz
Foto: K. Šibul i S. Šušnjević
