MOŽDANI UDAR može da pogodi I JAKO MLADE LJUDE: Dijagnostika i terapija u Srbiji na svetskom nivou

- Srbija ide u korak sa svetom kada su u pitanju dijagnostičke i terapijske mogućnosti i kontinuirano se iz godine u godinu podiže nivo zbrinjavanja i nege pacijenata koji su imali moždani udar, zaključili smo na 5. Simpozijumu o moždanom udaru koji je održan nedavno u Novom Sadu – kaže jedan od organizatora Simpozijuma profesor dr Željko Živanović.

Kako navodi, na Simpozijumu je istaknuto da je „prozor“ za tretman ishemijskog moždanog udara preporučeno da bude u roku od 24 sata od nastanka simptoma.

- I dalje važi pravilo da što se ranije započne tretman da je to bolje, jer nije isti ishod ako se tretman započne sat ili dva nakon udara ili nakon 12 sati. Šanse za dobar ishod se smanjuju vremenom – istakao je dr Živanović.

Prema njegovim rečima, moždani udar je prvenstveno bolest starijih od 65 godina i tada je veći rizik od obolevanja, ali poslednjih godina ima i sve više mladih koji dobijaju moždani udar. Ima ih i od 18 godina, a može da se javi i kod dece, mada retko.

- Faktori rizika za nastanak moždanog udara su hipertenzija, dijabetes, hiperholesterolemija, pušenje, zloupotreba alkohola, ali i gojaznost, poremećaji metabolizma, srčane bolesti, sedenje, smanjena fizička aktivnost, ishrana, odnosno nedovoljan unos voća i povrća, brza hrana. Čak i opstruktivna slip apneja može da dovede do aritmije, koja m,ože da utiče na pojavu moždanog udara – navodi dr Živanović.

Ističe da treba više da se radi na prevenciji i edukaciji o zdravim stilovima života i adekvatnom tretmanu faktora rizika i napominje kako je kod nas veća incidenca moždanog udara nego u zemljama zapadne Evrope.

 Kaže kako je na Simpozijumu bilo reči i o novinama, kao što je korišćenje dodatnog leka za intravensku trombolizu, koji se do sada koristio samo za lečenje srčanog udara.

- Bilo je reči i o novinama koje daju pacijentima više šanse za bolji oporavak nakon moždanog udara i za povoljniji ishod. Ukoliko je došlo do suženja karotidne arterije i to je uzrok moždanog udara, onda je potrebna operacija što je pre moguće, unutar prvih nekoliko dana, što se u UKCV radi već nekoliko godina – istakao je dr Živanović.

Veliki je značaj prevencije i ko ima atrijalnu fibrilaciju pretkomora treba da uzima antikoagulantne lekove, koji su danas savremeniji. Naime, ranije terapije su uključivale česte kontrole i analize krvi, a sada savremena terapijane traži česte kontrole i bezbedniji su od komplikacija.

Ljubica Petrović