okoTVoko: Luda evrovizijska subotnja noć

Spoj je mačo mišćavog novinara i emotivnosti. Kaže, nije mu uspelo da odigra sa Tatjanom Matejaš Tajči „Hajde da ludujemo ove noći”. Meni je uspelo, jer sam pored sebe imao uvek raspevanu blizančicu „devojku selen velen” Milicu Rakanović. Lepo je gledati kako Dalibor Bosančić radi emisije, ali mi je rekao da je rođen u Sremskoj Mitrovici da je iz Vojvodine došao u Zagreb i napravio veliki uspeh.

Gledam uvek prenos na Hrvatskoj televiziji, drugačiji je stil komentarisanja Evrovizije. Duška  Vučinić je puna ironije, a Duško Ćurlić Ćurla je sveden i bez nekih zlobnih komentara. Duško je još i pesnička duša i dokaz da dobre voditelje ne skidaju sa javnih servisa, nego ih čuvaju kao oko u glavi.

Zove me Amigo i sjajan je čovek, što je danas retkost. Druži se i sa Duškom Vučinić Lučić na festivalu. Ali, daljinski odlučuje koga više volite - Duškine ili Duškove komentare. Od izvora dva TV putića.

O Duški i njenim komentarima bruje društvene mreže, poput onog da se Bergman prevrće u grobu. Jedan kolega je na Fejsu stavio sliku gde joj je zalepljen flaster na usta. A opet ona često prenosi na svojim profilima neke duhovite opaske na svoj račun.

  To takmičenje prati politika i lobiji. I to svi dobro znamo. Još od Bebi Dol, golih leđa Ekstra Nene, ali je divno gledati taj šou u društvu prijatelja. Veoma je važno da mi na Balkanu naučimo da posle Tajči i „Hajde da ludujemo” moramo da izvučemo neke pouke.

To nas je naučila Aleksandra Prijović i to nas uči Lepa Brena, iako sa njima nikad nismo otišli na Evroviziju. Stasale su generacije tridesetogodišnjaka. Njihovo je pravo da slušaju šta vole. A pravo nas starijih je da kažemo da je nekada bilo bolje sa Abom, Džonijem Loganom i Totom Kutunjom.

Ali moramo da shvatimo da su se vremena promenila i da treba biti snalažljiv. Ali ja kažem treba ostati dosledan sebi i svom muzičkom ukusu i svojim vrednostima. Samo tada će ti se javiti ljudi koji su dežurni u marketima i u gradskom prevozu i pitati te kako si.

Zato, spremite kokice, napravite sendviče, pozovite društvo. Nije potrebno da jedete lazanju, može i posni program. Samo je potrebno da uživate u spektaklu koji se zove Pesma Evrovizije.

Baš me interesuje ko će da me pozove na druženje da gledamo prenos. Imam dva drugara rođena devedesetih, dve drugarice rođene osamdesetih, imam troje prijatelja rođenih sedamdesetih godina i imam četvoro iz moje generacije. Najzabavnije mi je bilo gledati Evroviziju kod mame mog kolege koja ima 78 godina i puna je mladalačke energije.

Gledali smo nas četvoro različitih generacija. Televizija je tu da spaja ljude. Ne znam zašto mi se vrzma ova pesma po glavi, a nema veze sa Evrovizijom, ali ima veze sa današnjom srpskom televizijom: „Oprosti mi što mislim na tebe, noćas sam te videla u snu. Koliko puta pitala sam sebe, što se snovi ne vraćaju”. Nema više romantike, samo šou i trka za rejtingom.

Evrovizija je spasila klasičnu televiziju jer je najgledaniji program. I hajde da gledamo televiziju ove noći, a komentar će već sledeće subote doći.

Aleksandar Filipović