okoTVoko: Mndra mja

Novo, zabavno, drugačije, pristojno. Da gleda svaka porodica. Šou koji podseća na San Remo. Prva gošća je bila njegova dugogodišnja koleginica i prijateljica Anđelka Stević Žugić. Pitao ju je na suptilan način toliko lepih stvari, ali se i šalio na njen račun, a i račun zbog silnih prezimena, jer upoznali smo je kao Anđelku Prpić.

Ona je njemu odgovorila da je jedini čovek koji se ugojio na snimanju „Survajvera”  te da ga je nasledio Bojan Boki Perić. Sve je bilo i rešetanje i roštiljanje, ali sa mnogo ukusa. A onda su zajedno zapevali pesmu „Tamo gde si ti, tamo stanuje mi duša” Zorice Brunclik, koja je obeležila njihovu saradnju i druženje.

Šou ima fantastične skečeve, imitacije, improvizacije, a Andriju prati odličan dvojac - Ivan Zekić i Ivan Damjanović. Fantastično izvođenje vlaške pesme „Mndra mja”, koju su nekad pevale Gordana Stojićević, Izvorinka Milošević i Jelena Tomašević. Tri muškarca pokazala su fantastičnu moć transformacije, a emisija je donela i humor, koji smo nekada gledali u TV seriji „Andrija i Anđelka” na Prvoj televiziji.

Slavica Ćukteraš najviše gostuje na Blic televiziji. Tu je gostovala u emisiji Slavice Đukić Dejanović i otvorila dušu o svojim psihičkim slabostima. Potom je Slavica Ćukteraš otvorila dušu u „Blic danu” i pričala o tome da nije normalno da se dete odvede bez znanja majke, kao i o teškoj borbi za starateljstvo. Marko Srejić je sa njom snimio intervju u centru Novog Sada, u kojem je rekla jednu veliku istinu - da nije lako danas biti roditelj.

Kaže Slavica: „Daj 500 dinara za konjića, daj 600 za igraonicu, daj hiljadarku za ono”. Pevačica nije kukala, nego je konstatovala ono što svi znamo - da sa današnjim cenama teško možete da izađete na kraj. Time je pokazala koliko ne glumata zvezdu, nego je dala primer žene iz naroda. Bila je i u gostima kod nove domaće Opre Vinfri - Cece Ražnatović.

Njoj je priznala da se raspada u svakom smislu i da joj je teško. Da, to je ona jaka Slavica sa kojom smo pevali „Mrgude”, „Ti si zmija, a ja sam  žaba, žaba”... Kad vidim pojedine komentare na Anđelkin ili Slavičin život mogu samo da konstatujem koliko su pojedinci postali zli i cinični.

Jer  pametna osoba mora od svega toga da se izoluje, da ne prisustvuje kanalizaciji u tabloidnom novinarstvu. Zato i Dženan Lončarević ima pravo da se krije i da ne daje izjave. Njegova vera i vaspitanje mu sigurno daju pravo da bude nestašan. Mediji proganjaju, a on se krije. Kao u „Otpisanima”.

Bajaga je na promociji 40 godina od nastanka grupe i ploče „Pozitivna geografija” morao da opominje goste da budu tiši jer govornici ne mogu bilo šta da kažu. A „u sali lom”, kako kaže naziv jednog od njegovih poslednjih albuma. To je ono što smo doživeli za sve te godine - povećano nevaspitanje i nekultura na javnom mestu. Džaba Bajaga opominje, vreme finih momaka sa naše estrade polako prolazi.

Nisam autor kompozicije i aranžmana za Ekstra Nenu, čak nisam ni član žirija, nemojte mene pitati što ne gledate „Beogradsko proleće”, nemojte da me pitate gde da gledate, nisam vam ja adresa, niti moj mesindžer. Ali, niko neće otpevati „Simpatiju” kao Slađana Milošević, niko neće otpevati „Daljine” kao Maja Odžaklijevska i neće biti Marine Tucaković da napiše takve tekstove.

Bio je retrogradni Merkur. Pitao sam Ekstra Nenu: „Kako si uspela na sceni da izdržiš dva minuta, a da ti ne puste matricu”. Snežana Berić mi je rekla: „Pa profesionalac sam”. Sve ide u rok službe. Valjda zato tako dobro i izgleda - prirodno i očuvano, a neće da otkriva godine. Žena peva još od 1989. godine, pa računajte.

I sve je pošlo naopačke. Privatne televizije prave šou programe koje bi trebalo da rade javni servisi. Nacionalne televizije ne prenose više festivale, kad već neće javni servis.  Što bi lepo nekada Arsen Dedić pevao: „Ne plači dušo, ima još dana pred tobom”. Plašim se da nema vremena za ljubav, za lepu pametnu reč i emociju.

Izneo sam i stav da prava zvezda ne može da kuka u medijima na ljubavne jade i da mora da bude mistična. Takve su bile one prave zvezde iz mojih vremena. Samo su pevale dobre festivale, imale divne ljubavi i brakove, a razvodili su se tiho da niko ne sazna u duhu šlagera sa „Beogradskog proleća”. Danas je sve u ritmu ovih modernih narodnih pesama „lele, kuku” ili „ostavljena ja, nemam nikoga”.

Privatne televizije snimaju šou programe koja bi trebalo da snimaju dva javna servisa. Javni servis kupuje formate koje bi trebalo da emituje neka komercijalna televizija i ne prenosi tradicionalni festival zbog ličnih stavova da li su to dva loša sata televizijskog programa.

A opet,  ni jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom ne prenosi „Beogradsko proleće”, ali se svi bave Slavicom, Dženanom, progone Anđelku, brišu suze Dragani, a Haris samo što nam nije izašao iz frižidera. Izašao je već iz jednog šaljivog video skeča na društvenim mrežama. „Rano je za tugu, za sreću kasno je”.

Aleksandar Filipović