REZON Vlada budućnosti protiv politike prošlosti

Vlada Miloša Vučevića nije izabrana da njome bude zadovoljna opozicija, nekažnjeni vinovnik najvećeg razaranja Srbije. Nije izabrana da se svidi opozicionim liderima. Da se dopadne evroparlamentarcima. Violi fon Kramon. Toninu Piculi. Šideru. Šenahu. Kurtiju. Niti stranim ambasadorima. Građani je nisu birali da bude ukras. Da bude nečujna i nevidljiva insignija prividne demokratije. Da se dodvorava sindikatima. I intelektualnim kružocima iz kruga dvojke.

Vlada je izabrana da služi narodu. Nevidljivim funkcionerima dobrote i izvrsnosti koji svakog dana rade za sve nas. Učiteljicama. Pekarima. Poljoprivrednicima. Taksistima. Vozačima autobusa i kamiona. Dispečerima. Vojnicima. Policajcima. Vatrogascima. Bibliotekarima. Lekarima. Prosvetnim radnicima. Čistačima ulica. Medicinskim sestrama. Penzionerima. Rečju, da služi ljudima. Da poveća stepen kvaliteta njihovih života. Da zarade više para koje će im omogućiti da kupe kvalitetniju hranu, lepšu odeću i obuću. Da otputuju tamo gde oduvek žele, da decu obuku po poslednjoj modi, i obezbede im najbolje škole i fakultete. Da kupe automobil za kojim čeznu celog života. Mnogi će zahvaljujući poslu i plati podići kredit i kupiti stan i tako rešiti glavno egzistencijalno pitanje za sebe i svoju porodicu.

Svrha vlade je da unapredi kvalitet školstva. Da deca znaju više i bolje. Da još više poboljša uslove za lečenje. Da izgradi još puteva. Da sačuva stabilnost dinara. Izabrna je da sačuva Srbiju. I učini je još jačom. Da je sačuva od bilo kakvih sukoba, privredne, energetske i ekonomske zavisnosti. Da unapredi očuvanje i promociju najvažnijih kulturnih vrednosti. Da poveća investicije u razvoj kulture, nauke i sporta. Da ubrza razvoj ekonomije. Da sačuva Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku i da poboljša odnose sa susedima i ojača odbranu zemlje. Mir ne dolazi iz desničarskih kvazipatriotskih bajalica, niti iz levoliberalnog tviter spiritualizma. Mir garantuje snažna, dobro naoružana i dobro obučena vojska.

Sve je to sadržano u Vučevićevom ekspozeu i programu Vlade. Nijedan čovek u Srbiji ne veruje da živi, ili da će ikada živeti u idelnom društvu sa idealnom količinom novca u džepu, jer nema para koje ne mogu da se potroše, granice potrošačke mašte su beskrajne. Ali, svaki razuman čovek u Srbiji zna da je progres bolji od nazadovanja. To je ljudska istina. Može izgledati da je subjektivna, ali brojevi predstavljaju objektivne činjenice, koje ne podležu slobodnom tumačenju. Plata od sadašnjih 900, veća je i bolja od plate od 320 evra, koliko su građani imali 2012. godine.

Tokom rasprave o Vladi, potvrđeno je ono što je bilo jasno još na izborima – opozicija nudi politiku prošlosti kao rešenje za budućnost. Stranke koje imaju dvanaestogodišnji kontunuitet pronevera države i nada naroda, protivile su se sastavu Vučevićevog kabineta i svakom rešenju iz programa koji nudi bolju budućnost i platu od 1.450 evra. Razumljiv manevar! Pobeda zaborava nad pamćenjem i kolektivna demencija su njihov jedini politički adut. Dokle god tragovi njihovog razaranja ne budu potpuno uklonjeni iz sećanja birača, nikad neće uspeti da pobede na izborima. I umesto da tokom skupštinske rasprave mole građane da im oproste, da nude izvinjavajući stid, oni nameću nadmenu bezočnost. To je drska simbioza gluposti i proračunatosti.

I ma kakve izgovore i bajke opozicija smišljala o krađi izbora, da se tako duga vladavine ne dešava nigde osim u Srbiji, ne govore istinu. Ne dolazi do smene vlasti zbog proteka vremena, nego zbog novih ideja. Paradoksalno je ali tačno, posle 12 godina na vlasti, nove ideje i planove nudi samo SNS. Osim zluradih prigovora da ponuđeno ništa ne valja, od opozicije nismo čuli kako bi moglo bolje i drugačije.

Osim toga, Vučević na čelu vlade jača poziciju SNS-a u lokalnim samoupravama. Posebno u Novom Sadu i Beogradu gde se ujedinjavaju levi liberali, neokomunisti, autonomaši, borci za kraljevinu Srbiju i borci za priznavanje genocida u Srebrenici, borci za dogodine u Prizrenu i pobornici nezavisnog Kosova.

Nema potrebe da branim Vučevića od prigovora, optužbi i napada opozicije, on je to briljantno i ubedljivo uradio sam. U pravu je Monteskje kad kaže: - Brani me samo pred onima koji me vole. Prepusti mojim neprijateljima njihova zlobna tumačenja; ja sam suviše srećan što je to jedino zlo koje mogu da mi nanesu.

Francuski filozof i državnik Pjer-Pol Roje-Kolar kaže da su svi civlizovani narodi uspostavili maksimu da se vlade biraju za budućnost, a ne za prošlost. Plan Vučevićeve vlade sadrži prioritete koje je SNS najavio pre izbora, i koje su promovisali tokom izborne kampanje. Unapređenje rezultata koje su postigle ranije naprednjačke vlade. Rast BDP-a sa sadašnjih 67 na 100 milijardi evra. Rast plata sa 960 evra na 1.450 evra. Pored postojećih 450.000, nove desetine hiljada radnih mesta. Nove kilometre puteva, nove bolnice, 65 škola i 23 vrtića. Dalje uvećavanje državnog budžeta, i još veća ulaganja u kulturu, obrazovanje, nauku, podršku mladima. 

Vučević je takođe u pravu kad kaže da jaka vlada zna da je njena moć ograničena jedino voljom građana. I da samo građani na izborima mogu da ospore njene rezultate i njenu politiku. A 17. decembra je politika koju je Vučević predstavio u ekspozeu dobila ubedljivu podršku. To je plan koji je na izborima stavljen pred građane Srbije. Oni su krajnja porota i presudili su u korist SNS-a.

Vučević je kao gradonačelnik budžet grada uvećao sa 18 na 42 milijarde, otvoreno je 14 novih fabrika, a prosečna plata porasla je sa 47 na 103.000 dinara. Kao ministar je značajno ojačao Vojsku Srbije i podigao je na nivo najjače regionalne sile. Vučevićeva Vlada je Vlada koja neće dozvoliti povratak u katastrofalnu političku i ekonomsku prošlost i koja će raditi za budućnost Srbije i naroda.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću

Milorad Bojović