REZON Kad bi nas Zapad ostavio na miru, prestale bi svađe balkanskih naroda
Kakav god da bude rezultat glasanja u UN nepobitno je sledeće - Srbija je dokazala da zapadna rezolucija o Srebrenici krivotvori istinu i da umesto korena mira nosi seme sukoba. Tako je oduvek. Sve dok se zapadna civilizacija nije zainteresovala za nas, Balkan nije bio bure baruta.
U bratoubice su nas pretvorili lažni apostoli demokratije i tolerancije: Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Sjedinjene Američke Države. Svako zlo, svi sukobi, svi zločini i sve svađe, rezultat su tajne ili javne politike Zapada. Od Kosovskog boja do današnjih dana. Umesto poštenja i uvažavanja širili su licemerje. Umesto iskrenosti – podlost. Umesto slobode – zavisnost. Umesto poštovanja – aroganciju.
Noam Čomski, Bertrand Rasel, Isaija Berlin, Žan Bodrijar, Marčelo Foa, Džejms Djui, Bernard Šo, Maks Horkhajmer, Teodor Adorno, i mnogi drugi intelektualci, pisali su da je u ime ideja renesanse, prosvetiteljstva i romantizma počinjen ogroman broj genocida širom sveta. Međutim, pošto je pišu gospodari sveta, istina je postala relativna. I to s razlogom. Imperijalno izrabljivanje malih naroda postalo je mera demokratske slobode. Čim njihova noga kroči na naše tlo, i čim prihvatimo da služimo njihovim interesima, postajemo slobodni i tolerantni. Do tada smo banda ovcokradica, kako nas je nazivao Bizmark.
Istinu o Zapadnoj toleranciji, najbolje obrazlaže Šoov Napoleon.
- Kao veliki pobornik slobode i nacionalne nezavisnosti, Englez osvaja i pripaja pola sveta. Kad želi novo tržište za svoju krivotvorenu mančestersku robu, šalje misionara da domoroce poduči jevanđelju. Kad domoroci ubiju misionara Englez se u odbranu hrišćanstva diže na oružje; bori se za to; osvaja za to; a tržište uzima kao nagradu s neba – pisao je Šo u “Čoveku sudbine.
Danas Zapadu nisu potrebni vojska i oružje. U njihovo ime to čine armije političara, nevladinih organizacija, intelektulaca i međunarodnih institucija, koje postoje da bi bile sluge moćnih. Tome služe rezolucije. One su savremena artiljerija. Savremena vrsta topovske đuladi. Tome služe Ujedinjene nacije ili Savet Evrope.
Nek se javi istoričar koji zna za međusobne ratove Srba i Albanaca, pre nego nas je Zapad iskoristio kao živi štit protiv Turaka, čijih se osvajačkih ambicija plašio kao kuge. I da bi ih sprečio da pljačkaju njih, podsticao je i finansirao nas da ratujemo sa njima i da se ubijamo međusobno, kao što danas finansiraju Ukrajinu da gine u nepotrebnom ratu protiv Rusije. I kao što sponzorišu rezoluciju o genocidu.
S Albancima su nas sukobili Austrijanci 1689, na tristotu godišnjicu Kosovskog boja. Kad je ustanak propao nakon smrti austrijskog vojvode Pikolominija, Turci su iz osvete na Kosovo naselili divlja plemena iz planinskih vrleti Albanije. S Hrvatima smo prvi sukob imali u Prvom svetskom ratu, kada su bili deo vojske Austro-ugarske, koja je htela da nas pretvori u svog slugu. Isti je slučaj i sa bosansko-hercegovačkim muslimanima. I u Drugom svetskom ratu su nas napadali zadojeni imperijalnim težnjama fašističke Nemačke i Hitlera. U građanskim ratovima devedestih godina 20. veka, ratovali su s nama po diktatu Engleske, Nemačke i Amerike.
U isto vreme kad propagira ujedinjenu Evropu, nebitnost granica, bratstvo, ljubav, povezanost u posebnosti, čemu su glavne prepreke nacionalne države, Zapad podržava stvaranje šest nacionalnih država, umesto jedne nadnacionalne. Mi Zapad ne intresujemo kao ljudi. Već kao topovsko meso. Ili kao sirovinska baza. U njoj su s jedne strane prirodne sirovine i potencijali, a s druge ljudi kao potrošači zapadnih roba i usluga. Građanskim ratom, preko kog su srušili SFR Jugoslaviju, postigli su oba cilja. Svih 22 miliona Jugoslovena postali su građani malih nacionalnih država u kojima više nije bilo fabrika, niti domaćih proizvoda. Sve što jedu, piju, oblače, obuvaju, gledaju, slušaju, čitaju kupuju od stranaca. I sad su srećniji nego dok su sve to imali kao svoj, i to kvalitetniji i jeftiniji proizvod.
Ukoliko bi se stanovnici bivše Jugoslavije ponovo ujedinili, stranci bi izgubili uticaj i ogromne profite koje prave na našoj svađi. Objavljen je podatak da su samo u Srbiji strane banke ostvarile profit od 4,5 milijardi evra. To znači da su na nivou šest republika ostvarile profit od bar 12 milijardi. A mi smo banke ugasili i prodali kao nelikvidne i nesolventne. Nikada nije objavljen podatak koliku dobit generišu strane firme u Srbiji i ostalim bivšim jugoslovenskim republikama. Ako je računati po profitu banaka, zarada stranaca od Srba, Hrvata, Bošnjaka, Albanaca, Slovenaca i Makedonaca je ogromna. I eto objašnjenja zašto Britanija, Nemačka i Amerika podstiču i generišu netrpeljivost i razdore.
Tako uzimaju novac koji treba da bude naš, i koji može da bude naš. Treba samo da shvatimo da nismo neprijatelji jedni drugima. Da je naš zajednički neprijatelj u srcu Evrope, preko Lamanša i s one strane Atlantika, ali i s one strane Urala i Tibeta.
Rezolucija o Srebrenici ne može da bude korisna za pomirenje. Kao što ti nije bio ni Haški tribunal. Sva hapšenja i izručenja Srba bila su obmana. Bila su prolog za rezoluciju koja predstavlja politički alat i ne govori o pijetetu nego o novcu. Ne predlaže se da bi širila ljubav. Njen cilj je da održava i potpiruje neslogu među narodima bivše Jugoslavije. I da preko straha od eventualnog konflikta, Srbiju prisili da napusti neutralnost i uđe u Nato.
Paradoksalno je, ali samo tako, pod pretnjom mogućeg sukoba, mentori rezolucije nesmetano mogu da crpe naše resurse i bogatstva. I dokle god Srbija želi da bude slobodna i nezavisna, da samostalno odlučuje o svojoj sudbini, Zapad će nastojati da održi svoj mit o Srbima kao zločincima, da bi podgrevao vatru mržnje s komšijskim državama. Kad bi nas ostavili na miru balkanski narodi bi prestali da se svađaju i sukobljavaju. Tako bi umesto lažnog došlo do stvarnog pomirenja.
Kakav god da bude rezultat glasanja u UN nepobitno je sledeće - Srbija je dokazala da zapadna rezolucija o Srebrenici krivotvori istinu i da umesto korena mira nosi seme sukoba. Tako je oduvek. Sve dok se zapadna civilizacija nije zainteresovala za nas, Balkan nije bio bure baruta. U bratoubice su nas pretvorili lažni apostoli demokratije i tolerancije: Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Sjedinjene Američke Države. Svako zlo, svi sukobi, svi zločini i sve svađe, rezultat su tajne ili javne politike Zapada. Od Kosovskog boja do današnjih dana. Umesto poštenja i uvažavanja širili su licemerje. Umesto iskrenosti – podlost. Umesto slobode – zavisnost. Umesto poštovanja – aroganciju.
Noam Čomski, Bertrand Rasel, Isaija Berlin, Žan Bodrijar, Marčelo Foa, Džejms Djui, Bernard Šo, Maks Horkhajmer, Teodor Adorno, i mnogi drugi intelektualci, pisali su da je u ime ideja renesanse, prosvetiteljstva i romantizma počinjen ogroman broj genocida širom sveta. Međutim, pošto je pišu gospodari sveta, istina je postala relativna. I to s razlogom. Imperijalno izrabljivanje malih naroda postalo je mera demokratske slobode. Čim njihova noga kroči na naše tlo, i čim prihvatimo da služimo njihovim interesima, postajemo slobodni i tolerantni. Do tada smo banda ovcokradica, kako nas je nazivao Bizmark.
Istinu o Zapadnoj toleranciji, najbolje obrazlaže Šoov Napoleon.
- Kao veliki pobornik slobode i nacionalne nezavisnosti, Englez osvaja i pripaja pola sveta. Kad želi novo tržište za svoju krivotvorenu mančestersku robu, šalje misionara da domoroce poduči jevanđelju. Kad domoroci ubiju misionara Englez se u odbranu hrišćanstva diže na oružje; bori se za to; osvaja za to; a tržište uzima kao nagradu s neba – pisao je Šo u “Čoveku sudbine.
Danas Zapadu nisu potrebni vojska i oružje. U njihovo ime to čine armije političara, nevladinih organizacija, intelektulaca i međunarodnih institucija, koje postoje da bi bile sluge moćnih. Tome služe rezolucije. One su savremena artiljerija. Savremena vrsta topovske đuladi. Tome služe Ujedinjene nacije ili Savet Evrope.
Nek se javi istoričar koji zna za međusobne ratove Srba i Albanaca, pre nego nas je Zapad iskoristio kao živi štit protiv Turaka, čijih se osvajačkih ambicija plašio kao kuge. I da bi ih sprečio da pljačkaju njih, podsticao je i finansirao nas da ratujemo sa njima i da se ubijamo međusobno, kao što danas finansiraju Ukrajinu da gine u nepotrebnom ratu protiv Rusije. I kao što sponzorišu rezoluciju o genocidu.
S Albancima su nas sukobili Austrijanci 1689, na tristotu godišnjicu Kosovskog boja. Kad je ustanak propao nakon smrti austrijskog vojvode Pikolominija, Turci su iz osvete na Kosovo naselili divlja plemena iz planinskih vrleti Albanije. S Hrvatima smo prvi sukob imali u Prvom svetskom ratu, kada su bili deo vojske Austro-ugarske, koja je htela da nas pretvori u svog slugu. Isti je slučaj i sa bosansko-hercegovačkim muslimanima. I u Drugom svetskom ratu su nas napadali zadojeni imperijalnim težnjama fašističke Nemačke i Hitlera. U građanskim ratovima devedestih godina 20. veka, ratovali su s nama po diktatu Engleske, Nemačke i Amerike.
U isto vreme kad propagira ujedinjenu Evropu, nebitnost granica, bratstvo, ljubav, povezanost u posebnosti, čemu su glavne prepreke nacionalne države, Zapad podržava stvaranje šest nacionalnih država, umesto jedne nadnacionalne. Mi Zapad ne intresujemo kao ljudi. Već kao topovsko meso. Ili kao sirovinska baza. U njoj su s jedne strane prirodne sirovine i potencijali, a s druge ljudi kao potrošači zapadnih roba i usluga. Građanskim ratom, preko kog su srušili SFR Jugoslaviju, postigli su oba cilja. Svih 22 miliona Jugoslovena postali su građani malih nacionalnih država u kojima više nije bilo fabrika, niti domaćih proizvoda. Sve što jedu, piju, oblače, obuvaju, gledaju, slušaju, čitaju kupuju od stranaca. I sad su srećniji nego dok su sve to imali kao svoj, i to kvalitetniji i jeftiniji proizvod.
Ukoliko bi se stanovnici bivše Jugoslavije ponovo ujedinili, stranci bi izgubili uticaj i ogromne profite koje prave na našoj svađi. Objavljen je podatak da su samo u Srbiji strane banke ostvarile profit od 4,5 milijardi evra. To znači da su na nivou šest republika ostvarile profit od bar 12 milijardi. A mi smo banke ugasili i prodali kao nelikvidne i nesolventne. Nikada nije objavljen podatak koliku dobit generišu strane firme u Srbiji i ostalim bivšim jugoslovenskim republikama. Ako je računati po profitu banaka, zarada stranaca od Srba, Hrvata, Bošnjaka, Albanaca, Slovenaca i Makedonaca je ogromna. I eto objašnjenja zašto Britanija, Nemačka i Amerika podstiču i generišu netrpeljivost i razdore.
Tako uzimaju novac koji treba da bude naš, i koji može da bude naš. Treba samo da shvatimo da nismo neprijatelji jedni drugima. Da je naš zajednički neprijatelj u srcu Evrope, preko Lamanša i s one strane Atlantika, ali i s one strane Urala i Tibeta.
Rezolucija o Srebrenici ne može da bude korisna za pomirenje. Kao što ti nije bio ni Haški tribunal. Sva hapšenja i izručenja Srba bila su obmana. Bila su prolog za rezoluciju koja predstavlja politički alat i ne govori o pijetetu nego o novcu. Ne predlaže se da bi širila ljubav. Njen cilj je da održava i potpiruje neslogu među narodima bivše Jugoslavije. I da preko straha od eventualnog konflikta, Srbiju prisili da napusti neutralnost i uđe u Nato.
Paradoksalno je, ali samo tako, pod pretnjom mogućeg sukoba, mentori rezolucije nesmetano mogu da crpe naše resurse i bogatstva. I dokle god Srbija želi da bude slobodna i nezavisna, da samostalno odlučuje o svojoj sudbini, Zapad će nastojati da održi svoj mit o Srbima kao zločincima, da bi podgrevao vatru mržnje s komšijskim državama. Kad bi nas ostavili na miru balkanski narodi bi prestali da se svađaju i sukobljavaju. Tako bi umesto lažnog došlo do stvarnog pomirenja.
Milorad Bojović
Autor je stučnjak za odnose s javnošću