NININE MUSTRE: Šlajfovanje
Polako počinjem da primećujem rezultate svog predanog rada na proširenju sopstvene svesnosti.
Kroz svakodnevne vežbe svesnog disanja od bar po nekoliko udaha na dan, tokom kojih pomno ispratim kuda prolazi moj dah dok ulazi u pluća i dok ih napušta, vidim da sam u odnosu na pre recimo 2 ili 3 godine promenila mnoge životne navike. Među njima je nestala navika da žurim. Skoro da uopšte više ne brzam u bilo kom trenutku dana. A onda sam, valjda baš zato što sam usporila, počela jasnije da primećujem one koji i dalje žure.
Većina ljudi iz mog okruženja izgleda kao da će svakog trenutka da poleti, ali ne od radosti i uzbuđenja, nego od nekog teskobnog nestrpljenja. Svi su nestrpljivi da negde stignu, a kada tamo stignu, već nisu tamo gde su želeli da budu, nego nervozno gledaju na sat iščekujući dalje obaveze ili gledaju u telefon tražeći zanimljivije sadržaje od onih u kojima su uživo uključeni.
Uz to, stalno negde jurca i nema vremena ni za šta, a što je još neobičnije, veoma je ponosna na to što je zatrpana obavezama, kao da uživa u tome što je stalno u žurbi. Kao da je užurbanost neka super moć. Takve ljude i situacije u kojima se nalaze još bolje sagledavam od kako sam ja usporila.
Jedno vreme sam mislila da ima veze sa godinama, ali nije to u pitanju. Jednako su užurbani i stariji i mlađi. Jedino oni staloženi, mirni i nekako iznutra zadovoljni ljudi su u nekom balansu. Oni ne žure ni kada negde kasne.
Oni znaju da se sve događa baš onda kada i treba da se dogodi i jasno im je da svojom užurbanošću ne bi ništa postigli, sem što bi napravili probleme sebi, u saobraćaju, uneli bi pometnju među ljude koje sreću i još ko zna koliko peripetija bi se dogodilo u takvoj vrsti nemirne energije.
Možda ja imam sreće što sam godinama radila uživo emisije i posao je zavisio od dugačkog lanca saradnika, reditelja, snimatelja, montažera, scenografa, šminkera, vozača i drugih kolega i dovoljno je bilo da jedna karika popusti, da sve ode u neželjenom pravcu. Kada god bi me iz bilo kog razloga uhvatila nervoza i kada bih požurivala proces pripreme, nešto bi se poremetilo i emisija nikada ne bi bila toliko kvalitetna koliko bi mogla da bude.
Svi ljudi koji brzaju i negde nervozno žure umišljaju da nešto više postižu, a zapravo uglavnom šlajfuju. Budući da znam da se sve događa sa razlogom i svako uči svoje lekcije ja im ne zameram, ali se radujem što je ta životna faza ostala daleko iza mene. Možda upravo zbog svesnih izdaha kojima sam je vremenom izbacila.
Nina Martinović Armbruster
