TVOJA REČ: NIKOLA POPOVIĆ (25), DIPLOMIRANI ELEKTROINŽENJER Profit solarnih panela vidljiv i nakon pet godina
Za solarnu energiju se kaže da je tih, čist i pouzdan izvor energije, budući da koristi sunčeve zrake kojih, dokle god bude bilo, biće i nas. Kako bismo sačuvali svoju planetu, ali i novčanik, poželjno bi bilo da se okrenemo upravo ovoj opciji koju danas i Republika Srbija, kroz razne nivoe
vlasti, obezbeđuje subvencije svojim građanima.
Ukoliko se odlučite za takav korak, odnosno da nas svoj dom ili firmu ili pak parcelu postavite solarne panele, treba da znate nekoliko osnovnih stvari o kojima smo razgovarali sa diplomiranim elektroinženjerom Nikolom Popovićem (25) iz Novog Sada koji radi u porodičnoj firmi koja se bavi projektovanjem postrojenja visokog napona, trafostanica, solarnih i vetroelektrana i dr.
– Ja sam konkretno zadužen za projektovanje solarnih elektrana, sve od nule, preko zamisli pa do građevinske dozvole – kaže naš ovonedeljni sagovornik, dodajući da se investitiroi i vlasnici velikih kompnaija odlučuju za takav potez kako bi smanjili sopstvenu potrošnju, odnosno količinu energije koju preuzimaju iz mreže, te da bi uštedeli. – Moj posao je crtanje panela i njihovo postavljanje, kako bi se postigla što veća proizvodnja. Takođe, imamo i drugi sektor, koji je zadužen za postrojenja, transformaciju energije na više napone kako bi prilagodilo i povezalo sa
mrežom, iliti distributivnim sistemom.
U kontekstu Dana planete, koji se u ponedeljak obeleževao, koliko su ljudi kod nas osvešćeni da treba da se okrenu takvim izvorima energije?
– Kod nas se ljudi prvenstveno fokusiraju na finansijski aspekt, što je i prirodno svemu tome, te je kod nas sad tržište u ekspanziji. Stvorile su se razne mogućnosti, ljudi se sve više informišu, uvideli su neke prednosti i sada je sve veća i veća potražnja. Mi smo, kao firma, sa projektovanjem solarnih elektrana krenuli pre skoro tri godine i mogu reći da nam je opseg posla po tom pitanju dosta narastao.
Neko ko želi da vas angažuje, koje su osnovne stvari koje treba da zna? Laički ramišljam, suludo je okrenuti panele na sever...
– Naravno. Što se tiče najosnovnijih stvari jeste velika podela da li pričamo o krovu ili o solarima na zemlji. Što se tiče prvih panela, logično je da treba, kako bi proizvodnja bila što veća, da gledaju u sunce, pa bi idelano bilo da je krov orijentisan ka jugu, da postoji određeni nagib kako bi se dobilo što više energije. Ima tu dosta fizičkih limitacija koje je neophodno uzeti u obzir. Ukoliko pričamo o krovu, bitno je, kao prvi korak, da proverimo da li krov može da izdrži tu količinu, ipak su paneli jako teški. A i bitno je da neko razume da je to inesticija čiji povrat traje. To je investicija na 25 godina i najčešće kalkulacije jesu da se istinski povrat vidi tek između pet i sedam godina. Nakon toga sve ostalo je čist profit. Ali, svaki projekat je unikatan i nosi svoje limitacije, komplikacije, što je ono što u suštini čini naš posao zanimljivim.
Hoću dve stvari ođednom da te pitam, ali prvo ću se nadovezati na meteorološke uslove – kako paneli uspevaju da odole ledu ili drugim udarima?
– Sada je ta tehnologija dosta uznapredovala, što se vidi i po ceni koja je drastično pala u odnosu na pet, deset, 15 i više godina. Ti paneli se proizvode sa posenim vrstama stakla koja su otporna na skoro sve uticaje. Niko ne može garantovati da se u toku 25 godina, koliko je životni vek jedne elektrane, ništa nijednom panelu neće desiti. Ali panel, sam po sebi, nije toliko skup, lak je za zamenu i dolazi sa već unapred prilagođenim zaštitama kako bi do tih situacija dolazilo što manje.
Budući da je najbitnije da paneli u toku godine što više gledaju ka suncu, šta se dešava kada se zaređaju oblačni dani, kiša, sneg.?
– U suštini, solarni paneli dobijaju energiju putem sunčeve svetlosti koja prolazi i kroz oblake, ali ne u istoj količini. Postoji dosta programa, softvera i matematičkih metoda kojima se može predvideti kolika će proizvdonja biti i svi oni uzimaju, prilikom svog računa, u obzir prethodne godine, pa se formira neka tipična godina i spram nje se simulira kolika će biti proizvodnja.
Kada si rekao da vaš posao ipak nije šablonski i da je zanimljiv, zanima me koliko zapravo jeste?
– Moj posao mogu podeliti na dva dela: grafički i tekstuani. Što se tiče grafičke dokumentacije, to je najzanimljiviji deo, jer je to ono što čovek gleda sve vreme i, ja kada radim solare, moram da se prilagadim terenu, jer nije svaki perfektno ravan ili pravougaonik okrenut ka jugu. Neophodno je negde žrtvovati neke stvari, možda da se paneli približe, smanji ugao, poveća količina panela i slično... Ali, idemo na ukupnu priču. Jako je bitno smanjiti gubitke što je više moguće, jer je ideja da se sva proizvedena energija preda dalje u mrežu, tako da sam način na koji se cela infrastruktrua povezuje predstavlja problem sam po sebi, a ne postoji tačan odgovor. Postoje određene poteškoće i problemi koji se moraju prevazići i nikad ne postoji jedan tačan odgovor, nekada ni ne postoji tačan, nego treba naći najmanje netačan. S druge strane, i durgi deo projektne dokumentacije – tekstualni deo –veoma je zanimljiv jer je to opisivanje celog procesa i na neki način opravdavanje svih razloga zašto je nešto urađeno, matematičko dokazivanje i predstavljanje svih altrenativnih opcija koje su možda postojale.
Obično kažu da je IT sektor profesija budućnosti, ali rekla bih da je i ovaj tvoj, jer posla će uvek biti...
– Gledajući malo šire, energetika je uvek neophodna. U doba moderne digitalizacije svima je neophodna struja, potrošnja električne energije je sve veća, infratsruktura se mora graditi, stara se mora održavati i menjati, tako da posla uvek ima. Jeste posao budućnosti.
L. Radlovački