JEZIKOMANIJA: Poslednji ili zadnji?
Poslednji ili zadnji, pitanje je sad? Koristi se i jedno i drugo.
„ZADNJI u značenju POSLEDNJI nije pogrešno”, kaže Ivan Klajn u „Rečniku jezičkih nedoumica”.
Pridev ZADNJI najčešće ima prostorno značenje. Tako konj ima zadnje noge (i prednje), tako auto ima zadnje sedište (i prednje) itd. Taj prilog, osim prostornog, ima i vremensko značenje: zadnja noć, zadnji čas i zadnje vreme.
Pridev ZADNJI ima specifična značenja u sledećim primerima: Kucnuo mu je zadnji čas (slično bi bilo da se ovde upotrebi pridev POSLEDNJI, ali je značenjski i stilski efektniji pridev ZADNJI). Ima zadnje namere (teško da bi se moglo reći da neko ima poslednje namere).
U školi učenici obično imaju nekoliko (više) časova. Dakle, to je niz. Tako imaju prvi (početni, ne prednji) čas, drugi, treći, četvrti i poslednji (ili zadnji). Dakle, isto je reći: Danas nam je poslednji (zadnji) čas matematika. U ovakvim slučajevima, kada se upotrebi pridev ZADNJI, ne podrazumeva se da je prvo nešto što je prednje, već se misli da je nešto na početku prvo (početno).
Svejedno je, s obzirom na to da se razlika u značenju s vremenom izgubila, da li ćete reći da ste u zadnje (ili poslednje) vreme neobično vredni, da uvek potrošite zadnji (ili poslednji) dinar na veselje…
Jezik se menja, razvija i uvek je u skladu s navikama govornika. Dakle, oslonite se na svoje jezičko osećanje.
N. Mirković
