JEZIKOMANIJA: Za poludeti!
Nedoumice… Ne volimo ih i često pređemo preko njih. Kažete u sebi: „Šab me gabri!” (Baš me briga! - prim. aut.) i nastavite dalje. Retki su oni koji pitaju, traže odgovor.
U srpskom jeziku se predlozi ne mogu upotrebljavati uz glagol koji je u infinitivu. Iz toga sledi da su pogrešni spojevi „To je ZA NE VEROVATI.” ili „To je ZA POLUDETI.” Trebalo bi: „To je neverovatno”. Ili, u drugom slučaju: „To je da čovek poludi”.
Da li razmišljate o tačnosti čuvene rečenice, koju svaki drugi prodavac u pekari kaže: „Je li burek za ovde ili za poneti?”
Šta mislite, kako treba? Pravilno bi bilo: „Je li burek za ovde ili ga nosite?”
Vi odlučite! Mislim, na mesto konzumacije bureka.
Često se koristi konstrukcija ZA NADATI SE JE (ili: NADATI SE (JE) DA) – koja je, opet, pogrešna! Trebalo bi koristiti druga rešenja. Predlažem neku od ovih: nadajmo se, možemo se nadati, treba se nadati...
Pogrešan je predlog, padež ili oboje u spojevima: SKLONOST ZA rasipanjem (trebalo bi: ka rasipanju), PRITISCI ZA povećanjem cena (trebalo bi: za povećanje cena ili da se povećaju cene), REŠENOST ZA promenama (trebalo bi: da se ostvare promene)...
Imenica VOLJA ide uz predlog ZA NEŠTO (volja za rad) ali i ZA NEČIM (volja za kolačima). Danas se često koristi spoj ZAHTEV ZA NEČIM (za punijom trpezom), ali pravilnije je upotrebljavati spoj ZAHTEV ZA NEŠTO (za puniju trpezu).
Nataša Mirković