POLAGANJEM VENACA I KOMEMORATIVNIM SKUPOM OBELEŽEN DAN SEĆANJA NA POGINULE U NATO AGRESIJI U NOVOM SADU Đurić: Materijalna šteta je nadoknadiva ali gubitak života nije
Dan sećanja na poginule u NATO bombardovanju koje je počelo 24. marta 1999. godine, obeležen je u kasarni „Jugovićevo“ u Novom Sadu gde su položeni venci na spomen obeležje i održan je komemorativni skup jedinica iz garnizona „Novi Sad”.
Vence su, osim članova porodica stradalih, položile delegacije Pokrajinske vlade Južnobačkog okruga, Grada Novog Sada, Policijske uprave „Novi Sad”, odreda Žandarmerije, penzionisanih starešina PVO, Udruženja vazduhoplovaca Vojvodine, SUBNOR-a Vojvodine, SUBNOR-a i ORVS Grada Novog Sada, kao i delegacija Udruženja veterana organa bezbednosti i vojne policije.
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić je nakon polaganja venaca kazao da je 25 godina je prošlo od dana kada su naša zemlja i Novi Sad doživeli potpuno nelegitiman napad od strane NATO agresora.
- Svake godine se na ovaj datum okupljamo na Jugovićevu kako bismo se setili i odali poštu onima koji su potpuno nevino stradali – kazao je Đurić. – Bombardovana je lokalna televizija i gađani su ne samo vojni nego i civilni objekti. Tada je Novi Sad ostao bez sva tri mosta. Trebalo je vremena da ih ponovo izgradimo i spojimo obale Dunava, tako da je tek 2018. godine završena izgradnja trećeg mosta, drumsko – železničkog na mestu nekadašnjeg „Žeželjevog”. Danas se možemo pohvaliti da su u toku radovi na dva nova mosta i uskoro će početi gradnja trećeg. Materijalna šteta je nadoknadiva ali gubitak života nije. To moramo da prenesemo na buduće generacije, da i oni znaju šta se dogodilo pre četvrt veka. Ne znam nikoga ko može ostati imun na sve što nam se dešavalo tog ružnog i tužnog proleća 1999. godine. Svi mi koji smo zapamtili zvuk ratne opasnosti, razarajuće bombe i plač uplašene dece, ne možemo i nećemo nikada zaboraviti sve traume koje smo pretrpeli i žrtve koje smo podneli. Pre svega, civilne žrtve, jer ne smemo zaboraviti da su tada stradala deca i građani, kao i pripadnici junačke Vojske Srbije. Zato je izuzetno važno da čuvamo sećanje na ljude koji su položili svoje živote za slobodu koju danas živimo.
Vazdušna kampanja 19 članica zemalja Zapadne vojne alijanse počela je s večeri 24. marta 1999. godine. U bombardovanju stradalo je 3.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Za 78 dana agresije ubijeno je oko 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik vojske i policije. Teže i lakse je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece i 5.173 vojnika i policajaca, dok se 25 osoba i danas se vodi kao nestalo. Više od polovine stradalih u napadima su albanski stanovnici na Kosovu i Metohiji.Zvaničnih podataka o broju stradalih civila u NATO bombardovanju još uvek nema. Ratni gubici Alijanse u ljudstvu i tehnici nikada nisu objavljeni.
Potpredsednik Pokrajinske vlade Branko Ćurčić istakao je da je važno čuvati sećanje na sve stradale, kako na civilne žrtve, tako i na pripadnike vojske i policije koji su branili otadžbinu, a da je komemoracija na Jugovićevu svojevrsni podsetnik svima na to koliko su skupo plaćeni sloboda i mir.
- Sa pažnjom i pijatetom moramo da se setimo onih koji su koji svu svojim životom platili našu nezavisnost i slobodu. Nikada nećemo i ne smemo da zaboravimo, nikada nećemo oprstiti što su stradali civili – poručio je Ćurčić
Komandant Prve brigade kopnene vojske, brigadni general Zoran Nasković podsetio je da iako je prošlo 25 godina od NATO bombardovanja i dalje se svake godine oživljava uspomena i odaje se počast sreadalima i da nikada ne mogu biti zaboravljene eksplozije, rušenja, ubijanja i stradanje.
- Naša je dužnost, ali i obaveza, zbog naraštaja koji dolaze, da teške trenutke NATO agresije sačuvamo od zaborava i očuvamo uspomene na one koji više nisu sa nama, u želji da se takvo vreme nikada više ne ponovi. Čuvajmo uspomenu na naše poginule i sećajmo se kako oni koji su položili svoje živote braneći otadžbinu tako i svih nevino stradalih, jer su svojom žrtvom sebe ugradili u budućnost – poručio je Nasković.
Odluka o agresiji na SR Jugoslaviju prvi put u istoriji je doneta bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. NATO je tokom bombardovanja masovno koristio kasetne i grafitne bombe, kao i municiju sa osiromašenim uranijumom, i nevidljive bombardere B 2. Procenjuje se da je za 78 dana izručeno između deset do 15 tona osiromašenog uranijuma. Na osnovu podataka Građevinske direkcije Srbije, iz 2006. godine, uništena su 54 objekta putne infrastrukture od čega 44 mosta, 18 objekata železničke strukture od čega 17 mostova i 148 objekata nisko gradnje. Nakon bombardovanja šteta je procenjena na više od 100 milijardi dolara.
Tekst i foto: S. Kovač
