ПОЛАГАЊЕМ ВЕНАЦА И КОМЕМОРАТИВНИМ СКУПОМ ОБЕЛЕЖЕН ДАН СЕЋАЊА НА ПОГИНУЛЕ У НАТО АГРЕСИЈИ У НОВОМ САДУ Ђурић: Материјална штета је надокнадива али губитак живота није
Дан сећања на погинуле у НАТО бомбардовању које је почело 24. марта 1999. године, обележен је у касарни „Југовићево“ у Новом Саду где су положени венци на спомен обележје и одржан је комеморативни скуп јединица из гарнизона „Нови Сад”.
Венце су, осим чланова породица страдалих, положиле делегације Покрајинске владе Јужнобачког округа, Града Новог Сада, Полицијске управе „Нови Сад”, одреда Жандармерије, пензионисаних старешина ПВО, Удружења ваздухопловаца Војводине, СУБНОР-а Војводине, СУБНОР-а и ОРВС Града Новог Сада, као и делегација Удружења ветерана органа безбедности и војне полиције.
Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић је након полагања венаца казао да је 25 година је прошло од дана када су наша земља и Нови Сад доживели потпуно нелегитиман напад од стране НАТО агресора.
- Сваке године се на овај датум окупљамо на Југовићеву како бисмо се сетили и одали пошту онима који су потпуно невино страдали – казао је Ђурић. – Бомбардована је локална телевизија и гађани су не само војни него и цивилни објекти. Тада је Нови Сад остао без сва три моста. Требало је времена да их поново изградимо и спојимо обале Дунава, тако да је тек 2018. године завршена изградња трећег моста, друмско – железничког на месту некадашњег „Жежељевог”. Данас се можемо похвалити да су у току радови на два нова моста и ускоро ће почети градња трећег. Материјална штета је надокнадива али губитак живота није. То морамо да пренесемо на будуће генерације, да и они знају шта се догодило пре четврт века. Не знам никога ко може остати имун на све што нам се дешавало тог ружног и тужног пролећа 1999. године. Сви ми који смо запамтили звук ратне опасности, разарајуће бомбе и плач уплашене деце, не можемо и нећемо никада заборавити све трауме које смо претрпели и жртве које смо поднели. Пре свега, цивилне жртве, јер не смемо заборавити да су тада страдала деца и грађани, као и припадници јуначке Војске Србије. Зато је изузетно важно да чувамо сећање на људе који су положили своје животе за слободу коју данас живимо.
Ваздушна кампања 19 чланица земаља Западне војне алијансе почела је с вечери 24. марта 1999. године. У бомбардовању страдало је 3.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи. За 78 дана агресије убијено је око 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник војске и полиције. Теже и лаксе је рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце и 5.173 војника и полицајаца, док се 25 особа и данас се води као нестало. Више од половине страдалих у нападима су албански становници на Косову и Метохији.Званичних података о броју страдалих цивила у НАТО бомбардовању још увек нема. Ратни губици Алијансе у људству и техници никада нису објављени.
Потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић истакао је да је важно чувати сећање на све страдале, како на цивилне жртве, тако и на припаднике војске и полиције који су бранили отаџбину, а да је комеморација на Југовићеву својеврсни подсетник свима на то колико су скупо плаћени слобода и мир.
- Са пажњом и пијатетом морамо да се сетимо оних који су који сву својим животом платили нашу независност и слободу. Никада нећемо и не смемо да заборавимо, никада нећемо опрстити што су страдали цивили – поручио је Ћурчић
Командант Прве бригаде копнене војске, бригадни генерал Зоран Насковић подсетио је да иако је прошло 25 година од НАТО бомбардовања и даље се сваке године оживљава успомена и одаје се почаст среадалима и да никада не могу бити заборављене експлозије, рушења, убијања и страдање.
- Наша је дужност, али и обавеза, због нараштаја који долазе, да тешке тренутке НАТО агресије сачувамо од заборава и очувамо успомене на оне који више нису са нама, у жељи да се такво време никада више не понови. Чувајмо успомену на наше погинуле и сећајмо се како они који су положили своје животе бранећи отаџбину тако и свих невино страдалих, јер су својом жртвом себе уградили у будућност – поручио је Насковић.
Одлука о агресији на СР Југославију први пут у историји је донета без одобрења Савета безбедности Уједињених нација. НАТО је током бомбардовања масовно користио касетне и графитне бомбе, као и муницију са осиромашеним уранијумом, и невидљиве бомбардере Б 2. Процењује се да је за 78 дана изручено између десет до 15 тона осиромашеног уранијума. На основу података Грађевинске дирекције Србије, из 2006. године, уништена су 54 објекта путне инфраструктуре од чега 44 моста, 18 објеката железничке структуре од чега 17 мостова и 148 објеката ниско градње. Након бомбардовања штета је процењена на више од 100 милијарди долара.
Текст и фото: С. Ковач
