REZON: Kome i zašto smeta Ekspo 2027.

Dva čoveka koja se neprestano kreću u suprotnim pravcima nikad se neće i nikad se ne mogu sresti. Prethodni zaključak, nije ontološka, niti epistemološka mudrost. To zna svako ko ima zdrav razum i razume principe elementarne logike. Svi opozicioni političari odreda, svi njima bliski mediji, i svi intelektualci koji ih podržavaju, srcem i dušom su protiv projekta “Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”. Razlog? Tvrde da investiranje 17,8 milijardi evra nije dobro za Srbiju i građane. Kažu da ulaganje 17,8 milijardi evra ne generiše rast, već vodi u siromaštvo. Države i svih stanovnika. S druge strane, Aleksandar Vučić, Vlada Srbije i Miloš Vučević kao potpredsednik Vlade i predsednik Srpske napredne stranke, tvrde da je investiranje 17,8 milijadi evra odlično za Srbiju i njene građane. Oni tvrde da će “Srbija Ekspo” dovesti do snažnog ekonomskog rasta. I države i građana. BDP će, kažu, dostići 100 milijardi, prosečna penzija 650, a prosečna plata 1.400 evra.

Ne treba biti Sokrat ili Kant da bi se utvrdila fundamentalna razlika između ova dva politička stanovišta. U pitanju je sudar dve potpuno suprotne politike. Dve dijametralno suprotne političke vizije. S jedne strane su stranke i političari koji su svoju karijeru gradili na zatvaranju i rušenju, a s druge strane je SNS koji svoju politiku zasniva na izgradnji. 

Od 2000. do 2012. godine u Novom Sadu je zatvoreno 97 odsto fabrika koje su od Drugog svetskog rata do petooktobarske “ekonomske i demokratske revolucije” hranile Novi Sad. U Vojvodini, Beogradu i ostatku Srbije zatvoreno je 98 odsto fabrika koje su hranile Vojvodinu, celu Srbiju i značajan deo Evrope. Sve je to isečeno i rasprodato u staro gvožđe. Komad po komad. Deo po deo. Srbiju koju su oteli od seljaka i radnika, i koja je njihove roditelje i njih učinila samoproglašenom elitom, pretvorili su u staro gvožđe čim im se za to ukazala prilika. Država i kompletna industrija za njih su bile samo sekundarna sirovina koja je služila za njihovo lično bogaćenje. Kako su u šleperima odvezli rashodovane i u otpad pretvorene fabrike tako su u šleperima odneli opljačkane milijarde. Kako indivudue koje su se 10 godina gušile u korupcionaškim aferama mogu bilo koga optuživati za korupciju? Kako neko ko nije izgradio ništa može da zna da li nam nešto treba, ili je to bespotreban izdatak? Nikako. Njegova znanja su zasnovana na rastakanju. Na rasturanju. Na razgradnji.

Kao i svih prethodnih 11 godina, SNS je u ogromnoj prednosti, zbog kvalitativnih razlika koje lako može da dokaže. Nije ugasio nijednu fabriku, a otvorio je na stotine novih. Nijedan industrijski gigant nije rasprodao u staro gvožđe. U Novkabelu koji su uništili protivnici Ekspa, sad je centar IT industrije. Nemački Kontinental i japanski Nidek u Novom Sadu, uz pomoć novosadskih inženjera i radnika stvaraju budućnost automobilske industrije i industrije elektromotora. SNS ne otima imovinu radnika, niti seljaka. Ne odnosi, nego ulaže milijarde u razvoj države. I mogu da nabrajaju satima. Nove fabrike. Novi putevi. Pruge. Mostovi. Bolnice. Škole. Vrtići. Domovi kulture. Muzeji. Duplo veće plate i penzije. Drastično veća davanja za decu i porodicu: 20.000 evra za majke koje kupuju prvi stan, 500.000 za prvo, 600.000 za drugo dete. Prečistači otpadnih voda. Kilometri kanalizacije. I mogu satima da nabrajaju šta će sve uraditi u okviru plana “Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”. I narod će im, na osnovu do sada ostvarenih rezulata, verovati. Rekonstrukcije porodilišta. Izgradnja skoro 500 kilometara novih puteva. Novi mamografi, skeneri i magntene rezonance za bolnice i domove zdravlja. Ulaganja u IT tehnologije, biotehnologiju, veštačku inteligenciju, naučno-tehnološke parkove. Gradnja zgrade opere i koncertne dvorane za Beogradsku filharmoniju. Gradnja metroa. Završetak brze pruge Beograd – Subotica, gradnju brze saobraćajnice od Bačkog Brega do Srpske Crnje, tri mosta na Dunavu u Novom Sadu. Umesto narko-bosa Darka Šarića srpske hotele kupuje Hajat i drugi svetski prestižni hotelski brendovi.

Zašto su protiv Ekspa? Cela pobuna se može objasniti u nekoliko rečenica. Srbija s prosečnom platom od 1.450 evra više ne može da bude plen niti žrtva demagoških floskula o ljudskim pravima, niti slobodama. Čovek koji ima pun džep slobodan je da radi šta god mu padne na pamet. Može da putuje gde poželi. Da kupi šta mu se prohte. Može da se obrazuje. Da školuje decu. Njegov život nije uslovljen defetizmom loših političara, već ličnim ambicijama. Uvećani prihodi podstiču čoveka da želi više. Da žudi za novim dobrobitima. Da teži daljem povećanju svojih prihoda. To znači da će podržavati samo politiku koja mu obezbeđuje razvoj ličnog prosperiteta. Zato opoziciji ne odgovara Ekspo! Svaki čovek zna da ulaganje od 17,8 milijardi neminovno dovodi do ekonomskog rasta. Da investicije generišu rast. Rast znači više novca, a više novca bolji život.

Ekspo je ekvidistanca između dve politike - sigurnog nazadovanja i garantovanog progresa. On je neprobojna tvrđava uspeha naprednjaka. Neosvojivi bedem napretka Srbije. Mostobran između povratka u politiku rasprodaje, stagnacije, ekonomskog i egzistencijalnog nazadovanja i politike ekonomskog razvoja i poboljšanja životnog standarda. Najdublja suština nije jedinstvo nego je razlika: rangiranje po vrednostima, kaže Georg Cimel u Filozofiji novca. Razlika između dve politike 2027. biće za 70 milijardi evra veći BDP-a i za 1.100 evra veća plata nego 2012. To su argumenti koji su odlučili decembarske parlamentarne i pokrajinske izbore, i koji će u korist SNS-a presuditi na lokalnim izborima.

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću