ŠOLC NA TANKOM LEDU Zar su tenkovi i municija bitniji od penzija?

Kancelar Olaf Šolc (SPD) zategao je živce političkom Berlinu kada je prošlog vikenda u intervjuu za "Zidojče cajtung" rekao: "Moj cilj je da, nakon isteka specijalnog fonda, finansiramo Bundesver iz opšteg budžeta".

Specijalni fond – to je sto milijardi evra koje je vlada stavila na raspolaganje nemačkoj vojsci pre dve godine, nakon ruskog napada na Ukrajinu. Finansiran je kreditima, piše Dojče vele.

Udvostručenje budžeta za odbranu?

Ali, prema sadašnjim planovima, novac će biti potrošen već 2027. Nabavljena je municija i naručeni skupi sistemi naoružanja. Ali, samo do 2027.

Stručnjaci su izračunali da će posle toga, umesto oko 52 milijarde evra koje su ranije bile predviđene za odbranu, u budžetu biti potrebno više nego duplo: 108 milijardi evra.

Ti dodatni troškovi trebalo bi jednostavno da "…budu ušteđeni na drugom mestu", kao što je to Šolc usput primetio u intervjuu.

To se može desiti samo u najvećoj budžetskoj stavci, onoj za socijalnu potrošnju. Ove godine država izdvaja oko 176 milijardi evra, više od trećine ukupnog budžeta, za građane bez posla, za druge socijalno ugrožene grupe i za penzionere.

Roderih Kizeveter, stručnjak za odbranu opozicione CDU, takođe smatra da je Bundesveru neophodno drastično više novca da bi mogao da deluje kao istinski moderna vojska i da brani zemlju od mogućeg napada.

Kizeveter je bivši oficir, a danas je poslanik nemačkog parlamenta i slaže se s poverenicom Bundestaga za odbranu Evom Hegl iz redova SPD koja procenjuje sumu na 300 milijardi evra.

U intervjuu za DV, Kizeveter podseća na mnoge krize koje su pogodile Nemačku u veoma kratkom vremenskom periodu: ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, na primer.

"U ovoj situaciji, imperativ je da se stanovništvu konačno jasno stavi do znanja da moramo promeniti prioritete ako želimo da nastavimo da živimo u slobodi i demokratiji", kaže poslanik najveće opozicione stranke.

Bez neophodne sigurnosti, privreda bi dugoročno bila upropašćena, a bila bi neophodna i potpuno drugačija ograničenja u budžetu za socijalna davanja ako bi se, na primer, Ukrajina raspala i ako bi bili raseljeni milioni ljudi.

Kinert tvrdi: Šolc je pogrešno shvaćen

Kizeveterov zaključak glasi: "Mislim da je suprotstavljanje troškova odbrane socijalnom budžetu apsolutno pogrešna debata, s obzirom na pretnju kojoj je Nemačka takođe izložena".

Ipak, isprva je nastalo veliko uzbuđenje, posebno među Socijaldemokratama i Zelenima. Tenkovi i oružje umesto socijalne pomoći građanima i penzija? Tako glase mnogi naslovi u nemačkim medijima.

Prema rečima generalnog sekretara SPD, Kevina Kinerta, Šolc je u intervjuu bio pogrešno shvaćen: Kinert je za javni servis ARD rekao da su socijalna sigurnost i teritorijalna bezbednost Nemačke, Evropske unije i NATO "dve neodvojive strane iste medalje".

Poslanik Bundestaga Ralf Stegner (SPD), je konkretniji. On je za magazin "Špigel" rekao da unutrašnju i spoljnu bezbednost "nikada ne bi trebalo staviti nasuprot društvene kohezije". Stoga je, dodaje, "neophodan, ili poseban fond za modernizaciju naše zemlje, ili bar reforma kočnice duga". Stegner je upozorio da bi veća vojna potrošnja, socijalna štednja i istovremeno poštovanje kočnice duga, ojačali desničarske populiste.

Zeleni su za obnavljanje specijalnih fondova

I to je zapravo ono o čemu se radi: zakonska kočnica duga predviđa nove kredite samo u vrlo ograničenom obimu. Za specijalni fond Bundesvera vlada je zato izabrala kontroverznu konstrukciju specijalnog fonda. To su nova zaduženja koja se preuzimaju van budžeta. Ali, vlada ne može da stvara takve posebne fondove u nedogled – tako se verovatno može razumeti Šolcov komentar.

Ipak, predsednica Zelenih Rikarda Lang veruje da je takav put moguć. Ona je u ponedeljak u Berlinu izjavila: "To bi bio način da osiguramo da trošimo dovoljno na odbranu. Finansiranje ne može doći samo iz tekućeg budžeta. Moramo osigurati da bezbednosna situacija ne bude konkurencija socijalnoj sigurnosti u zemlji".

Međutim, najmanji koalicioni partner u vladi, Liberali (FDP), očigledno ima manje problema sa socijalnim rezovima. Aleksander Miler, stručnjak te stranke za odbranu, za "Špigel" je rekao: "Potrebno nam je više sredstava da trajno finansiramo troškove osoblja, zaliha i municije. To ne radite s dodatnim dugovima, ali morate da promenite prioritete u normalnom budžetu".

Sve u svemu, debata je tek počela, ali se već vrti u krug: kočnica duga zabranjuje nova dugovanja u budžetu. Da bi se suspendovala kočnica, vladi je potrebna dvotrećinska većina u Bundestagu, a time i glasovi opozicije, odnosno poslanika CDU i CSU. Ali, opozicija odbija takav plan.

(B92)