AGATA KRISTI NA SRPSKI NAČIN! Glumac GORDAN KIČIĆ otkriva sve o novoj seriji „V(FAU) EFEKAT“: „Ovako nešto naša publika još uvek nije gledala”

Osam epizoda, čije emitovanje počinje 10.  februara na kanalu Superstar TV, gde će se prikazivati vikendom od 21 čas, prati inspektorku Sorgu, koja istražuje misteriozni zločin. Gordan Kičić za „Dnevnikov” TV magazin otkriva da nas radnja serije vodi u Savremeni teatar u kojem se glumci pripremaju za dugoočekivau premijeru predstave „Slučaj Bertolda B”, ali nakon uspešno odigranog komada i gromoglasnog aplauza nastaje muk - jedan od glumaca umire na sceni.

– U pitanju je triler-misterija od osam epizoda, koja je vrlo i duhovita, a odvija se u pozorištu i u pitanju je nešto što naša publika kod nas još uvek nije gledala. To je jedna serija koja, po mom mišljenju, ima dosta veze sa konstrukcijom Agate Kristi. Scenarista Đorđe Milosavljević i koscenaristkinja Maja Todorović su to jako dobro uradili. Mislim da je to nešto što je veoma posebno, što kod nas nije snimljeno. Celo leto smo to radili. Velika glumačka ekipa nas očekuje sa više od 30 glumaca, koji imaju velike uloge. Milica Janevski i Radovan Vujović su u glavnim ulogama. Oni su inspektori koji će nas voditi kroz tih osam epizoda, a priču pokreće samoubistvo ili ubistvo na sceni tokom predstave. To je jedan kuriozitet serije jer je otvaramo smrću, koja se desila uživo. Odatle kreće zaplet – kaže na početku razgovora Gordan Kičić.

Kakvi se ljudski odnosi uspostavljaju zahvaljujući glumi u tom pozorištu, iza pozorišne zavese i svetla scene?

– Zapravo, sačekujemo otvaranje pozorišta koje je renovirano i ovo je velika premijera. Pri otvaranju tog pozorišta upoznajemo sve te likove - od upravnika, celog ansambla, do onih koji rade na svim pozicijama u pozorištu. Svi se oni predstavljaju na jedan način, ali onda ćemo shvatiti da zapravo ti ljudi nisu ono za šta se predstavljaju, da postoje razni zapleti iz njihove prošlosti koji će polako početi da isplivavaju, kao i tajne i zlodela itd.

Da li, između ostalog, zbog toga svi glumci u najavi te serije na društvenim mrežama nose maske?

– Ta maska je zaštitni znak tog našeg izmišljenog pozorišta. Imamo ceo zaplet oko svega toga, ali da ne otkrivamo...

Priča serije najavljena je kao fikcija, ali ima li u njoj neke preslikane istine o pozorišnim radnicima?

– Naravno da ne. To su neka opšta mesta koja smo preuzeli od njih i tako smo se poigrali sa svim tim stvarima. Mislim da je serija, osim što je vrlo uzbudljiva i jako dramatična, i duhovita. Malo se sarkastično igra sa tim svetom, mislim da je u tom žanrovskoj odrednici vrlo savremena u ovome što je danas trend. Vrlo je zanimljiva.

Ovoga puta stigao vam je poziv da režirate seriju ali ne kao producent svog projekta. Da li to dolazi kao veliki kompliment, budući da ste dosad režirali uglavnom samo svoje producentske serije?

– Jeste. Nisam sebe doživljavao na taj način, ali ljudi iz „Firefly” produkcije su mi ukazali to poverenje da režiram seriju i dobro sam se osećao. Potpuno je drugačija dinamika bila nego kada ja radim seriju u svojoj produkciji kao što je to bio slučaj sa serijom „Mama i tata se igraju rata” i baš mi je prijalo. Saradnja je bila divna, kolege su stvarno bile savršene i mislim da je veliki i izuzetan kast. Videćete glumce koje igraju uloge u kojima ih dosad niste videli.

Čistog srca u nastavak „Male noćne muzike”

Nakon 20 godina trebalo bi da se vratite Spasoju i Coletu iz „Male noćne muzike”. Dokle se stiglo sa pisanjem scenarija? I iz kakve energije sad sa znatno većim glumačkim i životnim iskustvom možete prići takvoj komičnoj priči i opravdati očekivanja?

– Scenario je gotov i sada ćemo polako početi da konkurišemo i nadam se da ćemo dobiti novac, jer mislim da će drugi deo te sage narod sa ogromnim zadovoljstvom sačekati i ići da gleda jer i nas je lično zanimalo kako ćemo da savladamo taj nastavak. Ispostavilo se da je ta druga priča stvarno spektakularna i mislim da će to biti veoma uspešno. Sada tome možemo prići još bolje i rasterećeno. Mi smo to radili čistog srca pre 20 godina, a i dalje nas je taj neki „gas” držao dok smo pisali scenario. Mislim da samo dobra energija iza toga treba da stoji i stajaće.

Gluma je opet u fokusu scenarija jednog projekta koji radite. Šta ste vi kao reditelj ovoga puta uspeli da prepoznate u toj vašoj profesiji izmeštajući se iz uloge glumca?

– Samo, u stvari, pitanje svesti sebe i doživljaja tog komada, serije ili filma. Dakle, izmestiti sebe iz tog nekog mikroprostora svoje uloge unutar svega ostalog i izvući fokus na širu stvar. To je, u stvari, razlika između glume i režije zato što glumac gleda svoj deo unutar cele te slagalice, a reditelj mora da sagleda celu stvar.

Najavili ste da se sprema treća sezona vaše serije „Mama i tata se igraju rata”, sada, reklo bi se, sa velikim zadatkom da opravdate velika očekivanja publike. U kom pravcu sad možete ili morate da nastavite?

– Priča se dešava tri godine nakon dešavanja iz druge sezone, kada su se Radisavljevići vratili sa Kamčatke. To je okruženje iz kojeg mi krećemo. Oni već tri godine žive u Beogradu, ali ne mogu mnogo da vam otkrijem, tek ćemo da snimamo. Ostaje ista cela ekipa, ali imamo i priključene članove i biće uzbudljivo. Tematika je na istom talasu, samo su se razne okolnosti promenile. Mislim da će treća da bude najzahtevnija od svega što smo radili u smislu samog zapleta priče i događaja koji slede.

Vaš Veljko, kojeg igrate u toj seriji, dobio je šansu da se razvije u glumca koji igra u stranoj seriji za „Netfliks”. Koliko je ta prilika još uvek nedostižna jednom srpskom glumcu u stvarnom svetu?

– Danas je sve veoma dostupno i blisko. Evo, vidite, naše kolege rade u inostranstvu. I ja sam u jednom trenutku radio za Engleze. Dešava se, nije to više tolika naučna fantastika.

Za sam kraj februara najavljena je ljubavna komedija „Jorgovani” u kojoj tumačite jednu od uloga. Kakva je bila saradnja sa mladom autorskom ekipom?

– Nažalost, još uvek nisam uspeo da pogledam film, ali sa sigurnošću mogu da kažem da nas očekuje jedan jako zanimljiv film jer pre svega Siniša Cvetić i David Jakovljević, reditelji i scenarista, koji su radili „Usekovanje”, a sada nastupaju sa svojim drugim filmom. Otišli su na neki način korak dalje jer su napravili sarkastičnu crnu komediju, koja takođe govori o glumcima, rediteljima, šoubiznisu, o svetu televizijskih serija koje su danas jako prisutne i popularne. Taj jedan meta momenat je svakako prisutan i super je bilo snimanje. To smo radili prošle godine, imam samo reči hvale i za reditelja i za pisca i za kolege koje su učestvovale, tako da očekujem jedan vrlo zanimljiv film koji će nam ponuditi jednu vrstu duhovitosti, ali i jedne opore kritike stvarnosti u kojoj živimo.

Koga igrate u filmu?

– Igram reditelja te serije (smeh), koji je na neki način frustriran jer režira sapunicu koja se odvija sa velikim uspehom tolike godine pa je sad razapet između svojih umetničkih ambicija, a realnost ga malo sad opovrgava.

Kako onda izlazite i ulazite u likove iz stvarnog života? Malo ste u ulozi reditelja, malo u liku glumca, a sve to vam se dešava i u stvarnom životu?

– Tako se namestilo, evo, sad kako to kažete, stvarno je blesavo, ali, i to je moguće (smeh).

Vladimir Bijelić