Gordan Kičić, glumac: Realna priča o dobrim ljudima

Nakon glumačkih trijumfa u desetinama filmova i serija, legendarnih komedija i drama, ovih dana dokazuje se i na polju režije budući da je publici predstavio svoj rediteljski prvenac pod nazivom „Realna priča”. Reč je o komediji s elementima drame, koja na bioskopsko platno donosi priču o glumcu Veljku Radisavljeviću koji ima utisak da se ceo svet okrenuo protiv njega i često upada u nevolje s prijateljima, porodicom i kolegama, pa čak i slučajnim prolaznicima. Čekajući da dobije veliku ulogu Veljko Radisavljević gubi osećaj za realne probleme s kojima se suočava.

U ovom ostvarenju Kičić je bio i producent, saradnik na scenariju, ali i glavni lik, pa i ne krije da je posao bio veoma zahtevan. Glumac nam je, nakon svečane premijere filma u novosadskom bioskopu „Arena Sinepleks” rekao da mu je zbog toga zadovoljstvo ipak još veće, te da se nada da će publika shvatiti zašto je bilo važno da upravo on stoji iza kamere ovog filma. Bavio sam se pričanjem priče, ali ne iz vizure glavnog junaka, već iz nekog objektivnog ugla. Pratio sam i žensku i mušku i dečju stranu priče. Hteo sam najverodostojnije da prikažem emocije i situacije u kojima se ljudi nalaze sa svim svojim nesigurnostima, manama, greškama, kojih nisu svesni. Zato se narod i smeje. Kada biste sročili ovu priču u tri rečenice videli biste da mi nismo otkrili toplu vodu i ispričali ogromnu temu. Ovo je priča o malim ljudima, koji kroz razne muke prolaze da bi došli do sebe. To zvuči kao floskula, ali mislim da će publika koja bude došla da gleda ovaj film imati tu vrstu bioskopskog iskustva, odnosno, da se nasmeju, a možda na kraju i zaplaču. Imaju celo putovanje, koje, po mom mišljenju, krasi dobru priču. To mi je bilo jako važno i mislim da sam u tome uspeo, rekao je Gordan Kičić na početku razgovora za „Dnevnikov” TV magazin.

Odakle uopšte ideja da snimite svoj film, čiji vas je scenario, kako ste rekli, deset godina žuljao?

Da, ovaj scenario se dugo „vukao“. Mene je ova priča gonila da je na pravi tj. moj način, napravim film. Pre nekih četiri godine sam bio pri odluci da to režiram, zato što sam tekst kao producent preuzeo i razgovarao sam sa puno reditelja i nismo se slagali u vizuri. Od početka sam osetio kako bi taj film trebalo da izgleda i kakvu priču da ima, i, eto, desilo se.

Je l' mislite da nam je nedostajalo ovakvih, realnih, malih priča o dobrim ljudima i svakodnevnim problemima?

To ne znam, ali imao sam zaista potrebu da napravim ovo ostvarenje, jer sam verovao da ima filma u toj priči i da će publika voleti da krene u to putovanje sa tim junacima.

Je l' ima nečeg lično u ovoj priči?

Apsolutno, meni je ovo prvo rediteljsko ostvarenje i ima ličnog u njemu.

Rekli ste da je reditelj zahtevao da baš Gordan Kičić igra u njegovom filmu.

Da, insistirao je da baš ja igram, nije hteo da režira bez mene jer je on tvrdio da je ovaj glumac idealan za ovu ulogu (smeh).

Zašto?

Pa dobro se znaju (smeh).

A kakav je bio Gordan prema reditelju?

Bio je naporan! Svi su bili naporni i detaljni, imali su svoje zahteve, ali bilo je i zabavno, moram da priznam. Sve ove kolege sam zvao da učestvuju u filmu, a oni su to sa još većim zadovoljstvom prihvatili. Mi živimo zajedno i radimo isti posao. Mi iz pozorišta smo svi jako bliski, znamo se. Odmah su svi pristali.

Ako sam dobro primetio, i vaš otac se pojavljuje u filmu. Jeste malo zanata ukrali od njega, budući da je i on poznati  reditelj?

Jeste, i on je bio tu. Pričali smo mnogo, dolazio je na snimanja i logično je da njemu dam glavnu ulogu koja mom liku u filmu predodredi  dalju sudbinu.

Da li se ponosno stoji pred svojim prvim rediteljskim projektom ili ima i straha i treme?

Nemam tu vrstu straha jer znam šta sam napravio i samo bih bio srećan da publika podeli tu moju radost i zadoljstvo. Ne znam još uvek kakvi su utisci. Nadam se da će publika proživeti tok putovanja sa Veljkom Radisavljevićem i njegovom nesrećnom suprugom Jadrankom.

Gledamo vas i u drugoj sezoni serije „Senke nad Balkanom“, čiji je prvi deo prošao fenomenalno, pa su i očekivanja od drugog velika. Kako se vama dopala priča druge sezone?

Super je, ne smem ništa da otkrivam pošto je u pitanju triler. Alimpije Mirić je i dalje u svom fazonu - nemilosrdan i beskrupolozan! To je sve što mogu da kažem.

Iako je fiktivan lik on je za to vreme u kojem je smešten film, poprilično kontroverzan. Šta mislite ko su sve danas Kaluđeri, odnosno, koga Alimpije iz današnjeg doba predstavlja?

Ne znam, kao glumac nikada nisam izvlačio paralele, uvek sam se bavio tekstom, ulogom i time na koji način je ona meni interesantna da je gradim. Imamo hiljade primera takvih ljudi iz svakog vremena.

U odnosu na prethodne projekte u kojima ste učestvovali kao producent, da li se filmska i serijska industrija pomerila korak napred?

Jeste, svakako. Sada je takva hiperprodukcija da ljudi ne mogu fizički da stignu da snime sve. Mislim da je sve to kvalitetno i dobro. Samim tim što će biti puno sadržaja različite produkcije, kvaliteta i žanrova mislim da će i mladi ljudi koji su u tim projektima imati najviše benefita. Kao mlad glumac sam na akademiji radio više od 30 studentskih filmova i mislim da sam na njima i ispekao zanat. Tako da u ovom našem poslu je važno da se radi, proizvodi, ali ne besomučno, ali za mlade ljude je to svakako važno. Ne samo za glumce, već i za pisce, producente i druge.

A da li ste se nekada bavili prošlošću i svojim ulogama i time kao ste ih doneli? Čini mi se da sve što ste radili je bilo uspešno. Ne sećam se nijedne vaše uloge koja nije dobra i uspešna.

Hvala, ali ne bavim se time, ne gledam unazad. Zanima me šta ide dalje, šta me dalje inicira da razmišljam o nečemu.

A šta je dalje? O čemu dalje razmišljate?

Razmišljam o tome kako će ovaj film da prođe kod publike, pa ću malo da se odmorim, jer sam dosta radio u prethodnom periodu.

A da li biste se ponovo upustili u avanturu i snimite sledeći film?

Svakako, ako dođem do scenarija, priče, što da ne!

Vladimir Bijelić