JEVREJSKA ULICA U ZRENJANINU PROLAZI KROZ VELIKE PROMENE Poželjna lokacija za gradnju

To naravno ne čudi, jer je u pitanju ulica u najužem centru grada. Polako nestaju pojedine prizemnice, a na njihovom mestu niču stambeno-poslovni objekti. Sa već ranije izgrađenim zgradama, ulica koja je čuvala istoriju grada uskoro će nestati u svom izvornom obliku.

Jevrejska ulica pruža se u pravcu sever-jug i povezuje centralnu gradsku ulicu - Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i Obalu pionira, presecajući Gimnazijsku. Deo ulice između Kralja Aleksandra i Gimnazijske čine objekti koji imaju status kulturnog dobra od velikog značaja.

Zajedno sa Sarajlijinom, činila je nekadašnji kvart koji su naseljavale jevrejske porodice i u kom su se nalazili najvažniji objekti za funkcionisanje te zajednice, od sinagoge, preko rabinata, do škole. Skoro na kraju Jevrejske ulice nalazi se zgrada u kojoj je bila Hevra Kadiša, što je tradicionalni naziv za pogrebna društva jevrejskih zajednica širom sveta.

-Tradicionalno, Hevra Kadiša je vodila računa o svim poslovima oko pokojnika pre i posla sahrane, kao i o organizaciji samog pogreba (propisanu pripremu i čuvanje tela pokojnika, ritualno pranje i oblačenje za pogreb). Takođe je brinula i o bolesnim i siromašnim članovima zajednice, kao i o članovima ožalošćene porodice neposredno posle sahrane – objašnjava istoričar umetnosti Bojan Kojičić, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Učešće u radu Hevre Kadiše bilo je dobrovoljno i predstavljalo je veoma cenjenu versku dužnost. Stoga su mnogi poznati rabini i vodeći ljudi u jevrejskim zajednicama igrali važne uloge u njenom radu.

-Zgradu je projektovao arhitekta Ištvan Nađ Šeder iz Kiškunhalaša 1909. a izvedena je godinu dana kasnije. Zgrada je danas u veoma lošem stanju. Fasada je oronula, a umesto originalne drvene ajnfort kapije, montirana je neugledna metalna – navodi Kojičić.

Tekst i foto: Ž. Balaban