VEK RUSKE EMIGRACIJE U SRBIJI Održana promocija knjige SRPSKI RUSI u Ruskom domu u Beogradu
BEOGRAD: U Ruskom domu u Beogradu večeras je predstavljena knjiga ,,Srpski Rusi“ autora Draga Delića koja opisuje i analizira jedan od najvažnijih događaja u istoriji ruskog i srpskog naroda u toku 20. veka: dolazak ruske emigracije u Srbiju.
Podnaslov knjige glasi - "Jedan vek ruske emigracije u Srbiji - nasleđe i pouke iz prošlosti".
Osnivač i urednik "Ključa" Milan Trpković je ocenio da je u pitanju važna i plemenita knjiga, koja se "nalazi ove večeri u svojoj kući" u Ruskom domu, ili Ruskom centru za nauku i kulturu.
Urednik je podsetio da je ova publicistička knjiga promovisana prvo na Beogradskom sajmu knjiga 2023, kasnije i u Udruženju novinara Srbije, jer je pisac knjige po vokaciji novinar.
Time su označili jubilej - 100 godina od završetka dolaska Rusa, bele emigracije na našim prostorima (1923).
Prema njegovim rečima ova knjiga jeste vrsta vodiča kroz emigraciju Rusa ili svojevrsna enciklopedija ruskog naroda koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj kulturi, državi i društvu.
Pisac knjige "Srpski Rusi" Drago Delić je rekao da se u njegovom delu nalazi veliki broj novih detalja o životu poznatih i sasvim običnih ljudi, što mu je i bila namera, da dočara život Rusa koji su želeli da žive tada u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS).
Pred čitaocima su dokumentovane priče o mnogim poznatim ili zaboravljenim delima vezanim za obnovu srpskih manastira i parohija, osnivanje Baleta i Opere, razvoju Beogradskog univerziteta, naučnih instituta, medicinskih ustanova, izgradnji velikog broja zgrada, urbanističkih planova, pokretanje mnogih privrednih projekata.
Ti Rusi koji su živeli kod nas predstavljaju dobrim delom pravu elitu: visoka klasa profesora, naučnici svetskog glasa, plejada velikana koja je Beogradski univerzitet izdigla u evropski vrh, rekao je autor.
On je govorio o devetoj umetnosti, stripu, da su Rusi u to vreme razvijali talenat za crtanje i istakao autora stripova Đorđa Lobačeva. Poznati strip umetnik je bio diplomatsko dete, živeo je u Albaniji, Crnoj Gori, kasnije u Srbiji, u Novom Sadu, i imao težak život, jer je rano ostao bez roditelja, snalazio se kako je mogao i znao, sa bratom.
Zanimljivo je da su Rusi ovde boravili i smatrali da su tu samo privremeno, da će da se vrate u domovinu, tako da nisu stekli ništa materijalno. Ipak, oni su neplanirano ostali ovde i dočekali Drugi svetski rat. Ovde su sa našim umetnicima osnovali Balet u Narodnom pozorištu, koji je tokom 2023. obeležio 100 godina postojanja. Kasnije su učestvovali i u osnivanju Opere u Beogradu i doprineli su radu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, otkrio je novinar i publicista Delić.
On smatra da je ova knjiga značajna, jer pomaže da se otrgnu od zaborava oni koji su svoje živote i karijere počeli i nastavili u novoj državi i otadžbini, kako su Srbiju i doživljavali.
Delić je istakao prvo poglavlje knjige "Kraj Prvog svetskog rata i slom carske Rusije" i rekao da se taj početak odnosi na zajedničku istoriju Rusa i Srba, da je reč o porodici Romanov, čija je dinastija vladala oko 300 godina, a surovo i tragično je završila.
Delić je otkrio i zanimljivu priču o gostovanju velike ruske balerine Ane Pavlove (1881-1931) u Beogradu.
Ona je bila jedna od najvećih svetskih balerina. Želela je da dođe u Beograd na gostovanje u Narodno pozorište. I naravno odmah je rasprodala tu svoju predstavu. Stigla je vozom, a desilo se to da je naša publika došla da je sačeka na železničkoj stanici u ogromnom broju. Ana Pavlova bukvalno nije mogla da prođe od te gužve, tolikih njenih obožavaoca. U to doba je bio visok nivo i izgrađen ukus pozorišne publike. Zamislite danas da neko kod nas u tolikom broju dočekuje balerinu iz sveta. To je apsolutno nemoguće, zaključio je autor knjige "Srpski Rusi".
