KADA MAČKA I BAŠTOVAN NASLEDE MILIJARDE: Evo kako su bogataši zakinuli porodicu za nasledstvo

Sa­mo ne­ki od onih ko­ji su u jav­no­sti pri­zna­li da svo­joj de­ci ne­će osta­vi­ti svo­je bo­gat­stvo su Bil Gejts, Ilon Mask, Mark Za­ker­berg ali i ho­li­vud­ske zve­zde kao što su Mi­la Ku­nis, Gor­don Rem­zi, udo­vi­ca Sti­va Džob­sa i mno­gi dru­gi. Ta­ko je jav­nost šo­ki­ra­la vest o to­me da mi­li­o­ne­ri svoj no­vac osta­vlja­ju ni ma­nje ni vi­še ne­go svo­jim ba­što­va­ni­ma ili pak, ko­li­ko god to su­lu­do zvu­ča­lo, svo­jim kuć­nim lju­bim­ci­ma.

Glav­ni de­o­ni­čar bren­da Her­mes, im­pe­ri­je luk­su­znih tor­bi­ca, 80-go­di­šnji Fran­cuz Ni­ko­las Pi­eh, upra­vo je ta­ko iz­ne­na­dio jav­nost ka­da je re­kao da će deo svog bo­gat­stva osta­vi­ti ba­što­va­nu. Pro­ce­nju­je se da nje­go­vo bo­gat­stvo iz­no­si oko 10 mi­li­jar­di švaj­car­skih fra­na­ka. Na­i­me, Pi­eh je sa­mac ko­ji ne­ma de­cu, a ujed­no je na­sled­nik, bi­zni­smen i po­to­mak Tje­ri­ja Er­me­sa u pe­toj ge­ne­ra­ci­ji. Ta nje­go­va od­lu­ka je po­kre­nu­la jav­nu bit­ku sa do­bro­tvor­nom or­ga­ni­za­ci­jom „Isoc­ra­tes“ ko­ju je Pi­eh osno­vao 2011. go­di­ne za fi­nan­si­ra­nje „za­šti­te i pro­mo­ci­je jav­ne de­ba­te“, ko­joj je pr­ven­stve­no bi­la pod ugo­vo­rom o na­sle­đi­va­nju. Ume­sto to­ga, ovaj mi­li­jar­der je od­lu­čio da sma­nji nje­no fi­nan­si­ra­nje, te da usvo­ji svog 51-go­di­šnjeg biv­šeg ba­što­va­na i za­ve­šta mu mi­li­jar­de. Iako se fon­da­ci­ja, ko­ja ima še­sto­čla­ni od­bor, to­me pro­ti­vi, ovaj de­o­ni­čar je istin­ski spre­man da svo­je bo­gat­stvo osta­vi u ru­ka­ma mu­škar­ca iz skrom­ne ma­ro­kan­ske po­ro­di­ce.

Ne­ki su se pak od­lu­či­li da bo­gat­stvo osta­ve svo­joj de­ci, me­đu­tim, ne u pot­pu­no­sti. Na­i­me, je­dan od naj­bo­ga­ti­jih lju­di u Mi­či­ge­nu Ve­ling­ton R. Bert ima­nje je­ste osta­vio svo­joj po­ro­di­ci, no oni su ga na­sle­di­li tek 100 go­di­na na­kon nje­go­ve smr­ti. Ve­ling­ton R. Bert je svo­je ne­ve­ro­vat­no ve­li­ko bo­gat­stvo ostva­rio u in­du­stri­ji dr­ve­ta i gvo­žđa, u do­ba pljač­ka­ških ba­ro­na. On je umro 1919, u svo­joj 87. go­di­ni, a u te­sta­men­tu je, iz ne­po­zna­tih raz­lo­ga, od­re­dio da se ve­ći­na nje­go­vog bo­gat­stva, od 110 mi­li­o­na do­la­ra, po­de­li tek 21 go­di­nu na­kon smr­ti nje­go­vog po­sled­njeg pre­ži­ve­log unu­ka. Ta unu­ka je pre­mi­nu­la 1989. go­di­ne, a 12 po­to­ma­ka je to bo­gat­stvo po­de­li­lo 2010. go­di­ne. Mno­gi isto­ri­ča­ri na­vo­de upra­vo tu či­nje­ni­cu da se ni­ka­da ne­će sa­zna­ti zbog če­ga se ovaj mi­li­o­ner od­lu­čio na ova­kav po­tez, ali je si­gur­no da su se nje­go­vi po­tom­ci, 92 go­di­ne na­kon Ber­to­ve smr­ti, ima­li če­mu ra­do­va­ti.

Za­ni­mlji­va je i či­nje­ni­ca da ne­kim ul­tra bo­ga­ta­ši­ma ni­je ni pa­lo na pa­met da svoj no­vac osta­ve dru­gom čo­ve­ku, ne­go su ogrom­no bo­gat­stvo na­me­ni­li svo­jim kuć­nim lju­bim­ci­ma. Upra­vo ta­ko je i is­tak­nu­ti Karl La­ger­feld, kre­a­tiv­ni di­rek­tor fran­cu­ske mod­ne ku­će Ša­nel, svo­je bo­gat­stvo za­ve­štao svo­joj po­zna­toj mač­ki pod ime­nom Cho­u­pet­te. Nje­go­vo bo­gat­stvo se pro­ce­nju­je na oko 300 mi­li­o­na do­la­ra, a ko­li­ko je ova bur­man­ska mač­ka tač­no na­sle­di­la na­kon nje­go­ve smr­ti ni­je u pot­pu­no­sti po­zna­to. Iako se ne zna ta­čan iz­nos, ova mač­ka je za­si­gur­no osta­la bo­ga­ti­ja od ve­ći­ne lju­di na sve­tu. Osim na­sled­stva, ona to­kom go­di­ne ostva­ru­je pri­ho­de i od ma­ne­ken­stva, a njen in­sta­gram pro­fil već po­ka­zu­je i da pu­tu­je sa sti­lom. Nju pre­no­se u Luj Vi­ton no­sa­či­ma od 2.000 do­la­ra i pu­tu­je u pri­vat­nim avi­o­ni­ma, a po­zna­ti če­sto sla­ve njen lik i de­lo, ko­sti­mi­ma mač­ke, ko­je no­se na luk­su­znim pro­sla­va­ma i mod­nim do­ga­đa­ji­ma.

Me­đu mi­li­o­ne­ri­ma se iz­ne­na­da na­šao i je­dan čo­vek zbog sa­mo sli­čaj­nog su­sre­ta u par­ku, dok je s dru­ge stra­ne jed­na imuć­na po­ro­di­ca osta­la s ne­ko­li­ko nov­či­ća u dže­pu. Na­i­me, da­nas po­znat kao pu­sti­njak Dodž­vi­la, Ar­či­bald Me­kar­tur iz Vi­skon­si­na umro je po­čet­kom 1900-ih. Sva­kom čla­nu svo­je po­ro­di­ce osta­vio je po sa­mo pet do­la­ra, ali to ni­je ono što ih je šo­ki­ra­lo. On je, osta­tak svog nov­ca, ko­ji bi da­nas iz­no­sio oko 3 mi­li­o­na do­la­ra, za­ve­štao čo­ve­ku sa ko­jim se spri­ja­te­ljio na klu­pi u par­ku.

Ima još slu­ča­je­va da je ne­ko po­stao mi­li­o­ner pu­kom sre­ćom. Lu­is Kar­los je bio ugled­ni Por­tu­ga­lac, bo­ga­ti ari­sto­kra­ta, ko­ji je umro neo­že­njen, bez de­ce i bez mno­go pri­ja­te­lja. Od­lu­čio je da 2007. go­di­ne svo svo­je bo­gat­stvo na ban­kov­nom ra­ču­nu, ku­ću u Por­tu­ga­lu, 12-sob­ni stan, luk­su­zni auto­mo­bil i dva mo­to­ci­kla da po­de­li na 20 lju­di. Ono što je bi­zar­no u ce­loj pri­či, je­ste to što je lju­de na­su­mič­no iza­brao iz li­sa­bon­skog te­le­fon­skog ime­ni­ka i to de­set go­di­na pre svo­je smr­ti. Sve­dok pot­pi­sa­nom te­sta­men­tu je bio nje­gov pri­ja­telj Ani­bal Ka­stro, ko­ji je od­lu­ku ovog Por­tu­gal­ca ob­ja­snio s dva raz­lo­ga. Pr­vi raz­log za to je, ka­ko se na­vo­di, bi­la že­lja da se stvo­ri kon­fu­zi­ja, što je sva­ka­ko i us­peo, a dru­go je ne­pri­ja­telj­stvo pre­ma dr­ža­vi za ko­ju je mi­slio da mu, ka­ko se pret­po­sta­vlja, ce­log ži­vo­ta oti­ma no­vac. Na­i­me, Lu­is Kar­los je, iako se hva­lio svo­jom ple­me­ni­tom por­tu­gal­skom lo­zom, bio ne­sre­ćan čo­vek. Kao van­brač­ni sin jed­ne ari­sto­krat­ske že­ne, ni­je bio vo­ljen, iako je bio bo­gat, ni­je imao sop­stve­no po­tom­stvo, a imao je i ma­lo pri­ja­te­lja. On je, ka­da je bi­lo vre­me za pi­sa­nje te­sta­men­ta, tra­žio od no­ta­ra da mu da ko­pi­ju po­me­nu­tog te­le­fon­skog ime­ni­ka iz ko­jeg je, na­su­mič­no, iz­vu­kao ne­ko­li­ko ime­na. Na­kon nje­go­ve smr­ti, sreć­ni do­bit­ni­ci su do­bi­li pi­smo advo­ka­ta u ko­jem se na­vo­di to da mo­gu da za­tra­že deo nje­go­vog bo­gat­stva. Je­dan od do­bit­ni­ka je 70-go­di­šnja že­na He­len, ko­ja je za je­dan por­tu­gal­ski list iz­ja­vi­la: „Mi­sli­la sam da je to ne­ka okrut­na ša­la“, ali i do­da­la da za Lu­i­sa Kar­lo­sa ni­ka­da ni­je ni ču­la.

Iva­na Ja­pun­dža