"ZARĐALI ORKESTAR" SVIRAO KAO PODMAZAN: Umesto streljanja
Jednom davno, vajar Nikola Macura je u rupe od granata na platou Muzeja revolucije u Novom Sadu postavio cveće. Još tom instalacijom na neki način najavio je koncert u "Fabrici" prošlog vikenda. Ovaj put, prenamena se ticala rashodovanog kalašnjikova, ručnog bacača, vojnog kanistera i još nekolicine eksplozivnih naprava, a od njih je napravljen pravi mali instrumentarij kojem svrha nije bila samo gledanje, nego muzika, dakle i slušanje.
"Zarđali orkestar" bio je naziv benda koji su činili Lav Kovač (perkusije), Gabriela Benak (violina), Milica Svirac (violončelo) i Nikola Macura (klarinet/ saksofon). Da ne bude zabune, Nikola Macura, vajar, idejni kreator projekta koji širi naziv ima "Iz buke u zvuk" i Nikola Macura, saksofonista koji je na koncertu "Zarđalog orkestra" svirao nešto najsličnije klarinetu, dva su čoveka.
Performans je bio osmišljen tako da su izvođači na scenu izašli u crnom, sa detaljima vojne opreme na sebi, kao deo kostima. Uglavnom su to bili vojni tregeri i kaiševi, karakteristične, maslinasto zelene boje.
Drugi zadatak koji su imali je da otpakuju instrumente koji su u sanducima stojali na sceni. To je doprinelo uverljivosti da su tako i zapakovani, kao u vojsci, odnosno da je muzičko oružje izneseno iz njih prvi put upotrebljeno na koncertu u "Fabrici". Ovaj momenat je sadržao i momenat iznenađenja, jer kada su se neobični instrumenti kreirani od vojnog arsenala našli u rukama izvođača, bilo je teško zadržati pogled od njihovog detaljnog ispitivanja. A detalja je bilo baš mnogo. Umetnik je od rashodovane vojne opreme uspeo da napravi ne samo delimično verne kopije klarineta, violine, violončela i perkusionističkog seta, nego i originalne instrumente sa neočekivanim detaljima. Izvedba je zbog svega ovoga, pogotovo zbog ozbiljnosti izvođača, bila u kontrapunktu sa izvesnom karikaturalnošću instrumenata. U početku je delovala kao da je deo crtanog filma, a ne ozbiljnog umetničkog događaja.
U tom smislu - ozbiljnosti idejnog koncepta - gotovo da nije potrebno naglašavati koliko je važno promovisati mir, a ne rat. Dodatno govoriti o tome koliko se svaki, a pogotovo ovaj umetnički angažman oslanja na kreativnost kao oružje, da još jednom upotrebimo tu reč. Istina, postoje primeri industrijalizacije vojne opreme i njenog dodatnog ekonomskog eksploatisanja, poput metaka koji se oblikuju kao oprivesci za ključeve, ali recimo da je to neuporedivo sa ovim što je viđeno u "Fabrici" prošlog vikenda.
Što se zvučnosti tiče, metal i nije baš pogodovao lepoti zvuka gudačkih isntrumenata. Srećom, odabrane kompozicije Ljubomira Nikolića i Ninete Avramović, svojom savremenom ekspresivnošću zasnovanom više na neobičnim ritmičkim i harmonskim obrascima, dominantno kratkim tonovima i odsustvu izražajnijih melodija, nisu puno patile za ekskluzivnim drvetom. U improvizaciji se najviše isticala perkusionistička veština Lava Kovača, a gosti iznenađenja - Marčelo i Nensi - otpevali su "Ostrvo mržnje" u specijalnom aranžmanu "Zarđalog orkestra". Muziku za ovaj Marčelov song je originalno komponovao Rade Sklopić Rejd za predstavu "Bura" u Srpskom narodnom pozorištu.
Za kraj, muzičari su sa scene na svaka dva-tri tona uperavali svoj instrument u publiku, streljajući i pogledima, čineći ceo sklop performansa "Zarđali orkestar" još upečatljivijim. Mnogo prijatnije je bilo kada su svirali.
Igor Burić