(FOTO, VIDEO) NA PROSLAVI 81. ROĐENDANA „DNEVNIKA“ Godišnje i specijalne nagrade otišle u ruke pet novinarki

Vaš i naš „Dnevnik“ juče je proslavio 81. rođendan, a kako tradicija nalaže, i ovogodišnja proslava je prošla u znaku najistaknutijih među nama. Godišnje „Dnevnikove“ nagrade uručene su našim koleginicama – Silviji Kovač, Zorki Delić i Jovani Vukašinović, za izvanredan doprinos u 2023. godini, dok su dve specijalne nagrade otišle u ruke Ivane Radoičić i Jasne Budimirović.

Među onima koji su takođe dobili priznanje na jučerašnjoj ceremoniji održanoj u Areni Sinepleks, jesu i jubilarci koji su deset, 20, 25, 35 i 40 godina verni našem mediju i našim čitaocima. Tako je prvu deceniju rada u „Dnevniku“ obeležio Boris Korpaš, dok su dvodecenijski angažman u našem listu proslavili Zorica Milosavljević, Svetozar Krstić, Niko Perković, Igor Burić i Filip Bakić. Već 25 godina sa nama su i Dejan Urošević, Milena Mitrović i Jadranka Vilić, dok su deceniju više u „Dnevniku“ Miladin Lazović, Sanja Štefan, Valerija Besermenji, Nada Milovanović, Eržebet Arvai, Vladan Janković, Vesna Grujić i Slobodanka Ćirić. Impozantnih 40 godina radnog veka našem listu posvetila je Jadranka Štrbac.

Kako je novinarstvo zanat, koji se uči svakog dana do kraja karijere, priznanje koje sa sobom nosi Godišnja „Dnevnikova“ nagrada samo je znak da i mlađi novinari, kojima je novinarska karijera tek u nastanku, znaju šta i kako treba da rade. Upravo zato je prvo mesto otišlo u ruke Silvije Kovač, inače diplomiranog psihologa, koju je kao malu privlačilo ratno izveštavanje, ali bez ideje da će se jednog dana zaista naći u ovoj profesiji.

– Nagrada mi mnogo znači zato što potvrđuje da se upornost, ulaganje, rad i žrtvovanje slobodnog vremena zarad dobrog teksta isplate – kaže Silvia Kovač, dodajući da joj je umnogome pomoglo iskustvo starijih kolega od kojih pomno upija svaku caku koja vodi do uspeha. – Čak i kada naiđu dani kada se čini da ništa ne ide, ne treba posustajati. Kolegama bih poručila da se trude i rade čak i kad im se čini da ih niko ne primećuje.

Silvia već nešto više od šest godina pokriva razne teme, dok su joj proteklih godinu dana u fokusu vojvođanske, ekonomske i političke priče.

– O čemu najviše volim da pišem zavisi od sagovornika koje imam, a ne od same teme – iskrena je naša koleginica, tvrdeći da je najlepše raditi sa onima od kojih je moguće dobiti što više neophodnih informacija.

Nakon 22 godine posvećenog rada u „Dnevniku“ našoj novinarki Zorki Delić juče je uručena Godišnja nagrada - drugo mesto. Premda je njena požrtvovanost i autentičan doprinos ozbiljnim gradskim i pokrajinskim temama – od tranzicija preduzeća, privatizacija, bespravne gradnje, sindikalnih priča, pa do ekonomije i poljoprivrede – uveliko primećen i uvažen u redakciji, ali i van nje, Zorka Delić je konačno i zvanično dobila priznanje koje zaslužuje.

– Uvek sam se trudila da radim što više mogu i da budem najbolja u tome – kaže naša koleginica. – U ovom poslu sam se kalila i u profesionalnom i u mentalnom smislu. Lepo je kad ljudi prepoznaju tvoj rad, bez obzira na sve prilike koje na to utiču. Takođe, izazovno je držati glavu iznad i pritom pisati ono što ljudi vole da čitaju.

Kako nikad nije razmišljala da napusti naš list – iz principijelnih ali i patriotskih razloga – za „Dnevnik“ kaže da je jedino glasilo koje je, baš kao i ona, poteklo sa područja u kom i dalje zajedno opstaju.

Proslava 81. rođendana je prošla, između ostalog, u znaku redizajniranog štampanog izdanja „Dnevnika“, i to na inicijativu naše nove direktorke Sandre Mališić.

– Nadam se da će svi lepo prihvatiti ove promene i da će to ići na dobro „Dnevnika“, kao i na opstanak samog lista – istakla je Mališićeva. – Želimo da razvijamo i da čuvamo vaš i naš „Dnevnik“ jer on jeste suštinski deo porodice, naročito u ovom delu Srbije, odnosno Vojvodine. Drago mi je što mogu da rukovodim medijskom kućom koja ima dugu tradiciju, jednu od najstarijih u Srbiji, i nadam se da ćemo se razvijati, tako da će i naše buduće generacije slaviti mnogo ovakvih rođendana.

Novinarstvo je jedno od retkih profesija za koju je dobitnica treće „Dnevnikove“ nagrade Jovana Vukašinović govorila da se njome nikad neće baviti, da bi pre sedam godina ipak uplovila u ove vode, shvativši da je reč o poslu koji je kreativan, odgovoran, ali i da joj pruža mogućnost da iskaže svoju svestranost i da menja okruženje u kom živimo.

– Kad sam počela da pišem, svidelo mi se, tako da, realno gledano, volim ovaj posao – priznaje Jovana, inače inženjer građevine po struci, dodajući da iako sebe nije zamišljala u novinarstvu, ipak je shvatila da joj ono poprilično dobro ide i da uspešno savladava ovaj zanat. – Sve me privlači, ali najdraže mi je kad uspem da promenim nešto, od malih stvari, kad ljudi zovu da se žale na nešto, pa do većih, kao kada sam napisala foto-vest o zgradi DDOR-a, da bi se dve nedelje kasnije krenulo sa sređivanjem fasade. Nisam se školovala za novinarstvo, tim pre mi ovo priznanje više znači.

Ove godine su među nagrađenima prvi put i kolege sa „Dnevnikovog“ portala, odnosno koleginice Ivana Radoičić i Jasna Budimirović, obe višedecenijske novinarke našeg lista koje su dobile specijalna priznanja za svoj doprinos. Saglasne da je onlajn izdanje voz u koji je normalno i poželjno da se svi ukrcamo, kako bismo zajedničkim snagama doprineli opstanku naše baze – štampanog izdanja, ali i brenda uopšte.

– Najvažnije za svakog novinara je da prati šta rade svetski mediji, u kom pravcu se razvija novinarstvo, šta je u fokusu svakog novinara, da se ne plaši veštačke inteligencije jer ona služi kao alatka – kaže Ivana Radoičić, dodajući da onlajn novinarstvo nema veze s godinama, možda samo sa dioptrijom, ako neko ima taj problem.

S druge strane, Jasna Budimirović ovogodišnja priznanja vidi u svetlu ženske solidarnosti, budući da su među nagrađenima sve novinarke.

– Drago mi je što su žene u ofanzivi u novinarstvu i što postoji ženska solidarnost, i volela bih da je bude više, te da nagrađene novinarke daju primer koleginicama – jasna je Budimirovićeva. – Drago mi je i što je naša nova direktorka Sandra Mališić prepoznala da je bitno da svi budemo jedna celina, te i da mi koji radimo na portalu, koji smo često nevidljivi, ipak budemo primećeni i nagrađeni. „Dnevnik“ je moja medijska kuća, nju volim i volim ljude ovde. On je uvek imao dobre urednike, lektore, novinare... Pamtim vremena kada sam slučajno došla u novinarstvo, bila fascinirana i zbog svih ovih ljudi namerno ostala u ovoj profesiji.

L. Radlovački

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Dnevnik (@dnevnik.rs)

Jedan od jubilaraca koji je dve i po decenije u našem „Dnevniku“ jeste i Jadranka Vilić iz DTP produkcije, zadužena za prelom štampanog izdanja. Premda nije očekivala da će ovoliki staž dočekati u matičnoj firmi, uprkos promenama koje su se tokom proteklih 25 godina nametale, naročito s razvojem tehnologije, Jadranka je ostala i opstala, te zaslužno, zajedno sa svojim kolegama, dobila priznanje za odanost „Dnevniku“.

– Za ovih 25 godina stekla sam mnogo prijatelja, naučila životne vrednosti i shvatila da je ovo list koji je ipak drugačiji od ostalih, ima tradiciju i istoriju, kao i nešto u sebi što drži ljude da vole svoje novine i „Dnevnik“ – priča s emocijom Jadranka Vilić. – Mi smo svi jedan tim, lanac koji ima početak i kraj procesa proizvodnje. Mi kao prelamači spadamo u krajnji deo gde se sve završava i jako je bitna saradnja sa urednicima da bi krajnji proizvod imao efekat, jer ako nema saradnje, poštovanja i pomaganja, onda ni rezultat ne može da bude uspešan. Treba ići napred, ali ipak treba sačuvati tradiciju i kulturu, jer ona je deo nas.