ORIGINALNA RECEPTURA FIRME „DEKS“ ŠTEDI NOVAC - ŠTEDEĆI ENERGIJU

Retko ko razmišlja o činjenici da se najviše može zaraditi štednjom, naravno ne po svaku cenu, nego razumno i na mestima gde je to moguće. Jedna, u poslednje vreme često isticana pozicija, gde je to i moguće i poželjno je energija, kako na globalnom, tako i ličnom ili porodičnom planu.

Vođen tim saznajem i željom da svakom domu bude prijatno i toplo, Dejan Krstić iz Beograda krenuo je u posao izolacije ili takozvanog dihtovanja prozora i vrata i to baš drvenih, koji su na prostoru Srbije gotovo istrovremeno s njegovim počecima, masovno krenuli da se menjaju aluminijmskim ili onima od  PVC-a. Marketinški stručanjaci bi rekli loš tajming i slaboplatežna ciljna grupa - siguran poslovni promašaj, ali prevarili bi se, jer nisu računali na upornost, ekspeditvnost, tačanost, pa i neku vrstu inovacije, koju je Krstić uneo u svoj rad.

A evo šta je tačno uradio! Vođen primerom racionalnih Čeha ili Nemaca, kod kojih se PVC stolarija nije baš ni primila, primenio je tehnologiju koju jako dugo koristi svetska avio-industrija, pa je na okvire i ramove vrata i prozora počeo da ugrađuje lajsne od duraluminijuma. Znao je da je marijal trajan i postojan u svim vremenskim uslovima i da mu ne treba bolji atest od višedecenijske globalne provere na avionima. Našao je i relativno jednostavnu tehniku ugradnje i počeo sa poslom, koji ne staje ni u vreme kada se PVC stolaraija gotovo ugrađuje u velikom broju stanova i kuća. Recept za tako nešto je u upornosti, tačanosti, poštovanju mušterija i činjenica da se za malo para postiže veliki efekat, jer je ušteda energeneta i preko 30, a smanjenje buke i zagađenja do 80 odsto. Dihtovanje ALU lajsnama je investicija koja je isplativa već u prvoj grejnoj sezoni, a naplaćuje se svega 250 dinara po dužnom metru ugrađenog materijala, što na jedan dvosoban stan iznosi koliko i nabavka jednog krila PVC prozora, a neuporedivo je drvo zdravije od plastike. U Nemačkoj, Krstić navodi, su usvojili zakon da se izbace PVC prozori i vrate drveni, jer je naučno dokazano da su plastični prozori kancerogeni.

Dejan Krstić je posmatrajući i demontirajući prozorske okvire ugrađene između dva svetska rata, u Beogradu i Varšavi, došao do zaključka, a kasnije, kroz praksu to i pokazao, da se ugradnjim njegovih lajsni može povisiti temperatura u stanu do šest stepeni Celzijusa. Da bi se postigao toliki efekat, povećala elastičnost i trajnost, ali i produžio vek trajanja prozora ili vrata, u lajsnu je ubačen mangan, koji ujedno popupnjava i najmanje neravnine. Tako je nastala gotovo originalna receptura i firma „Deks“. Krstić tvrdi da se tako zadihtovana stolarija, u slučaju jače zime, može isplatiti već za jednu grejnu sezonu, s tim da je procenat smanjenja buke i sprečavanja ulaska sitnih čestica prljavštine i opasnih materija velik i da se osvaruje trajan efekat, bez obzira na godišnje doba. Svoju tvrdnju proverava, već godinama, iz danu u dan na teritoriji cele Srbije, bez naplate dolaska, ma u kom mestu živeli. Tako je dospeo i do Fara (link do Fara, posredno do banera Deks) . Najviše insistira na trajnoj garanciji, a reklamcija gotovo i nema. Dejan Krstić kaže da sve ostalo može „zadihtovati“, sem poverenja.

To je valjda i njegova deviza, koja je na permanentnom i skoro dvodecenijskom testu, u hiljadama stanova ili kuća širom Srbije. Takav test možete napraviti i i Vi.

Pogledajte detaljnije informacije na www.deks.rs.

(Promo)