ОРИГИНАЛНА РЕЦЕПТУРА ФИРМЕ „ДЕКС“ ШТЕДИ НОВАЦ - ШТЕДЕЋИ ЕНЕРГИЈУ

Ретко ко размишља о чињеници да се највише може зарадити штедњом, наравно не по сваку цену, него разумно и на местима где је то могуће. Једна, у последње време често истицана позиција, где је то и могуће и пожељно је енергија, како на глобалном, тако и личном или породичном плану.

Вођен тим сазнајем и жељом да сваком дому буде пријатно и топло, Дејан Крстић из Београда кренуо је у посао изолације или такозваног дихтовања прозора и врата и то баш дрвених, који су на простору Србије готово истровремено с његовим почецима, масовно кренули да се мењају алуминијмским или онима од  ПВЦ-а. Маркетиншки стручањаци би рекли лош тајминг и слабоплатежна циљна група - сигуран пословни промашај, али преварили би се, јер нису рачунали на упорност, експедитвност, тачаност, па и неку врсту иновације, коју је Крстић унео у свој рад.

А ево шта је тачно урадио! Вођен примером рационалних Чеха или Немаца, код којих се ПВЦ столарија није баш ни примила, применио је технологију коју јако дуго користи светска авио-индустрија, па је на оквире и рамове врата и прозора почео да уграђује лајсне од дуралуминијума. Знао је да је маријал трајан и постојан у свим временским условима и да му не треба бољи атест од вишедеценијске глобалне провере на авионима. Нашао је и релативно једноставну технику уградње и почео са послом, који не стаје ни у време када се ПВЦ столараија готово уграђује у великом броју станова и кућа. Рецепт за тако нешто је у упорности, тачаности, поштовању муштерија и чињеница да се за мало пара постиже велики ефекат, јер је уштеда енергенета и преко 30, а смањење буке и загађења до 80 одсто. Дихтовање АЛУ лајснама је инвестиција која је исплатива већ у првој грејној сезони, а наплаћује се свега 250 динара по дужном метру уграђеног материјала, што на један двособан стан износи колико и набавка једног крила ПВЦ прозора, а неупоредиво је дрво здравије од пластике. У Немачкој, Крстић наводи, су усвојили закон да се избаце ПВЦ прозори и врате дрвени, јер је научно доказано да су пластични прозори канцерогени.

Дејан Крстић је посматрајући и демонтирајући прозорске оквире уграђене између два светска рата, у Београду и Варшави, дошао до закључка, а касније, кроз праксу то и показао, да се уградњим његових лајсни може повисити температура у стану до шест степени Целзијуса. Да би се постигао толики ефекат, повећала еластичност и трајност, али и продужио век трајања прозора или врата, у лајсну је убачен манган, који уједно попупњава и најмање неравнине. Тако је настала готово оригинална рецептура и фирма „Декс“. Крстић тврди да се тако задихтована столарија, у случају јаче зиме, може исплатити већ за једну грејну сезону, с тим да је проценат смањења буке и спречавања уласка ситних честица прљавштине и опасних материја велик и да се осварује трајан ефекат, без обзира на годишње доба. Своју тврдњу проверава, већ годинама, из дану у дан на територији целе Србије, без наплате доласка, ма у ком месту живели. Тако је доспео и до Фара (линк до Фара, посредно до банера Декс) . Највише инсистира на трајној гаранцији, а рекламција готово и нема. Дејан Крстић каже да све остало може „задихтовати“, сем поверења.

То је ваљда и његова девиза, која је на перманентном и скоро дводеценијском тесту, у хиљадама станова или кућа широм Србије. Такав тест можете направити и и Ви.

Погледајте детаљније информације на www.deks.rs.

(Промо)