AR­HI­TEK­TA SVET­SKOG GLA­SA STI­ŽE U NO­VI SAD NA KA­LE­I­DO­SKOP KUL­TU­RE Zbog ve­li­kog in­te­re­so­va­nja dva ter­mi­na pre­da­va­nja ču­ve­nog Ale­han­dra Ara­ve­ne

Ove go­di­ne, to­kom ne­de­lje ar­hi­tek­tu­re u No­vi Sad sti­že ču­ve­ni svet­ski ar­hi­tek­ta Ale­han­dro Ara­ve­na, do­bit­nik Pric­ke­ro­ve na­gra­de, No­be­lo­vog pan­da­na u ar­hi­tek­tu­ri.

Ale­han­dro Ara­ve­na je di­plo­mi­rao na Ka­to­lič­kom uni­ver­zi­te­tu Či­lea 1992. go­di­ne, a do 2005. go­di­ne je bio pro­fe­sor na Har­var­du. Ime­no­van je po­ča­snim me­đu­na­rod­nim čla­nom Kra­ljev­skog in­sti­tu­ta za ar­hi­tek­tu­ru. Nje­go­vi ra­do­vi su na­gra­đe­ni Sre­br­nim la­vom na Ve­ne­cij­skom bi­je­na­lu, kao i Go­ten­gur­škom na­gra­dom za odr­ži­vost. Bio je ku­stos 15. Ve­ne­cij­skog bi­je­na­la. Od 2020. go­di­ne Ale­han­dro Ara­ve­na je pred­sed­nik ži­ri­ja za Pric­ke­ro­vu na­gra­du. To­kom svo­je ka­ri­je­re, Ara­ve­na je ra­dio na pro­jek­ti­ma od jav­nog in­te­re­sa, kao i na pro­jek­ti­ma sta­no­va­nja, ure­đe­nja jav­nog pro­sto­ra, in­fra­struk­tu­re i tran­spor­ta.

Ka­ko bi tre­ba­lo da iz­gle­da bu­du­ća mo­der­nost gra­da? Od­go­vor će po­nu­di­ti ar­hi­tek­te, struč­nja­ci iz obla­sti di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja, so­ci­o­lo­zi i dru­gi uče­sni­ci pa­ne­la, sa ci­ljem sin­te­ze ino­va­tiv­nih i in­ter­di­sci­pli­nar­nih pro­u­ča­va­nja ur­ba­ni­stič­kog raz­vo­ja. Struč­ni pa­nel "Bu­du­će mo­der­no­sti" odr­ža­će se 6. ok­to­bra od 19 ča­so­va u Kul­tur­noj sta­ni­ci Opens, u okvi­ru ne­de­lje ar­hi­tek­tu­re še­stog Ka­le­i­do­sko­pa kul­tu­re u No­vom Sa­du. Za pri­su­stvo struč­nom pa­ne­lu po­treb­no je pri­ja­vi­ti se pu­tem lin­ka na zva­nič­nom saj­tu Ka­le­i­do­sko­pa kul­tu­re.

Po­znat po pro­jek­tu so­ci­jal­nog sta­no­va­nja

Či­le­an­ski re­no­mi­ra­ni ar­hi­tek­ta Ale­han­dro Ara­ve­na je ce­nje­no ime da­na­šnje ar­hi­tek­tu­re, a zbog svo­je uspe­šne ka­ri­je­re i ra­zno­vr­snog pro­fe­si­o­nal­nog is­ku­stva, nje­gov rad oven­čan je Pri­ce­kro­vom na­gra­dom ko­ju je do­bio 2016. go­di­ne. Pre ne­go što je do­bio ovog Oska­ra za ar­hi­tek­tu­ru, Ale­han­dro Ara­ve­na je za­jed­no sa nje­go­vom fir­mom "Ele­men­tal" po­stao po­znat ši­rom sve­ta po pro­jek­tu so­ci­jal­nog sta­no­va­nja u Či­leu. Kon­cept se za­sno­vi­vao na to­me da "Ele­men­tal" di­zaj­ni­ra po­lu za­vr­še­nu ku­ću u okvi­ru re­strik­tiv­nog budžeta, a po­ro­di­ca bi je za­tim vre­me­nom po­bolj­ša­la, na osno­vu ušte­da ste­če­nih po­zi­tiv­nim funk­ci­o­ni­sa­njem objek­ta. Ara­ve­na je po­znat i po to­me što u pro­ces pro­jek­to­va­nja uklju­ču­je jav­nost i fo­ku­si­ra se na pro­na­la­že­nju ključ­nih pi­ta­nja, pa za­tim i naj­a­de­kvat­ni­jih od­go­vo­ra, pre ne­go što raz­vi­je re­še­nje.

U ne­de­lji ko­ja je po­sve­će­na ar­hi­tek­tu­ri, na ovo­go­di­šnjem Ka­le­i­do­sko­pu kul­tu­re u No­vom Sa­du je­dan od naj­po­zna­ti­jih ar­hi­te­ka­ta na sve­tu, Ale­han­dro Ara­ve­na odr­ža­će struč­ni raz­go­vor 3. ok­to­bra u Kul­tur­noj sta­ni­ci Bar­ka. Ovaj do­ga­đaj je za­tvo­re­nog ti­pa, ali zbog ne­ve­ro­vat­nog in­te­re­so­va­nja za po­se­tu Ale­han­dra Ara­ve­ne Fon­da­ci­ja „No­vi Sad – Evrop­ska pre­sto­ni­ca kul­tu­re“ obez­be­di­la je još je­dan ter­min, u če­tvr­tak 5. ok­to­bra od 19 ča­so­va u Di­strik­tu, ka­ko bi svi za­in­te­re­so­va­ni ima­li pri­li­ku da pri­su­stvu­ju pre­da­va­nju po­zna­tog ar­hi­tek­te.

Ka­ko su iz­gle­da­le ku­hi­nje od nji­ho­vog na­stan­ka do da­na­šnjeg mo­der­nog ob­li­ka po­ka­za­će iz­lo­žba „Ku­hi­nje (Frag­men­ti) – cr­ti­ce iz isto­ri­je i po­pu­lar­ne kul­tu­re”, u or­ga­ni­za­ci­ji Dru­štva ar­hi­te­ka­ta Voj­vo­di­ne, ko­ja će bi­ti otvo­re­na 7. ok­to­bra u 18 ča­so­va u objek­tu Men­za u Di­strik­tu, u okvi­ru ne­de­lje Ar­hi­tek­tu­re na še­stom Ka­le­i­do­sko­pu kul­tu­re u No­vom Sa­du. Po­se­ti­o­ci će ima­ti pri­li­ku da po­se­te iz­lo­žbu do 28. ok­to­bra.

U pe­ri­o­du odr­ža­va­nja iz­lo­žbe „Ku­hi­nje (Frag­men­ti) – cr­ti­ce iz isto­ri­je i po­pu­lar­ne kul­tu­re” or­ga­ni­zo­va­na su i ku­sto­ska vo­đe­nja kroz stam­be­ne objek­te Li­ma­na ko­je će vo­di­ti aka­de­mik Bra­ni­slav Mi­tro­vić, dr Vla­di­mir Ku­bet, Ivan Sta­no­jev i Ili­ja Gu­bić.

Pr­vi ar­hi­tek­ta iz Či­lea ko­ji je osvo­jio Pric­ke­ro­vu na­gra­du

Pric­ke­ro­va na­gra­da za ar­hi­tek­tu­ru se go­di­šnje do­de­lju­je ži­vim ar­hi­tek­ta­ma od stra­ne Ha­jat fon­da­ci­je, ko­ju vo­di po­ro­di­ca Pric­ker. Na­gra­da se do­de­lju­je ar­hi­tek­ti či­je de­lo is­ka­zu­je kom­bi­na­ci­ju ta­len­ta, vi­zi­je i po­sve­će­no­sti. Sma­tra se naj­vred­ni­jom svet­skom na­gra­dom za ar­hi­tek­tu­ru. Do­de­la ove na­gra­de je po­če­la 1979. go­di­ne. Ute­me­ljio ju je Džej A. Pric­ker i nje­go­va že­na Sin­di Pric­ker. Če­sto se na­zi­va i No­be­lo­va na­gra­da za ar­hi­tek­tu­ru. Do­bit­ni­ci do­bi­ja­ju nov­ča­nu na­gra­du od 100.000 do­la­ra, ser­ti­fi­kat, a od 1987. go­di­ne i bron­za­nu me­da­lju. Na zad­njoj stra­ni me­da­lje is­pi­sa­ne su tri re­či na la­tin­skom - fir­mi­tas, uti­li­tas, ve­nu­stas, (čvr­sti­na, ko­ri­snost, za­do­volj­stvo), in­spi­ri­sa­no rim­skim ar­hi­tek­tom Vi­tru­vi­jem. Pre 1987. go­di­ne do­bit­ni­ci su uz nov­ča­nu na­gra­du do­bi­ja­li ogra­ni­če­nu ver­zi­ju skulp­tu­re Hen­ri­ja Mu­ra.

Bi­lo ko­ji li­cen­ci­ra­ni ar­hi­tek­ta mo­že se sa­mo­stal­no pri­ja­vi­ti za na­gra­du do 1. no­vem­bra sva­ke go­di­ne. Po­sle to­ga, ži­ri ko­ji se sa­sto­ji od pet do de­vet pre­po­zna­tih pro­fe­si­o­na­la­ca u po­lji­ma ar­hi­tek­tu­re, po­slo­va­nja, obra­zo­va­nja, iz­da­va­štva, i kul­tu­re, pro­gla­ša­va po­bed­ni­ka u pro­le­će sle­de­će go­di­ne.

Je­dan od naj­po­zna­ti­jih svet­skih ar­hi­te­ka­ta Ale­han­dro Ara­ve­na bio je la­u­re­at baš ove na­gra­de za ar­hi­tek­tu­ru 2016. go­di­ne. Ale­han­dro Ara­ve­na po­stao je 41. la­u­re­at na­gra­de Pric­ker i pr­vi ar­hi­tek­ta iz Či­lea ko­ji ju je osvo­jio i če­tvr­ti iz la­tin­ske Ame­ri­ke. Pre nje­ga do­bi­li su je Luis Barragán iz Mek­si­ka (1980. go­di­ne), Oscar Ni­e­meyer iz Bra­zi­la (1988. go­di­ne) i Pa­u­lo Men­des da Ro­ha iz Bra­zi­la (2006. go­di­ne).

Ulaz na pro­gra­me Ka­le­i­do­sko­pa kul­tu­re je besplatan.

Part­ner Ka­le­i­do­sko­pa kul­tu­re je Er­ste ban­ka.

A. Br­zak