АР­ХИ­ТЕК­ТА СВЕТ­СКОГ ГЛА­СА СТИ­ЖЕ У НО­ВИ САД НА КА­ЛЕ­И­ДО­СКОП КУЛ­ТУ­РЕ Због ве­ли­ког ин­те­ре­со­ва­ња два тер­ми­на пре­да­ва­ња чу­ве­ног Але­хан­дра Ара­ве­не

Ове го­ди­не, то­ком не­де­ље ар­хи­тек­ту­ре у Но­ви Сад сти­же чу­ве­ни свет­ски ар­хи­тек­та Але­хан­дро Ара­ве­на, до­бит­ник Приц­ке­ро­ве на­гра­де, Но­бе­ло­вог пан­да­на у ар­хи­тек­ту­ри.

Але­хан­дро Ара­ве­на је ди­пло­ми­рао на Ка­то­лич­ком уни­вер­зи­те­ту Чи­леа 1992. го­ди­не, а до 2005. го­ди­не је био про­фе­сор на Хар­вар­ду. Име­но­ван је по­ча­сним ме­ђу­на­род­ним чла­ном Кра­љев­ског ин­сти­ту­та за ар­хи­тек­ту­ру. Ње­го­ви ра­до­ви су на­гра­ђе­ни Сре­бр­ним ла­вом на Ве­не­циј­ском би­је­на­лу, као и Го­тен­гур­шком на­гра­дом за одр­жи­вост. Био је ку­стос 15. Ве­не­циј­ског би­је­на­ла. Од 2020. го­ди­не Але­хан­дро Ара­ве­на је пред­сед­ник жи­ри­ја за Приц­ке­ро­ву на­гра­ду. То­ком сво­је ка­ри­је­ре, Ара­ве­на је ра­дио на про­јек­ти­ма од јав­ног ин­те­ре­са, као и на про­јек­ти­ма ста­но­ва­ња, уре­ђе­ња јав­ног про­сто­ра, ин­фра­струк­ту­ре и тран­спор­та.

Ка­ко би тре­ба­ло да из­гле­да бу­ду­ћа мо­дер­ност гра­да? Од­го­вор ће по­ну­ди­ти ар­хи­тек­те, струч­ња­ци из обла­сти ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја, со­ци­о­ло­зи и дру­ги уче­сни­ци па­не­ла, са ци­љем син­те­зе ино­ва­тив­них и ин­тер­ди­сци­пли­нар­них про­у­ча­ва­ња ур­ба­ни­стич­ког раз­во­ја. Струч­ни па­нел "Бу­ду­ће мо­дер­но­сти" одр­жа­ће се 6. ок­то­бра од 19 ча­со­ва у Кул­тур­ној ста­ни­ци Опенс, у окви­ру не­де­ље ар­хи­тек­ту­ре ше­стог Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре у Но­вом Са­ду. За при­су­ство струч­ном па­не­лу по­треб­но је при­ја­ви­ти се пу­тем лин­ка на зва­нич­ном сај­ту Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре.

По­знат по про­јек­ту со­ци­јал­ног ста­но­ва­ња

Чи­ле­ан­ски ре­но­ми­ра­ни ар­хи­тек­та Але­хан­дро Ара­ве­на је це­ње­но име да­на­шње ар­хи­тек­ту­ре, а због сво­је успе­шне ка­ри­је­ре и ра­зно­вр­сног про­фе­си­о­нал­ног ис­ку­ства, ње­гов рад овен­чан је При­це­кро­вом на­гра­дом ко­ју је до­био 2016. го­ди­не. Пре не­го што је до­био овог Оска­ра за ар­хи­тек­ту­ру, Але­хан­дро Ара­ве­на је за­јед­но са ње­го­вом фир­мом "Еле­мен­тал" по­стао по­знат ши­ром све­та по про­јек­ту со­ци­јал­ног ста­но­ва­ња у Чи­леу. Кон­цепт се за­сно­ви­вао на то­ме да "Еле­мен­тал" ди­зај­ни­ра по­лу за­вр­ше­ну ку­ћу у окви­ру ре­стрик­тив­ног буџета, а по­ро­ди­ца би је за­тим вре­ме­ном по­бољ­ша­ла, на осно­ву уште­да сте­че­них по­зи­тив­ним функ­ци­о­ни­са­њем објек­та. Ара­ве­на је по­знат и по то­ме што у про­цес про­јек­то­ва­ња укљу­чу­је јав­ност и фо­ку­си­ра се на про­на­ла­же­њу кључ­них пи­та­ња, па за­тим и нај­а­де­кват­ни­јих од­го­во­ра, пре не­го што раз­ви­је ре­ше­ње.

У не­де­љи ко­ја је по­све­ће­на ар­хи­тек­ту­ри, на ово­го­ди­шњем Ка­ле­и­до­ско­пу кул­ту­ре у Но­вом Са­ду је­дан од нај­по­зна­ти­јих ар­хи­те­ка­та на све­ту, Але­хан­дро Ара­ве­на одр­жа­ће струч­ни раз­го­вор 3. ок­то­бра у Кул­тур­ној ста­ни­ци Бар­ка. Овај до­га­ђај је за­тво­ре­ног ти­па, али због не­ве­ро­ват­ног ин­те­ре­со­ва­ња за по­се­ту Але­хан­дра Ара­ве­не Фон­да­ци­ја „Но­ви Сад – Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре“ обез­бе­ди­ла је још је­дан тер­мин, у че­твр­так 5. ок­то­бра од 19 ча­со­ва у Ди­стрик­ту, ка­ко би сви за­ин­те­ре­со­ва­ни има­ли при­ли­ку да при­су­ству­ју пре­да­ва­њу по­зна­тог ар­хи­тек­те.

Ка­ко су из­гле­да­ле ку­хи­ње од њи­хо­вог на­стан­ка до да­на­шњег мо­дер­ног об­ли­ка по­ка­за­ће из­ло­жба „Ку­хи­ње (Фраг­мен­ти) – цр­ти­це из исто­ри­је и по­пу­лар­не кул­ту­ре”, у ор­га­ни­за­ци­ји Дру­штва ар­хи­те­ка­та Вој­во­ди­не, ко­ја ће би­ти отво­ре­на 7. ок­то­бра у 18 ча­со­ва у објек­ту Мен­за у Ди­стрик­ту, у окви­ру не­де­ље Ар­хи­тек­ту­ре на ше­стом Ка­ле­и­до­ско­пу кул­ту­ре у Но­вом Са­ду. По­се­ти­о­ци ће има­ти при­ли­ку да по­се­те из­ло­жбу до 28. ок­то­бра.

У пе­ри­о­ду одр­жа­ва­ња из­ло­жбе „Ку­хи­ње (Фраг­мен­ти) – цр­ти­це из исто­ри­је и по­пу­лар­не кул­ту­ре” ор­га­ни­зо­ва­на су и ку­сто­ска во­ђе­ња кроз стам­бе­не објек­те Ли­ма­на ко­је ће во­ди­ти ака­де­мик Бра­ни­слав Ми­тро­вић, др Вла­ди­мир Ку­бет, Иван Ста­но­јев и Или­ја Гу­бић.

Пр­ви ар­хи­тек­та из Чи­леа ко­ји је осво­јио Приц­ке­ро­ву на­гра­ду

Приц­ке­ро­ва на­гра­да за ар­хи­тек­ту­ру се го­ди­шње до­де­љу­је жи­вим ар­хи­тек­та­ма од стра­не Ха­јат фон­да­ци­је, ко­ју во­ди по­ро­ди­ца Приц­кер. На­гра­да се до­де­љу­је ар­хи­тек­ти чи­је де­ло ис­ка­зу­је ком­би­на­ци­ју та­лен­та, ви­зи­је и по­све­ће­но­сти. Сма­тра се нај­вред­ни­јом свет­ском на­гра­дом за ар­хи­тек­ту­ру. До­де­ла ове на­гра­де је по­че­ла 1979. го­ди­не. Уте­ме­љио ју је Џеј А. Приц­кер и ње­го­ва же­на Син­ди Приц­кер. Че­сто се на­зи­ва и Но­бе­ло­ва на­гра­да за ар­хи­тек­ту­ру. До­бит­ни­ци до­би­ја­ју нов­ча­ну на­гра­ду од 100.000 до­ла­ра, сер­ти­фи­кат, а од 1987. го­ди­не и брон­за­ну ме­да­љу. На зад­њој стра­ни ме­да­ље ис­пи­са­не су три ре­чи на ла­тин­ском - фир­ми­тас, ути­ли­тас, ве­ну­стас, (чвр­сти­на, ко­ри­сност, за­до­вољ­ство), ин­спи­ри­са­но рим­ским ар­хи­тек­том Ви­тру­ви­јем. Пре 1987. го­ди­не до­бит­ни­ци су уз нов­ча­ну на­гра­ду до­би­ја­ли огра­ни­че­ну вер­зи­ју скулп­ту­ре Хен­ри­ја Му­ра.

Би­ло ко­ји ли­цен­ци­ра­ни ар­хи­тек­та мо­же се са­мо­стал­но при­ја­ви­ти за на­гра­ду до 1. но­вем­бра сва­ке го­ди­не. По­сле то­га, жи­ри ко­ји се са­сто­ји од пет до де­вет пре­по­зна­тих про­фе­си­о­на­ла­ца у по­љи­ма ар­хи­тек­ту­ре, по­сло­ва­ња, обра­зо­ва­ња, из­да­ва­штва, и кул­ту­ре, про­гла­ша­ва по­бед­ни­ка у про­ле­ће сле­де­ће го­ди­не.

Је­дан од нај­по­зна­ти­јих свет­ских ар­хи­те­ка­та Але­хан­дро Ара­ве­на био је ла­у­ре­ат баш ове на­гра­де за ар­хи­тек­ту­ру 2016. го­ди­не. Але­хан­дро Ара­ве­на по­стао је 41. ла­у­ре­ат на­гра­де Приц­кер и пр­ви ар­хи­тек­та из Чи­леа ко­ји ју је осво­јио и че­твр­ти из ла­тин­ске Аме­ри­ке. Пре ње­га до­би­ли су је Луис Barragán из Мек­си­ка (1980. го­ди­не), Осцар Ni­e­meyer из Бра­зи­ла (1988. го­ди­не) и Па­у­ло Мен­дес да Ро­ха из Бра­зи­ла (2006. го­ди­не).

Улаз на про­гра­ме Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре је бесплатан.

Парт­нер Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре је Ер­сте бан­ка.

А. Бр­зак