SETVA SE SPOTIČE O JEFTINU I NEIZVEZENU PŠENICU Ove godine sigurno manje posejane, da li je potrebno brinuti?

Očekivanja su da će ove setve pšenice biti manje posejano nego prošle, pošto na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram žita vredi samo 22 dinara kilogram. Ipak, pšenica će se sejati ako ne zbog cene, onda zbog plodoreda.

U lanjskoj setvi imali smo više posejanog žita nego 2021. godine jer su ratari bili poneti dobrom cenom hlebnog zrna, koje je tokom oktobra koštalo od 35 do 40 dinara.

Prema podacima „Žita Srbije”, prošlog oktobra pšenice je bilo posejano na približno 720.000 hektara, sa kojih je dobijeno 3,46 miliona tona žita, a u setvi 2021. godine žita smo imali na blizu 621.000 hektara.

- Uz 3,46 miliona tona žita, nama je sada pred novu setvu ostalo neprodatog žita i od prošle godine oko 1,2 miliona tona, pa će i taj višak žita od više od 4,6 miliona tona imati uticaja na koštanje žitarice u narednom periodu, pogotovo što pšenica ni na svetskom tržištu nije znatnije skuplja. Kada se zna da su domaće godišnje potrebe oko 1,6 miliona tona, onda je jasno s kakvim se viškom suočavamo. Višak je obori cenu, a zbog niske cene, paori ne žure da seju hlebno žito i ove jeseni, pa se tako krug zatvara…

Poljoprivrednik iz Kisača Jozef Fokman kazao je za „Dnevnik” da će pšenicu sejati na upola manjoj površini u odnosu na prošlu godinu. Nabavio je, kazao je, veštačko đubrivo, a nije još kupio seme.

Pre nekoliko dana, dodao je, dobio je drugi deo subvenicija koje država daje po hektaru kao podsticaj za biljnu proizvodnju do 20 hektara, u visini od 18.000 dinara.

- Pšenice ću sejati tek krajem oktobra kada zahladi, jer sam je lane sejao ranije pa su mi pšenicu napale štetočine, i na manjim površinama zbog niske cene. Prošle godine u setvi računao sam da će kilogram novog roda ove godine biti oko 35 dinara, koliko je pšenica koštala u oktobru 2022. godine - istakao je Fokman. - U to vreme niko nije očekivao da će žito u žetvi godinu dana kasnije biti svega 20 dinara, a sada skuplje za samo dva dinara. Mada sam imao dobre prinose, nisam uspeo da pokrijem troškove setve. U gubitku sam i zbog niske cene kukuruza i soje, koje sam još sejao. U debelom minusu su i drugi zemljoradnici i zato će pšenice biti sigurno manje posejano.

Stručnjak za pšenicu prof dr Miroslava Maleševića za „Dnevnik” je rekao da bi bilo poželjno da ratari kupe kvalitetnije sorte i poboljšivače.

- Ovogodišnje iskustvo nam je pokazalo da su domaće sorte naročito one kvalitetne dale dobre prinose pogotovo u centralnim delovima zemlje ,a da su one manje kvalitetne (hlebne i osnovne ) ostvarile bolji rod od većine stranih sorti- naveo je prof. dr Malešević.- Za uspešnu proizvodnju pšenice potrebno je da se pre setve unese u zemljište oko 60 kilograma azotnog đubriva po hektaru, oko 40 do 50 kilograma po hektaru fosfora i 20 do 40 kilograma kalijuma .

Prošle setve, podsetio je ,savetovano je odlaganje sejanja za drugu polovinu oktobra zbog mogućnosti pojave insekata koji prenose virusna oboljenja, lisnih vaši i cikada.- Odlaganje setve se može tolerisati samo do 10.oktobra , jer posle tog datuma prinosi žita padaju.

Prof.dr Malešević je još naveo da zbog ogromnih količina pšenice na zalihama , slab promet na domaćem tržištu i nejasne mogućnosti izvoza domaće pšenice realno bi bilo očekivati da se ovogodišnja setva obavi na 400.000 do 500.000 hektara.

Fokman kaže da nije pravio računicu koliko će ga koštati setva pšenice, ali je naveo da je kilogram semena trenutno 70 dinara i da po hektaru treba od 220 do 250 kilograma semena. - Seme je sada 70 dinara, ali će sigurno biti i skuplje jer, kako setva bude odmicala, trgovci će povećavati cene. I cena veštačkog đubriva će sigurno biti viša nego što je trenutno - kazao je Fokman i naveo da mu je ostalo đubriva od ranije setve šećerne, kada je kilogram veštaka platio 6.200 dinara.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kazao je za „Dnevnik” da ćemo ove godine imati sigurno manje posejane pšenice, ali da zbog toga ne treba da budemo zabrinuti. - Za Srbiju je sasvim dovoljno da pšenice ima na 300.000 hektara i da na tim površinama bude pšenice, u proseku, pet tona po hektaru. Nama je dovoljno 1,6 miliona tona žita za potrebe stanovništva, seme i Republičke robne rezerve, gde treba da bude smešteno uvek deset odsto pšenice u odnosu na potrebe stanovništva.

Naveo je da će pšenicu ovog oktobra najviše sejati zemljoradnici zbog plodoreda, a svima kojima žitarica nije potrebna radi toga, neće je sejati, zbog niske cene.

- Poljoprivrednici su ove godine zbog jeftine pšenice u gubicima jer su troškovi lanjske setve koštali oko 166.000 dinara po hektaru pa je spram tog izdatka pšenica trebala da bude 33,3 dinara kilogram, ukoliko je prosečan prinos na poljima bio pet tona po hektaru. - Dakle, paori su se zaglavili u debeli minus, pa će im biti teško da obave setvu pšenice.

Z. Delić