NININE MUSTRE: Skok
Volim kada se vratim sa nekog puta na kojem sam doživela mnogo lepih trenutaka, pa imam osećaj kao da se kući vratila neka sasvim druga žena. Zapravo i jeste. Svako putovanje me promeni, nekada više, nekada manje.
Uvek upoznam nove ljude od kojih mi neki postanu ako ne dragi, a ono barem pokazatelji kako i drugačije može da se doživljava život. Okolnosti koje su potpuno drugačije od svakodnevice takođe u velikoj meri mogu da promene percepciju života i sve to zajedno menja i mene svaki put.
Ovogodišnji boravak na brodu-jedrilici doneo mi je ne običan, nego kvantni skok u svesti. Sve je bilo znatno pojačano jer sam sve doživljavala zajedno sa suprugom, a kada se dvoje spoje, sav doživljaj nije udvostručen, nego je mnogostruko uvećan! Svakodnevno udisanje svežeg morskog vazduha u čistim, nezagađenim uvalama i prelepim plavim lagunama, doprineo je i da mi se svest razbistri, da bolje i jasnije razmišljam. Vidim to u načinu na koji reagujem na svakodnevne stvari koje bi me samo pre par nedelja izbacivale iz takta.
A najvažnije od svega je prihvatanje. Prihvatanje situacije koju ne možeš da promeniš kao što je recimo oblačno vreme ili kiša. Ta mi je situacija postavila dve mogućnosti između kojih sam mogla da biram: ili ću se naljutiti na vreme, kajati se što smo odabrali baš taj termin za jedrenje jer eto, dva dana nema sunca i onda gubiti oba dana u ljutnji i patnji, ili prihvatiti stvari takve kakve jesu i iskoristiti ono što mogu da iskoristim: plivati i vežbati na obali. More je bilo tek neznatno hladnije, što se dok plivam ni ne oseti, a vetar sam pobeđivala kretanjem dok sam na obali, vežbanjem i šetanjem, pa mi je telo ostajalo zagrejano i brzo bih se osušila. Kakva divna spoznaja! Uživanje može i dalje da traje iako uslovi nisu kao sa razglednice. Recept je jednostavan - samo iskoristiti ono što može da se iskoristi i biti u saglasju sa okolnostima.
Taj recept sam nastavila da primenjujem i kada sam se vratila sa odmora. Iako su ti principi deo moje svakodnevice, sada su se nekako pojačali i učvrstili me u veri da je sve baš onako kako i treba da bude. Sve je dobro i sve me nečemu uči. Svaki doživljaj je vredan učitelj, a na meni je samo da obratim pažnju na to kako reagujem i kakve posledice u svom životu tom reakcijom izazivam. Jeste, bilo je seminara, terapija, razgovora i lekcija zahvaljujući kojima sada lakše vidim sve što mogu da vidim, ali putovanja ostaju i dalje najvažniji pokazatelji dokle sam stigla u svom razvoju i čemu dalje mogu da se nadam. Po svemu sudeći, mnogo toga lepog čeka da se desi.
Nina Martinović Armbruster
