NININE MUSTRE: Neplanski
Prvi put od kako smo zajedno, a to je malo duže od decenije, suprug i ja smo za godišnji odmor isplanirali da nemamo plan. Pokušali smo da nešto zakažemo unapred, ali nije se dalo: ili nam nije odgovarala cena, ili nam se smeštaj nije sviđao. Hoćemo-nećemo, odlučimo se da ne idemo na more, nego da malo skitamo po našoj zemlji.
Ali kako se odmor približavao, nama se nikako nije dalo da napravimo konkretan plan kako ćemo da provedemo naše slobodne tri nedelje. To za mene nije neka novost - nisam baš neko ko sve isplanira unapred, ali za njega je to bio ogroman izazov, koji je na moje čuđenje i veliku radost sasvim opušteno prihvatio.
Kako su okolnosti u našem bližem i daljem životnom okruženju kao i planetarno sve luđe i kompleksnije, tako se nas dvoje sve više svesno trudimo da se ne uplićemo, da pažljivo negujemo svoj svet, kako lični unutrašnji, tako i zajednički. Jedan od ciljeva je da prepoznamo kada je uzaludno da se borimo ili da gradimo planove koji se neminovno ne ostvaruju jer je mnogo faktora uključeno, nego se usredsređujemo na neke svoje zamisli i njima svakodnevno posvećujemo pažnju.
Među tim zamislima je ideja da budemo zdravi, srećni i zadovoljni, bez nekog posebnog uslova koji bi za to morao da bude ispunjen. Jednostavno, da u sebi nalazimo razloge za zahvalnost, jer to automatski podiže raspoloženje i otvara nove mogućnosti za još veću zahvalnost i tako… iz dana u dan, oboje to vežbamo, svako na svoj način – kroz molitve, motivacije, meditacije, vizuelizacije…
I tako smo ušli u ovaj godišnji odmor. Opušteni, otvoreni za sve ono što bi moglo da se pojavi kao zanimljiva prilika. I pojavila se već drugog dana godišnjeg odmora! Jedan takozvani „last minut“ poziv je sve promenio. Dobili smo poziv i trebalo je da donesemo odluku istog dana, a ponuda je ostvarenje jedne od naših velikih želja: jedrenje! Budući da smo slobodni, otvoreni, spremni da uzmemo u obzir sve što nam život ponudi, malo smo prodiskutovali, proverili opcije, mogućnosti i eventualne prepreke i doneli odluku – putujemo!
Osećaj velike radosti koji nas je odmah preplavio nije bio tu samo zbog iznenadnog putovanja i ostvarenja dugogodišnje želje. Najviše nas je radovalo to što nam se po ko zna koji put pokazalo da život za nas napravi najbolji plan ako se mi ne uplićemo u ceo proces. Naša je najvažnija uloga da imamo poverenja uz jednu važnu napomenu: mnogo smo i dugo oboje radili i dalje radimo na tome da osvestimo svoje blokade, odnos prema životu, način na koji mislimo i na koji reagujemo na stvarnost oko sebe, jer jedino tako i ima smisla da se opustimo i prepustimo.
Drugačije bi bilo neodgovorno, jer život nam oslikava ono što je suštinski u nama, ono što je u podsvesti i odatle upravlja našim ponašanjem i navikama, a ne ono što mi mislimo da jesmo, a što se vidi spolja. Još bih mogla o važnosti rada na sebi, ali izvinite, sad idem da se pakujem.
Nina Martinović Armbruster
