GRIZEM SE ZA JEZIK, ZNOJIM, ALI ĆUTIM! Marija Kilibarda NIKAD ISKRENIJA o medijskom transferu na kablovsku televiziju
Voditeljka Marija Kilibarda, dobro poznata ljubiteljima zabavnog programa, posle 22 godine rada na televizijama sa nacionalnim frekvencijama odlučila se za promenu medijske adrese, ali ovoga puta gledaćemo je na kablovskom kanalu - Una televiziji, gde je ove sedmice prvi put poželela dobro veče gledaocima novog kviza „Jedno pitanje”.
Na ovaj medijski transfer odlučila se zbog, kako je nedavno ispričala, želje da učestvuje u podizanju i izgradnji jednog mladog kablovskog kanala koji „miriše na uspeh”. Tome će, verovatno, doprineti i novi kviz, u kojem će Marija biti voditeljka, a koji će se emitovati svakog četvrtka od 22 sata.
Kilibarda ne krije uzbuđenje zbog novog projekta, za nju potpuno drugačijeg od svega što je do sada radila. Kako smo od šarmantne voditeljke saznali, to nije klasičan kviz. Pored znanja koje je potrebno da se osvoji novčana nagrada od 10.000 evra, neophodna je intuicija, malo sreće, ali će učesnicima biti od koristi i njena pomoć. Pravila kviza su jednostavna: takmičarski par od voditeljke dobija jedno pitanje i 20 odgovora, a sistemom eliminacije, ali i uz Marijinu pomoć, pokušaće da dođu do jedinog ispravnog odgovora. Ako takmičarski parovi uspeju da savladaju sve korake koji su pred njima, čeka ih vredna nagrada u iznosu od 10.000 evra.
Marija je u intervjuu za naš list otkrila da je uživala snimajući prvu sezonu kviza, kao i čitav produkcioni tim koji iza njega stoji. Zato su, priznaje, svi i bili veoma nestrpljivi da publika podeli sa njima euforiju i entuzijazam povodom sasvim svežeg TV formata.
– Budimo iskreni, svi novi formati se najavljuju kao „nešto nesvakidašnje i sasvim drugačije”. „Jedno pitanje” je redak primer koji ove fraze zaista opravdava. Imamo najveći nagradni fond. Format je obrazovni, a istovremeno i zabavan. Dodala bih i sledeće epitete: autentično, pristojno, estetski sjajno upakovano. Sve ovo govorim dok se svojski trudim da budem skromna. Ne ide mi (smeh) – istakla je na početku intervjua za Dnevnikov TV magazin Marija Kilibarda.
Koliko vam je uopšte format kviza izazovan posle toliko godina karijere?
– Izuzetno. Naizgled lagan, ali za karakter poput mog nije baš tako. Produkcija je odlučila da mi ne otkriva ni pitanja, jer sam nesvesno navodila takmičare ka tačnom odgovoru. S druge strane, moram da suzbijem svoj takmičarski duh i da se ne igram zajedno sa njima. Grizem se za jezik, znojim, ali ćutim! To je bio veliki lični izazov. Ono što je takođe mnogo lepo je što nemamo poznate goste. Ljudi su iz naroda. Raznoliki, zagrejani da osvoje novac i testiraju svoja znanja i sreću. I po tome je „Jedno pitanje” poseban format. Nije klasičan kviz, već šou-kviz. Takmiče se u parovima i njihove relacije su jako bliske. Parove čine ili dve sestre, majka i sin, otac i ćerka, kumovi, verenici. Jako je zabavno gledati ljude u ključnim momentima za osvajanje velikog novca, koji se mnogo dobro poznaju. Ko se na koga oslanja, ko nosi kapitensku traku, ko se povlači, ko igra na sreću, a ko na samopouzdanje. Mislim da će narod obožavati ovaj format.
Čini se da su kvizovi danas najgledaniji u moru televizijskih sadržaja. Šta mislite, zašto ih gledaoci u Srbiji toliko vole?
– Možda zato što baš u privatnosti svoga doma mogu da testiraju svoja znanja. Oni hrabriji se ipak prijave i takmiče.
Mislite li da je danas znanje na ceni i da osim kvizova, u kojima se pojavljuju, takmičari mogu da unovče svoje znanje danas, s obzirom na to da uglavnom imaju svoje poslove u drugim sferama?
– Znanje je u uvek na ceni i može se unovčiti na različite načine. Investiranje u obrazovanje i sticanje znanja može da nam otvori vrata za bolje poslovne prilike i bolje platežne poslove. Deljenje svog znanja kroz nastavu, pisanje knjiga ili možda baš kroz takmičenje u kvizovima, može biti način da se znanje unovči.
Kako pomažete učesnicima da se opuste od treme, s obzirom na to da im studio nije prirodno okruženje, a kako se vi borite sa tim uzbuđenjem pred uključenje kamera?
– Tremaroš nisam. Studio, scena, kamere... to je moj prirodni habitat. Učesnicima uvek priđem pred start snimanja. Predstavim se, proćaskamo i malo se upoznamo. Potrudim se da vide da sam iskonski na njihovoj strani i da sam im saveznik u takmičenju. Jer to i jesam. Zdušno navijam da izvučemo najbolje od njih i njihovih kapaciteta i da na kraju osvoje sjajne novce.
Prešli ste na Una televiziju, a mnogo vaših kolega u poslednje vreme promenilo je medijsku adresu. Koliko su transferi nužni za napredak u karijeri?
– Nisu nužni, ali su dobrodošli. Posebno kada provedete pod jednim krovom više od decenije. Ušuškanost je divna stvar, ali čini mi se da ne napredujemo koliko možemo ukoliko ne izađemo iz zone komfora, a ta ušuškanost je siguran put do nje. Kada jedna od dve strane, ili čak obe, ne motivišu više onu drugu, ne razvijaju se, nemaji iste ciljeve ili su izgubile slične vrednosti, siguran je znak za rastanak.
S obzirom na to da ste radili različite projekte na televiziji, gde se, posle svega, najbolje osećate kao voditeljka?
– Zabavni sektor je moje polje. Tu sam svoj na svome. Domaćim kanalima nedostaje kvalitetna zabava i raduje me da Una predano radi na tome.
Radili ste svojevremeno popularan format „Žene” koji je uneo pravu svežinu na male ekrane. Nedostaje li vam ova emisija i mislite li da nam fali jedan takav svež format koji će iz nekog drugog ugla obrađivati društvene fenomene?
– „Žene” su bile ispred svog vremena. Kao društvo nismo bili spremni za pet tako snažnih, a različitih, ženskih predstavnika. Muškarci su krišom gledali emisiju. Jako često se sa ekipom, koja je realizovala tada „Žene”, osvrnem i zaključim da bi današnji trenutak bio mnogo pogodniji za takav koncept. Otvoreniji smo kao društvo za različitosti, za dijametralno suprotne aspekte. Volela bih kada bismo bili u prilici da reanimiramo emisiju.
Vaš ljubavni život iznova intrigira i javnost. Smeta li vam što neretko vaš privatni život medijima bude interesantniji od poslovnog?
– Da sam baš srećna zbog toga i nisam, ali sam naučila vremenom da je sve to neodvojivi deo javnog posla. Njihovo je da pitaju, a moje je dokle ću ići u otkrivanju svog privatnog života. Ne volim svoju intimu da izlažem na tacni. Ako prepoznam da neko lično iskustvo može nekome da pomogne, informiše ga, uputi na adrese koje su meni pomogle, nemam problem da iskomuniciram temu, iako je privatna. Poštujem ljude koji čine moj intimni svet, i, ako im ne prija medijska izloženost, učiniću sve da ih od toga sačuvam. Razumem šou-biznis i to kako on funkcioniše. Daću delić sebe, ali zauzvrat očekujem poštovanje tih granica i nezadiranje u više od onoga što mislim da je pristojno. Moj čovek sve to razume. Srećne okolnosti koje do tog istog razumevanja dovode su te da ima uspešne i poznate roditelje. Ipak, ljubomorno našu vezu čuvam samo za nas. Mediji umeju da ulepšaju, ali i da jako uprljaju stvari. Ja samo želim da živim našu realnost i istinu, bez uticaja sa strane. Nije baš lako, ali uspevam koliko-toliko.
Vladimir Bijelić
