ГРИЗЕМ СЕ ЗА ЈЕЗИК, ЗНОЈИМ, АЛИ ЋУТИМ! Марија Килибарда НИКАД ИСКРЕНИЈА о медијском трансферу на кабловску телевизију
Водитељка Марија Килибарда, добро позната љубитељима забавног програма, после 22 године рада на телевизијама са националним фреквенцијама одлучила се за промену медијске адресе, али овога пута гледаћемо је на кабловском каналу - Уна телевизији, где је ове седмице први пут пожелела добро вече гледаоцима новог квиза „Једно питање”.
На овај медијски трансфер одлучила се због, како је недавно испричала, жеље да учествује у подизању и изградњи једног младог кабловског канала који „мирише на успех”. Томе ће, вероватно, допринети и нови квиз, у којем ће Марија бити водитељка, а који ће се емитовати сваког четвртка од 22 сата.
Килибарда не крије узбуђење због новог пројекта, за њу потпуно другачијег од свега што је до сада радила. Како смо од шармантне водитељке сазнали, то није класичан квиз. Поред знања које је потребно да се освоји новчана награда од 10.000 евра, неопходна је интуиција, мало среће, али ће учесницима бити од користи и њена помоћ. Правила квиза су једноставна: такмичарски пар од водитељке добија једно питање и 20 одговора, а системом елиминације, али и уз Маријину помоћ, покушаће да дођу до јединог исправног одговора. Ако такмичарски парови успеју да савладају све кораке који су пред њима, чека их вредна награда у износу од 10.000 евра.
Марија је у интервјуу за наш лист открила да је уживала снимајући прву сезону квиза, као и читав продукциони тим који иза њега стоји. Зато су, признаје, сви и били веома нестрпљиви да публика подели са њима еуфорију и ентузијазам поводом сасвим свежег ТВ формата.
– Будимо искрени, сви нови формати се најављују као „нешто несвакидашње и сасвим другачије”. „Једно питање” је редак пример који ове фразе заиста оправдава. Имамо највећи наградни фонд. Формат је образовни, а истовремено и забаван. Додала бих и следеће епитете: аутентично, пристојно, естетски сјајно упаковано. Све ово говорим док се својски трудим да будем скромна. Не иде ми (смех) – истакла је на почетку интервјуа за Дневников ТВ магазин Марија Килибарда.
Колико вам је уопште формат квиза изазован после толико година каријере?
– Изузетно. Наизглед лаган, али за карактер попут мог није баш тако. Продукција је одлучила да ми не открива ни питања, јер сам несвесно наводила такмичаре ка тачном одговору. С друге стране, морам да сузбијем свој такмичарски дух и да се не играм заједно са њима. Гризем се за језик, знојим, али ћутим! То је био велики лични изазов. Оно што је такође много лепо је што немамо познате госте. Људи су из народа. Разнолики, загрејани да освоје новац и тестирају своја знања и срећу. И по томе је „Једно питање” посебан формат. Није класичан квиз, већ шоу-квиз. Такмиче се у паровима и њихове релације су јако блиске. Парове чине или две сестре, мајка и син, отац и ћерка, кумови, вереници. Јако је забавно гледати људе у кључним моментима за освајање великог новца, који се много добро познају. Ко се на кога ослања, ко носи капитенску траку, ко се повлачи, ко игра на срећу, а ко на самопоуздање. Мислим да ће народ обожавати овај формат.
Чини се да су квизови данас најгледанији у мору телевизијских садржаја. Шта мислите, зашто их гледаоци у Србији толико воле?
– Можда зато што баш у приватности свога дома могу да тестирају своја знања. Они храбрији се ипак пријаве и такмиче.
Мислите ли да је данас знање на цени и да осим квизова, у којима се појављују, такмичари могу да уновче своје знање данас, с обзиром на то да углавном имају своје послове у другим сферама?
– Знање је у увек на цени и може се уновчити на различите начине. Инвестирање у образовање и стицање знања може да нам отвори врата за боље пословне прилике и боље платежне послове. Дељење свог знања кроз наставу, писање књига или можда баш кроз такмичење у квизовима, може бити начин да се знање уновчи.
Како помажете учесницима да се опусте од треме, с обзиром на то да им студио није природно окружење, а како се ви борите са тим узбуђењем пред укључење камера?
– Тремарош нисам. Студио, сцена, камере... то је мој природни хабитат. Учесницима увек приђем пред старт снимања. Представим се, проћаскамо и мало се упознамо. Потрудим се да виде да сам исконски на њиховој страни и да сам им савезник у такмичењу. Јер то и јесам. Здушно навијам да извучемо најбоље од њих и њихових капацитета и да на крају освоје сјајне новце.
Прешли сте на Уна телевизију, а много ваших колега у последње време променило је медијску адресу. Колико су трансфери нужни за напредак у каријери?
– Нису нужни, али су добродошли. Посебно када проведете под једним кровом више од деценије. Ушушканост је дивна ствар, али чини ми се да не напредујемо колико можемо уколико не изађемо из зоне комфора, а та ушушканост је сигуран пут до ње. Када једна од две стране, или чак обе, не мотивишу више ону другу, не развијају се, немаји исте циљеве или су изгубиле сличне вредности, сигуран је знак за растанак.
С обзиром на то да сте радили различите пројекте на телевизији, где се, после свега, најбоље осећате као водитељка?
– Забавни сектор је моје поље. Ту сам свој на своме. Домаћим каналима недостаје квалитетна забава и радује ме да Уна предано ради на томе.
Радили сте својевремено популаран формат „Жене” који је унео праву свежину на мале екране. Недостаје ли вам ова емисија и мислите ли да нам фали један такав свеж формат који ће из неког другог угла обрађивати друштвене феномене?
– „Жене” су биле испред свог времена. Као друштво нисмо били спремни за пет тако снажних, а различитих, женских представника. Мушкарци су кришом гледали емисију. Јако често се са екипом, која је реализовала тада „Жене”, осврнем и закључим да би данашњи тренутак био много погоднији за такав концепт. Отворенији смо као друштво за различитости, за дијаметрално супротне аспекте. Волела бих када бисмо били у прилици да реанимирамо емисију.
Ваш љубавни живот изнова интригира и јавност. Смета ли вам што неретко ваш приватни живот медијима буде интересантнији од пословног?
– Да сам баш срећна због тога и нисам, али сам научила временом да је све то неодвојиви део јавног посла. Њихово је да питају, а моје је докле ћу ићи у откривању свог приватног живота. Не волим своју интиму да излажем на тацни. Ако препознам да неко лично искуство може некоме да помогне, информише га, упути на адресе које су мени помогле, немам проблем да искомуницирам тему, иако је приватна. Поштујем људе који чине мој интимни свет, и, ако им не прија медијска изложеност, учинићу све да их од тога сачувам. Разумем шоу-бизнис и то како он функционише. Даћу делић себе, али заузврат очекујем поштовање тих граница и незадирање у више од онога што мислим да је пристојно. Мој човек све то разуме. Срећне околности које до тог истог разумевања доводе су те да има успешне и познате родитеље. Ипак, љубоморно нашу везу чувам само за нас. Медији умеју да улепшају, али и да јако упрљају ствари. Ја само желим да живим нашу реалност и истину, без утицаја са стране. Није баш лако, али успевам колико-толико.
Владимир Бијелић
