Kao da se nisu ni rastajali SUSRET KOŠARKAŠICA I TRENERA RATGEBERA NAKON VIŠE OD TRI DECENIJE
Nekome dve sekudne mogu da promene život, a nekome to ne mogu ni tri decenije. To najbolje potvrđuje susret košarkaškog stručnjaka Ladilslava Lacike Ratgebera i njegovih sedam košarkašica Vojvodina Lutrije, s kojima je pre nešto više od tri decenije osvojio vicešanpionsku titulu SFR Jugoslavije u kadetskoj konkurenciji.
Podsećamo, dve sekudne pre kraja meča s Mont montažom iz Zagreba, Dejana Cvjetan pogodila je za 70:68 i dok su Novosađanke na gomili „slavile titulu“, na parketu Spensa pred egtzaltiranom publikom na prepunim tribinama, sudije su signalizirale da je do kraja utakmice preostalo još dve sekunde.
U tom vremenskom tesnacu Zagrepčanke su uspele da izjednače i da potom u produžetku dobiju utakmicu. Novosađanke su na kraju bile druge u državi koja je tada brojala 22 miliona stanovnika, a neke od njih, poput Slobodanke Tuvić, dosegle su kasnije i do američke profesionalne lige!
Lacika Ratgeber, danas više nego priznato ime u svetu ženske košarke, inicirao je ovaj skup, na kojem je, od 12, okupio sedam košarkašica na Petrovaradinskoj tvrđavi. Četiri sata protekla su za tili čas, a Maja Kaluđerović, Marijana Vračar, Slobodanka Tuvić, Maja Šarik, Milena Galonja, Dejana Cvjetan i Simonida Vujasinović i posle tri decenije potpisale su devizu kojom su jedni druge učinili ponosnim: „Da budu vredne kao rudari, poslušne kao vojnici, a da se ponašaju kao princeze.“
Veče prepuno emocija, u kojem su uspomene sustizale jedna drugu, učinilo je privid da se ova ekipa sa svojim trenerom nikada nije ni rastala. Ako je u ovoj večeri neko i imao za nečim da zažali, onda su to svakako (ne)opravdano izostale Ivana Sedej, Smilja Bolić, Lidija Smirnov, Mila Bačlić i Tatjana Mitrić, od kojih se očekuje da propušteno nadoknade sledeće godine, u isto vreme i, verovatno, na istom mestu.
S. Savić