NININE MUSTRE: Odnosi
U životu je važno gajiti dobre odnose. O tome smo svi učili gde god da smo bili i čime god da smo se bavili. Jasno nam je k'o dan. Zato se trudimo da gajimo dobre odnose s roditeljima, sa decom, sa partnerima, sa prijateljima, sa kolegama…
Ali malo nas je ko učio da je najvažniji odnos onaj sa sobom iako od njega sve počinje, i sve se tu završava. Ali malo nas je ko učio da je najvažniji odnos onaj sa sobom iako od njega sve počinje, i sve se tu završava. Ne mislim pri tome na ovu pomamu uzdizanja sopstvenog ega koji nas stavlja iznad svih, kako već mnogi današnji roditelji vaspitavaju svoju decu. Mislim na onaj suštinski odnos sa sobom, onaj koji nas tera da sebe bolje upoznajemo, da se pažljivo posmatramo, da se negujemo i da sebi opraštamo shvatajući greške kao prilike za učenje i trudeći se da svakoga dana budemo malčice bolji od sebe juče. O tome slabo učimo, uvidela sam to ovih poslednjih decenija, trudeći se da sa sobom ostvarim malo bolji odnos nego što sam ga imala. Kao osoba koja je veći deo života nastojala da udovolji drugima, mogu iz svog iskustva da kažem dosta o ovoj temi.
Dokle god sam se trudila da druge stavim ispred sebe, u suštini nesvesno se nadajući da ću tako dobiti njihovu pažnju, ljubav, podršku, priznanje… stalno sam imala osećaj da mi nije uzvraćeno, da nisam dobila pažnju, ljubav, podršku, priznanje koje sam mislila da zaslužujem. A podsvesno nisam ni mislila da zaslužujem, jer da jesam, ne bih sebe stavljala iza drugih. Kao majka koja sve daje deci a sebe do krajnjih granica izdržljivosti ugrožava i onda deca imaju „sve“ ali nemaju majku koja je ispunjena, raspoložena, a iza njenog „neka, neka je njima dobro“ stoji u podsvesti velika tuga i razočaranje koje se odražava na njen i na život cele porodice. A niko, pogotovo ona ne razume zbog čega se tako oseća, kad je njoj zaista najvažnije da deca budu srećna. Kada počne da gradi otvoreniji iskreniji odnos sa sobom, onda polako nalazi meru između davanja i prihvatanja i stvari se dovode u red. Ima naravno i onih kojima ođednom „pukne“ pa se udalje kada se deca osamostale, pa se otuđe, što je naravno druga krajnost u koju se odlazi iz ega i opet nikome ne donosi dobro.
Meni se dogodilo da otkada prema sebi imam prijateljski, otvoren i radoznao odnos, i drugi odnosi su počeli da se menjaju. Od kada sama sebi odajem priznanje za nešto što postignem, stignu priznanja i od drugih, mada mi njihov značaj nije kao što je nekada bio, tačnije, i bez njih se osećam dobro. Od kada prihvatam sebe ovakvu kakva jesam svesna da uvek ima šta da se poboljša, od tada u životu imam mnogo pomirenja sa različitim okolnostima, ljudima, događajima, i bukvalno iz dana u dan vidim kako se stvari menjaju. I kada se menjaju na gore, pokaže se kasnije da je to bila samo jedna faza opšteg poboljšanja. Gradeći dobar odnos sa sobom, sve sam bolja sa celim svetom.
Nina Martinović Armbruster
