ARTIČOKA U SRBIJI? Može! Evo kako, a evo i RECEPATA

Kod nas je nema na velikim parcelama, jer je osetljiva na zimu i traži da se dobro ušuška. Razmnožava se semenom koje se tokom februara seje u čašice, neguje kao rasad ranog povrća i tokom maja iznosi na otvoreno polje. Lakše se umnožava presađivinjem izdanaka. Svaki stariji struk artičoke s proleća iz korena razvije desetak mladih izdanaka koji zamenjuju prošlogodišnja, izumrla stabla. Od njih se ostavlja nekoliko najsnažnijih, a ostali se uklanjaju početkom aprila, kad isteraju list dužine tridesetak centimetara. Od izdanaka koji se odbacuju biraju se najjači za umnožavanje.

Za presađivanje izdanke treba oprezno odsecati s malim komadićem drveta iz starog korena, stvarajući što manju ranu koja bi mogla da izazove trulež na starom struku. Odsečeni izdanak za rasad treba da se „dotera“, listovi skrate na polovinu, a donji kraj očisti od suvišnog drveta i poravna oštrim nožem. Najbolji je rasad srednje debljine, kad ima 4 do 5 listova, a sitniji se može posaditi u saksijice za kasnije rasađivanje.

Sade se odmah, čim se od izdanaka spremi rasad, i to na rastojanje od 80 x 100 cm ili 100 x 100 cm, prema veličini sorte. Ne valja duboko da se sadi, jer se teško prima i hoće da istrune. Tek posađen rasad valja zaseniti i zaštititi od jakog sunca.

Prija im plodno zemljište koje može da se zaliva. Traže obilno đubrenje stajnjakom, a može se „pojačati“ čilskom šalitrom, mineralnim đubrivom bogatim fosforom i kalijumom. Vole vodu i zalivanje treba da je jače posle rasađivanja. Primljen i ožiljen rasad hoće preko leta prividno da se umrtvi, da izgleda potpuno suv. Bez obzira na to, treba ga negovati isto kao da je bujan, jer će biljke po prestanku žege, a pod uticajem vlage, ponovo da ožive.

Prve godine, prvi plodovi mogu da se uberu u oktobru — novembru, a iduće godine, stari strukovi daju prvu berbu već u junu-julu. Berba počinje kad spoljašnje ljuspe na glavici počnu da se odvajaju od srednjih, a sredina jedva pomoli. Seći treba tako da na svakoj glavici ostane za 10 do 15 cm dugačka drška. Ubrane glavice venu i pocrne na toploti te ih treba odmah uneti u hladovinu, malo poprskati čistom vodom, upakovati u PVC kese i odložiti u frižider, gde mogu da se čuvaju do nedelju dana.

Artičoke su idealne za pripremu ekskluzivnih salata, umaka, namaza i čorbi. Svako hladno pređelo postaće sofisticiranije i još ukusnije s ovim povrćem. Ukus artičoka savršeno se dopunjuje sa bosiljkom, spanaćem, maslinovim uljem, paprikom, lukom i pečurkama.

S plavim sirom i belim lukom

  Potrebno je: jedna glavica artičoke, 100 g plavog sira, dve kašike maslinovog ulja, 200 ml belog kvalitetnog vina, dve kašike vinskog sirćeta, pet čenova belog luka, so po ukusu, limun, peršun

Očistite artičoku od listova, presecite na pola i stavite u šerpu s kipućom posoljenom vodom. Kuvajte 10 minuta i brzo ocedite od vode. Zagrejte rernu do 160 stepeni. U odgovarajuću posudu za pečenje poređajte artičoku, pospite isečenim čenovima belog luka, stavite po parčence plavog sira i limun. Pomešajte maslinovo ulje, vino i sirće i ulijte tu tečnost u posudu za pečenje. Pokrijte folijom i pecite oko sat na 160 stepeni. Pečeno pospite peršunom.

Stavite u tiganj artičoku, prelijte belim vinom i vodom, poklopite posudu i dinstajte dok artičoka ne omekša i pokrijte parčićima mocarele. Zatim pecite povrće u rerni na 200 stepeni, sve dok ne dobije lepu boju. Pre serviranja pospite artičoku mocarelom sa sitno iseckanim peršunom.

Artičoka u salsa verde

 Potrebno je: 7 glavica artičoke, četiri supene kašike maslinovog ulja, četiri supene kašike iseckanog svežeg peršuna, tri čena belog luka, dve supene kašike brašna, so po ukusu, dve-tri supene kašike soka od limuna.

Oljuštite artičoku od spoljašnjih tvrdih listova, skratite vrh, a dršku ostavite da možete da je okrećete dok se kuva. Svaku artičoku prepolovite i stavite odmah u šerpu s vodom, u kojoj ste prethodno rastvorili sok od limuna, kuvajte 15 do 20 minuta i po potrebi okrećite glavice. U avanu izgnječite dva čena belog luka i peršun, možete i sitno iseckati ako nemate avan, i prebacite u manju posudu. Sipajte malo ohlađenog bujona od artičoke (vode u kojoj se kuvala) ubacite brašno i malo soli i mešajte dok ne dobijete kašu. Ugrejte maslinovo ulje na umerenoj vatri, u njemu kratko propržite treći čen belog luka, isečen na tanke listiće. Čim luk pusti miris, uspite kašu i mešajte uz postepeno dodavanje ostatka bujona. Gustinu sosa regulišite po želji. Dodajte srca kuvanih artičoka, posolite po ukusu i ostavite jelo da se krčka na vatri 10 do 15 minuta, uz neprestano mešanje. Servira se toplo, a odličan je dodatak svakom mesu.

S roze sosom

Potrebno je:  pet artičoka,  jedan limun, tri kašike maslinovog ulja,  jedna glavica crnog luka,  jedan mladi beli luk, jedna kašika majoneza,  tri kašike paradajz sosa, jedna pečena paprika, 200 ml pavlake za kuvanje, dva prstohvata bibera, 5 do 6 strukova peršuna

Artičoke očistite od suvih spoljnih listova sve do srca glavice, dršku odsecite skoro do jezgra i odsečeno mesto odmah premažite sokom od limuna, kako ne bi potamnelo. Za to vreme prokuvajte vodu, dodajte malo soli i sok od limuna, u nju spustite artičoke i kuvajte ih 40 do 50 minuta na umerenoj vatri, dok dobro ne omekšaju. Izvadite ih pažljivo jer se lako raspadaju, ocedite i poređajte u tanjir za posluživanje.

Za sos, u tiganj ulijte tri kašike maslinovog ulja, u njemu na kratko propržite sitno isečenu glavicu crnog luka i, kada postane staklast, ubacite sitno isečen beli luk. Dodajte majonez, sos od paradajza, kao i sitno naseckanu pečenu papriku. Promešajte da postane glatko i još malo sve zajedno dinstajte. Prelijte sos sa 200 ml pavlake za kuvanje, začinite s malo bibera i ostavite da se kuva oko četiri minuta. Artičoke prelijte pripremljenim sosom i pospite sitno naseckanim peršunom. Veoma atraktivan dodatak svakom pečenom mesu.

https://www.dobrojutro.co.rs/articoka-carska-poslastica-iz-nase-baste/