BERBA JE U TOKU: Kako što duže očuvati povrće?
Vremenske neprilike u junu, velike količine padavina u nekim krajevima Srbije praćene gradom i temperaturne oscilacije, izazvale su probleme poljoprivrednim proizvođačima. Jun je mesec berbe povrtarskih kultura, međutim, sakupljanje plodova u većini rejona je odloženo, pošto povrtarske kulture kasne. Kako su plodovi bili izloženi stresnim uslovima, treba povesti računa o njihovom čuvanju nakon berbe.
Pravilno čuvanje povrća nije ništa manje važno od njegovog uzgoja i berbe. Skoro svi gubici u kvantitetu i kvalitetu plodova nastaju upravo u periodu od berbe do trenutka upotrebe.
Berba plodova umnogome utiče na njihovo čuvanje. Sa njom se ne sme kasniti jer se time zaustavlja dalji rast biljaka. S druge strane, prevremena berba može imati negativan uticaj – bolje se čuva povrće koje je biološki zrelo, nego povrće čiji je rast prekinut berbom.
Preporučuje se berba u više navrata jer se njome obezbeđuje kvalitet, veći prinos, ali i duže korišćenje plodova.
Plodove tokom berbe treba sačuvati od mehaničkih povreda, a povređene i obolele plodove ne treba mešati sa zdravim.
Na uspešno čuvanje plodova utiče i proces proizvodnje povrća, odnosno uslovi uzgoja. Ukoliko se povrće gaji na hladnim, vlažnim i teškim zemljištima, teže i kraće će očuvati svežinu nakon branja. Isto važi i ako je povrće vađeno ili brano u kišnom periodu, kada je zemlja nakvašena.
Nakon branja plodove je potrebno rashladiti, tako što se stavljaju na senovito mesto, pod nadstrešnicu ili u podrum i operu hladnom vodom.
Koliko će povrće moći da se čuva zavisi od vrste – duže i bolje čuvaće se plodovi crnog luka nego paradajza; od sorte – ljuće sorte crnog luka će se bolje skladištiti nego slatke; same sadržine plodova – vodnjikavi plodovi se teže i kraće čuvaju.
Plodovi nekih voćnih i povrtarskih kultura ispuštaju veće količine etilena. On dovodi do ubrzanog dozrevanja, omekšavanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima i menjanja ukusa.
Na etilen su naročito osetljivi zelena salata, paprika, krastavci, blitva, patlidžan, kelj, pasulj i šargarepa, te ovo povrće ne treba skladištiti pored kultura koje emituju etilen u većim količinama, poput jabuka, krušaka, breskvi, dinja, nektarina, ali i paradajza.
Izuzetak su lukovi i krompir: etilen sprečava njihovo proklijavanje, te je čak poželjno skladištiti ih pored kultura koje emituju veće količine etilena.
Obezbedite odgovarajuću temperaturu i provetrenost!
Veća koncentracija etilena u zatvorenom prostoru najčešće dolazi od zaraženih, oštećenih plodova koji sazrevaju, te je zbog toga važno redovno provetravanje i kontrolisanje plodova u skladištu.
Plodovi se bolje čuvaju na nižim temperaturama iz više razloga: sprečavaju razvoj prouzrokovača truleži, uvenuće plodova, usporavaju isparavanje tj. gubitak vlage, smanjuje se i sinteza etilena.
Tanja Prolić
https://www.dobrojutro.co.rs/kako-sto-duze-ocuvati-povrce-nakon-berbe/
