NOVI SAD GRAD KULTURE Obnova Almaškog kraja, najstarijeg gradskog kvarta

Ljubav građana prema Almaškom kraju dovela je do toga da se danas u tom delu grada i dalje živi i radi u tradicionalnom okruženju na savremeni način. Ove godine navršava se četiri godine kako je Almaški kraj proglašen za kulturno-istorijski zaštićenu prostornu celinu.

- Novi Sad je na taj način osigurao prostor od 20 hektara praktično izvornog grada da ostane u duhu tog vremena - objašnjava predsednik udruženja "Almašani" Marijan Majin. - Sam projekat rekonstrukcije uključuje oko 20 ulica sa oko 600 kuća i podeljen je u više faza po unapred određenim rejonima. Radovi za sada teku po planu i već je desetak kuća ugledalo svetlost dana, što odlično prikazuje ideju kako će to sve izgledati.

Violeta Đerković u ime udruženja "Almašani" smatra da je ova ideja, koja ne podrazumeva samo očuvanje izgleda, već i duha Almaškog kraja, nastala kao odgovor na procese koji su pretili da nepovratno unište ostatke najstarijeg dela Novog Sada još 2005. godine.

- Sve je počelo kada je predstavljen plan za probijanje širokog bulevara tik do Almaške crkve, što bi bilo praćeno gradnjom visokih zgrada i rušenjem preostalih kuća koje su čuvale duh starog Novog Sada - seća se Violeta Đerković. - Lokalna zajednica ustala je protiv te ideje, tako je te 2005. godine nastalo udruženje „Almašani“, koje se srčano i vešto borilo i izborilo za zaustavljanje tog projekta. Nakon toga, glavni cilj udruženja bilo je postizanje najvišeg nivoa trajne zaštite što se, nakon nekoliko trogodišnjih ciklusa privremene zaštite u junu 2019. godine, i dogodilo. Bio je to rezultat podizanja svesti u široj javnosti o značaju kulturne baštine koju Almaški kraj danas otkriva, a nekada kao da je skrivao. Ovaj proces bio je sinergijski i podrazumevao je saradnju mnoštva različitih aktera – od lokalne zajednice okupljene oko „Almašana“, preko projekta "Novi Sad Evropska prestonica kulture", intelektualaca i pojedinaca koji su prepoznavali značaj ove teme, do donosilaca odluka na svim nivoima. Jedinstvena je situacija da se ovako različiti akteri okupe i slože o značaju i vrednosti jedne ideje.

Ceo poduhvat podeljen u više faza,

Izrada projekta za ceo poduhvat podeljena je u više faza, a predviđena je obnova 600 kuća, uz potpuno novu infrastrukturu u dvadesetak ulica u prostoru oivičenom Almaškom ulicom na severu, Kosovskom na istoku, Temerinskom i Trgom Marije Trandafil na zapadu, i Pašićevom ulicom na jugu.

- Mislim da je trenutno u toku prva A-faza, koja podrazumeva uređenje ulica Zlatne grede, Jovana Skerlića i Milovana Vidakovića, kao i uređenje novog javnog prostora – Orfelinovog trga koji će se nalaziti na susticanju ulica Zlatne grede, Skerlićeve i Zemljane ćuprije - otkriva Violeta Đerković. - Ova faza trebalo bi da bude gotova do kraja drugog kvartala 2024. godine pa će svi moći i na primeru da vide šta je suština obnove. Ono što je važno istaći i po čemu se ovaj projekat razlikuje od drugih jeste njegova sveobuhvatnost. Ovde nije reč samo o tzv. šminkanju fasada, već o sređivanju komunalne infrastrukture, definisanju javnih prostora i, što je posebno važno, zelenila, a tu je i uvođenje turističke signalizacije, i sve to u konstantnoj komunikaciji sa lokalnom zajednicom. Sve ovo radi se sa idejom da se očuva, reinterpretira i predstavi kulturna baština, i to ne samo posetiocima i turistima, već pre svega Novosađanima. Jer, ukoliko sami nismo svesni vrednosti naše baštine, nećemo ni moći, ni znati ni hteti da je čuvamo i da joj damo svoj doprinos.

Procesi obnove i zaštite Almaškog kraja obuhvataju potpunu obnovu komunalne infratrukture, obnovu i sadnju novih zelenih površina, saobraćajnu regulaciju u smislu smanjena automobilskog saobraćaja i prilagođavanja prostora pešačkom i biciklističkom saobraćaju, obnovu fasada i parternog uređenja, u okviru kojeg će biti vraćena kamena kocka, čime će se vizuelno akcentovati elementi materijalne kulturne baštine, ambijentalnu javnu rasvetu, definisanje novih javnih prostora i definisanje vizuelnog identiteta Almaškog kraja.

- Inovativnost procesa obnove Almaškog kraja leži u saradnji i komunikaciji svih aktera u ovom procesu, u svim njegovim fazama: od ideje, preko planiranja, do realizacije i monitoringa, njegovoj integrativnosti, kao i u činjenici da po prvi put jedan ovako kompleksan projekat vodi Zavod za zaštitu spomenika kulture, čime se jasno definiše i prioritet ove obnove, a to je zaštita i savremena interpretacija kulturne baštine - poručila je Violeta Đerković.

Kulturna stanica Svilara „upalila” najvažnije svetlo

Predsednik Udruženja "Almašani" Marijan Majin ističe kako je program „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” za samu realizaciju aktuelnog projekta bio ogroman pokretač jer je, realizacijom objekta Kulturne stanice "Svilara", omogućio da, pre svega, bude stecište okupljanja lokalne zajednice sa idejom da se na nasleđu gradi narativ Almaškoga kraja. Prema rečima Violete Đerković, Kulturna stanica "Svilara" je ključno doprinela usmeravanju pažnje javnosti na Almaški kraj i njegovu kulturnu baštinu.

- Ona je bila katalizator za neke važne procese i događaje – za dobijanje statusa zaštićene ambijentalne celine, ideju i potom realizaciju projekta urbane obnove Almaškog kraja - potvrdila je Đerković, koja je i koordinatorka mreže kulturnih stanica i dodala. Mi sada imamo situaciju koja se u teoriji vidi kao najviši stepen uspešnosti razvoja svesti u procesima upravljanja kulturnom baštinom, a to je da predstavnici donosioca odluka u potpunosti prihvataju i realizuju ciljeve koji su bili predmet razvoja svesti. Donosioci odluka na svim nivoima koji su uključeni u proces urbane obnove Almaškog kraja govore o razlozima njegove obnove rečnikom entuzijasta i eksperata iz oblasti kulturne baštine! Kulturna stanica "Svilara" je vidljivi pokazatelj onoga o čemu je bilo potrebno razviti svest i što je do tada bilo vidljivo samo u imaginaciji nas koji smo se za obnovu polusrušene nekadašnje bojadisaone godinama zalagali. U tom smislu, Kulturna stanica "Svilara" je pospešila i olakšala procese koji su usledili. Ona je, takođe, promenila način života ovog dela grada. Učestvovati u takvim procesima je teško opisivo rečima, možda je najpriblžnija - neprocenjivo.

Almaški kraj primer dobre prakse

Violeta Đerković podsetila je na to da su koordinatori Faro mreže na nivou Saveta Evrope, prilikom prošlogodišnje posete Novom Sadu, u razgovoru sa gradonačelnikom istakli da je primer Almaškog kraja izuzetan u pogledu obima projekta urbane obnove zasnovane na interpretaciji kulturne baštine, kao i u pogledu uključenosti lokalne zajednice u jedan tako obuhvatan projekat.

- Upravo je opis ovih procesa saradnje i samog projekta obnove bio i tema uvodnog izlaganja koje je pripalo baš nama na jednom od velikih Faro skupova u Bordou što, pretpostavljam, govori o tome kako se naša studija slučaja percipira u okviru mreže - rekla je Violeta Đerković.

Da jedna mala lokalna zajednica nije ukazivala na problem i godinama podizala svest javnosti o ovome, da menayment projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” nije prepoznao kvalitet ideje o rekonstukciji Svilare, kao i to da donosioci odluka na svim nivoima nisu takođe to prepoznali i podržali, ništa od ovoga što imamo danas se ne bi desilo - smatra Violeta Đerković.

- Iz moje perspektive, koju smatram privilegovanom jer u ovom procesu učestvujem najpre kao aktivistkinja "Almašana", potom kao deo tima projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, što znači da mogu da ga sagledam iz različitih perspektiva, mislim da je lepota upravo u tom neverovatnom spoju i rezultatu koji je iznad pojedinačnih kapaciteta svakog od aktera i koji zapravo predstavlja jedan veliki iskorak napred i model ka kome težimo - ističe ona. - Projekat "Evropska prestonica kulture" bio je ključni katalizator za obnovu Kulturne stanice "Svilara". Bez ovog projekta ne bi bilo Kulturne stanice "Svilara", koja je ključno doprinela usmeravanju pažnje na baštinu Almaškog kraja, kao što je ne bi bilo bez ideje i borbe lokalne zajednice, ni bez stava donosilaca odluka na svim nivoima vlasti da ovu ideju vredi realizovati.

Deo prestižne Faro mreže Saveta Evrope

Faro mreža Saveta Evrope okuplja aktivne lokalne zajednice i organizacije koje koriste svoju autentičnu lokalnu kulturnu baštinu za opšti razvoj svoje sredine. Ta mreža je prepoznala Udruženje „Almašani“ kao jednu takvu zajednicu i od 2019. ono je njen član.

- Čitavu tu ideju pratila je Faro mreža koje smo pre četiri godine i mi postali deo - navodi Marijan Majin. - Danas smo u okviru same mreže možda i jedni od najboljih primera dobre prakse, jer je saradnja lokalne zajednice i gradskih institucija dovela do toga što danas realizujemo.

Violeta Đerković smatra da je važno reći da je ovo umrežavanje jedne lokalne organizacije iz Novog Sada takođe uspostavljeno kroz projekat "Novi Sad Evropska prestonica kulture".

EPK je inicijalno uspostavila kontakt sa Faro mrežom, a čiji su predstavnici potom na našoj lokalnoj sceni mapirali "Almašane" kao organizaciju koja deluje po principima Faro konvencije i ispunjava kriterijume za članstvo u mreži. Upravo na ovom primeru najbolje se vidi i šta je smisao projekta EPK – da onim akterima koji imaju potencijal omoguće priliku za razvoj i umrežavanje, sve ostalo je na njima. Samo članstvo za "Almašane" i Almaški kraj ima ogroman značaj. Kroz upoznavanje sličnih aktera širom Evrope, shvatili smo da je ono što radimo i čemu smo posvećeni zaista važno, da se prepoznaje na međunarodnom nivou i to na način da se naš primer, prvenstveno zbog te, čak i za evropske prilike neuobičajene saradnje svih aktera, često uzima kao primer dobre prakse na velikim Faro skupovima, u promotivnim materijalima i brošurama - zaključila je Violeta Đerković.

B. Pavković