Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Bilja Krstić o novom albumu: Pevam o hrabrim ženama

17.06.2023. 14:25 14:28
Piše:
Foto: Nebojša Babić

Dugo sam razmišljala i tražila naziv za novi album, koji bi objedinio sva dosadašnja naša izdanja, Bistrik, Zapisi, Tarpoš, Izvorište i Svod, i pronašla sam ga u Ružinim predlozima, među kojima je bio i jedan odlomak iz soneta pesnika Saše Mićkovića, koji je sastavljen od sinonima za reč „Izvor“, i eto, izdvojio se Biljur.

Biljur je gorski kristal ali može biti i planinski izvor... U našoj knjižici u albumu stoji da je naziv albuma, Biljur, za blistavost, jasnovidost - objašnjava uvek nasmejana i ljubazna Bilja Krstić naziv svog novog albuma nastalog s bendom „Bistrik” s kojim godinama širom sveta promoviše našu tradicionalnu muziku. Bilja Krstić, koja je karijeru počela u inkubatorima talenta - bendovima „Suncokreti” i „Rani mraz” sa Đorđem Balaševićem, Borom Đorđevićem, Goricom Popović i Snežanom Jandrlić, govori o detinjstvu u Nišu punom pesme i igre, nastupima sa velikim svetskim imenima, prednostima uvođenja muzičkog folklora u škole i inspiraciji za nove pesme o ženama borcima.

Peca Popović je primetio da „Biljur” ima „muški naziv, a zapravo je ženski konceptualni album”. Album je tematski posvećen ženama i njihovim potresnim pričama, da li je jedan od razloga bila i činjenica da je nasilje prema ženama u porastu?

- Album jeste posvećen ženama i njihovoj borbi, vraća nas u ona davna vremena, kada su se neke hrabre mlade žene opirale ustaljenim društvenim normama boreći se za pravo izbora uprkos mogućem tragičnom ishodu. Blistave, jedinstvene i veliki borci, ove snažne žene iz  autentičnih i potresnih priča Bonka, Donka, Anđa, Jelka i ostale  bezvremene i bezimene žene, zapravo su taj gorski kristal. One su Biljur za najraskošnije ogledalo u kojima se ogleda njihova nesrećna ljubav.

Jedina pesma sa novog albuma koja nije posvećena samo ženama je čuvena „Niška banja“ koja je vrcava i vesela. Da li je i vaše detinjstvo u Nišu bilo ispunjeno pesmom i igrom?

- U mojoj kući često se pevalo, igralo, zabavljalo. Moje sestre, nas četiri smo najviše volele da mami, tati i baki pravimo neke priredbe u stanu. Bilo je pesama, recitacija i na kraju se zaigra i kolce. Nišlije su inače poznate po temperamentu, veseljaci su i meraklije i izuzetno duhoviti ljudi. Mnoge pesme koje sam kasnije snimala sa „Bistrikom” su upravo pesme koje su me naučili da pevam mama i tata.

Zalažete se da se u škole uvede muzički folklor kako bi se deca upoznala sa tradicijom. Da li bi to, dugoročno, moglo biti rešenje i za slabu zastupljenost tradicionalne muzike u medijima?

- Da bi se deca upoznala sa muzičkom prošlošću, našom tradicionalnom muzikom, moramo im pružiti priliku da to vide i čuju, trebalo bi im pokazati šta je to muzički folklor Srbije. Mladi su dosta okrenuti drugoj vrsti muzičke matrice jer očigledno nisu imali priliku da slušaju i čuju nešto drugačije od onog što im se nudi svakodnevno u medijima. Znači treba napraviti prostor da i etnomuzikološko nasleđe dobije svoje pravo mesto u medijima ali i u školskim udžbenicima, ne samo kroz predmet muzičko vaspitanje, već kao zaseban predmet. Tu će deca naučiti, uz dobre predavače, kako izgleda naša muzička istorija, naučiće i zavoleće te stare pesme koje nose u sebi predačke zaplete i tajne i koje su to vibracije koje nas vode i zavode vekovima te kako i da čuvamo naš muzički folklor.

Da li svoje radosti i tuge lečite muzikom i koje su to pesme uz koje se najlepše radujete ili najlakše isplačete?

- Pesme i jesu tu da nas raduju i leče. Aristotel je još u 6. veku p.n.e. rekao da je muzika dobra za dušu i lekovita za telo. Pesma koju u svakom trenutku mogu slušati je „One day I'll fly away” Rendi Kraford, ona je dobra i za radost i za suze.

Rekli ste jednom da je „Bistrik” stekao popularnost radom na muzici za „Zonu Zamfirovu”, očekujete li neku novu publiku i sa filmom „Heroji Halijarda” za koji ste radili muziku sa Mikijem Stanojevićem?

- Veoma se radujem što smo imali priliku Miki i ja, da budemo kompozitori u ovom izuzetno ozbiljnom i velikom filmu. Rad na muzici za film je uvek veliki izazov za kompozitore, naravno zahtevan ali smo Miki i ja radili sa velikim uživanjem evo skoro osam meseci. Teme su veličanstvene i mogu reći da raskošno boje priču i prelepe slike filma. Sada smo u procesu post produkcije i jedva čekam da vidim kompletan film.

Često nastupate s „Bistrikom” po svetu predstavljajući našu kulturu kroz muziku, šta je ono što ćete zauvek pamtiti sa tih gostovanja?

- Sa tih gostovanja u srcu nosim divnu muziku raznih delova planete, upoznala sam neverovatne muzičare koji svoje tradicije predstavljaju sa toliko predanosti, odgovornosti i ljubavi, srećna sam što sam sa „Bistrikom” delila muziku i scenu sa velikim svetskim imenima poput Reja Čarlsa, Mersedes Sose, Nikole Pjovanija, Tom Ze, Marte Sebastian, Janke Rupkine, Kaled i mnogih drugih i posebno sam ponosna što sam dobila priliku da našu tradiciju, naš muzički folklor čuju i zavole mnoge zemlje gde sam sa mojim „Bistrikom” nastupala na poznatim festivalima i prestižnim svetskim scenama.

Snežana Milanović


Neki novi klinci

Imali ste priliku da u bendovima „Suncokreti” i „Rani mraz” sarađujete sa vrhunskim tekstopiscima i kompozitorima Đorđem Balaševićem i Borom Đorđevićem. Postoji li podmladak takvog talenta kojem biste poverili, recimo, svoj savremeni autorski album?

- Kako da ne, na tome i radim. Posebno u „Bistrik radionici” gde spremam mlade pevače ali i instrumentaliste za jedan potpuno novi izraz, potrebno je vreme, rad i strpljenje i nadam se da ćemo izaći na scenu i obasjati je novim sjajem.

Piše:
Pošaljite komentar