Биља Крстић о новом албуму: Певам о храбрим женама

Биљур је горски кристал али може бити и планински извор... У нашој књижици у албуму стоји да је назив албума, Биљур, за блиставост, јасновидост - објашњава увек насмејана и љубазна Биља Крстић назив свог новог албума насталог с бендом „Бистрик” с којим годинама широм света промовише нашу традиционалну музику. Биља Крстић, која је каријеру почела у инкубаторима талента - бендовима „Сунцокрети” и „Рани мраз” са Ђорђем Балашевићем, Бором Ђорђевићем, Горицом Поповић и Снежаном Јандрлић, говори о детињству у Нишу пуном песме и игре, наступима са великим светским именима, предностима увођења музичког фолклора у школе и инспирацији за нове песме о женама борцима.

Пеца Поповић је приметио да „Биљур” има „мушки назив, а заправо је женски концептуални албум”. Албум је тематски посвећен женама и њиховим потресним причама, да ли је један од разлога била и чињеница да је насиље према женама у порасту?

- Албум јесте посвећен женама и њиховој борби, враћа нас у она давна времена, када су се неке храбре младе жене опирале устаљеним друштвеним нормама борећи се за право избора упркос могућем трагичном исходу. Блиставе, јединствене и велики борци, ове снажне жене из  аутентичних и потресних прича Бонка, Донка, Анђа, Јелка и остале  безвремене и безимене жене, заправо су тај горски кристал. Оне су Биљур за најраскошније огледало у којима се огледа њихова несрећна љубав.

Једина песма са новог албума која није посвећена само женама је чувена „Нишка бања“ која је врцава и весела. Да ли је и ваше детињство у Нишу било испуњено песмом и игром?

- У мојој кући често се певало, играло, забављало. Моје сестре, нас четири смо највише волеле да мами, тати и баки правимо неке приредбе у стану. Било је песама, рецитација и на крају се заигра и колце. Нишлије су иначе познате по темпераменту, весељаци су и мераклије и изузетно духовити људи. Многе песме које сам касније снимала са „Бистриком” су управо песме које су ме научили да певам мама и тата.

Залажете се да се у школе уведе музички фолклор како би се деца упознала са традицијом. Да ли би то, дугорочно, могло бити решење и за слабу заступљеност традиционалне музике у медијима?

- Да би се деца упознала са музичком прошлошћу, нашом традиционалном музиком, морамо им пружити прилику да то виде и чују, требало би им показати шта је то музички фолклор Србије. Млади су доста окренути другој врсти музичке матрице јер очигледно нису имали прилику да слушају и чују нешто другачије од оног што им се нуди свакодневно у медијима. Значи треба направити простор да и етномузиколошко наслеђе добије своје право место у медијима али и у школским уџбеницима, не само кроз предмет музичко васпитање, већ као засебан предмет. Ту ће деца научити, уз добре предаваче, како изгледа наша музичка историја, научиће и заволеће те старе песме које носе у себи предачке заплете и тајне и које су то вибрације које нас воде и заводе вековима те како и да чувамо наш музички фолклор.

Да ли своје радости и туге лечите музиком и које су то песме уз које се најлепше радујете или најлакше исплачете?

- Песме и јесу ту да нас радују и лече. Аристотел је још у 6. веку п.н.е. рекао да је музика добра за душу и лековита за тело. Песма коју у сваком тренутку могу слушати је „Оне day I'll fly away” Ренди Крафорд, она је добра и за радост и за сузе.

Рекли сте једном да је „Бистрик” стекао популарност радом на музици за „Зону Замфирову”, очекујете ли неку нову публику и са филмом „Хероји Халијарда” за који сте радили музику са Микијем Станојевићем?

- Веома се радујем што смо имали прилику Мики и ја, да будемо композитори у овом изузетно озбиљном и великом филму. Рад на музици за филм је увек велики изазов за композиторе, наравно захтеван али смо Мики и ја радили са великим уживањем ево скоро осам месеци. Теме су величанствене и могу рећи да раскошно боје причу и прелепе слике филма. Сада смо у процесу пост продукције и једва чекам да видим комплетан филм.

Често наступате с „Бистриком” по свету представљајући нашу културу кроз музику, шта је оно што ћете заувек памтити са тих гостовања?

- Са тих гостовања у срцу носим дивну музику разних делова планете, упознала сам невероватне музичаре који своје традиције представљају са толико преданости, одговорности и љубави, срећна сам што сам са „Бистриком” делила музику и сцену са великим светским именима попут Реја Чарлса, Мерседес Сосе, Николе Пјованија, Том Зе, Марте Себастиан, Јанке Рупкине, Калед и многих других и посебно сам поносна што сам добила прилику да нашу традицију, наш музички фолклор чују и заволе многе земље где сам са мојим „Бистриком” наступала на познатим фестивалима и престижним светским сценама.

Снежана Милановић

Имали сте прилику да у бендовима „Сунцокрети” и „Рани мраз” сарађујете са врхунским текстописцима и композиторима Ђорђем Балашевићем и Бором Ђорђевићем. Постоји ли подмладак таквог талента којем бисте поверили, рецимо, свој савремени ауторски албум?

- Како да не, на томе и радим. Посебно у „Бистрик радионици” где спремам младе певаче али и инструменталисте за један потпуно нови израз, потребно је време, рад и стрпљење и надам се да ћемо изаћи на сцену и обасјати је новим сјајем.