ULJE u radnjama sve JEFTINIJE, a klizanja će još biti
U velikim marketima litar ulja može da se povremeno kupiti na akcijama za svega 170 dinara.
Samo pre godinu i po dana ova namirnica je koštala i 240 i 250 dinara, što je državu navelo da Uredbom ograniči cenu namirnice. Do skora, da podsetimo, Uredbom Vlade Srbije cena jestivog suncokretovog ulja bila je ograničena i litar zejtina nije smeo da prelazi 220 dinara.
Uredba je nedavno ukinuta pa se cena jestivog ulja može sada slobodno formirati, ali umesto da poskupi, na tržištu se desio obrt. Ulje se prodaje po daleko nižoj ceni, pa ostaje pitanje zašto je ulju ođednom znatno opala vrednost.
- Odgovor treba tražiti u predstojećoj žetvi suncokreta zbog koje fabrike ulja treba da se oslobode zaliha - kazala je za „Dnevnik” direktorka Poslovne zajednice Industrijsko bilje Olga Čurović. - Suncokreta smo ovog proleća posejali na oko 280.000 hektara, zbog dobre cene zrna u lanjskoj žetvi. Kilogram je lane koštao oko 73 dinara, otkupljivači su plaćali 65 dinara, a država davala pride još 7,8 dinara za kilogram.
Po rečima direktorke, postoji i drugi razlog zašto se cena ulju spušta, a to je što je koštanje primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskim berzama, pa i kod nas, u padu. - Kada je Vlada Srbije ograničila cenu jestivog ulja pre godinu i po dana, na svetskim berzama kao i na ovdašnjim, uljarice i žitarice su bile daleko skuplje nego što su sada pa je država, da bi zaštitila kupce, ograničila koštanje ulja i drugih osnovnih životnih namirnica. Sada su cene poljoprivrednih kultura pojeftinile na berzi pa se cena zejtina spušta.
Međutim, direktor uljare u Šidu Siniša Košutić kazao je za „Dnevnik” da akcije sniženja ulja diktiraju trgovci i da fabrike nemaju uticaj na trgovce u pogledu formiranja cena u marketima.
- Litar ulja trebalo bi da košta od 175 do 180 dinara da bi uljare bile na nuli, bez zarade. Sve uljare sada rade na ivici rentabilnosti i može se reći da fabrikama nije odavno bilo tako teško u finansijskom pogledu kao sada. I agraekonomski analitičar Milan Prostran smatra da su trgovci ti koji formiraju cenu i da kroz poskupljenja ispituju ekonomsku izržljivost kupaca.
- Neverovatno je da se ulje o?ednom sa oko 220 dinara spusti na 170 dinara, što je čak za 50 dinara niža cena. Očigledno da je cena ulja bila napumpana i da su trgovci, u zavisnosti od visine marže, ispipavali finansijske mogućnosti potrošača gledajući, istovremeno, da inflacija ne uzleti previše visoko - kazao je Prostran.
U velikim marketima naglašavaju da je boca ulja pojeftinila jer prate kretanje cene u svetu.
Tako su u „Lidl Srbija” za „Dnevnik” rekli „da je promena u ceni ulja došla kao posledica dešavanja na svetskim tržištima i dinamike u globalnim kretanjima cene suncokretovog ulja“.
Po mišljenju agroekonomskog analitičara Prostrana, cene ulja ali i drugih prehrambenih proizvoda dostigle su maksimum pa se i u narednom peridu može očekivati da usledi pojeftinjenje i drugih namirnica. - Već od jeseni može doći do spuštanja cena hrane ovde i u drugim zemljama, jer vlade stranih zemalja, kako se može čuti, pritiskaju trgovce i traže da cene koriguju nadole. A sve što se dešava na svetskom tržištu, preliva se i na domaće prilike.
Z. Delić