Veštačka inteligencija treba da služi čovečanstvu, a ne obrnuto
Veštačka inteligencija i i korišćenje robota već je odavno deo života, društva i privrede. Sve veća robotizacija mnogima se, iz različitih razloga, ne dopada pa je dosta onih koji se opiru tome da to bude deo njihovog života.
Zato je potrebno da se podigne svest o prednostima upotrebe robota u svakodnevnom životu, ali je i veoma važno i to da njihova primena bude u skladu s etičkim načelima. Potpuno je jasno da gotovo da nema oblasti u kojoj se danas ne koristi neki oblik veštačke inteligencije, da je korišćenje robota doprinelo bržoj proizvodnji i većoj efikasnosti rada, ali ne treba zaboraviti i na to da je većim korišćenjem robota i veštačke inteligencije smanjen broj radnih mesta.
Da su domaći stručnjaci iz ove oblast bili uključeni u razvoj robotike i veštačke inteligencije govori i to što je razvoj ove oblasti u Srbiji započeo pre više od pola veka. Taj razvoj je neprekidan i ne može se zustaviti ni kod nas ni u svetu, ali mora biti usmeren, čulo se na nedavno održanom Okruglom stolu „Veštačka inteligencija i robotizacija - domaći razvoj i primene”. Učesnici su istakli da bi naučna dostignuća trebalo da služe čoveku, da budu primenjiva u životu i proizvodnji, te da je zato neophodna sinergija domaće privrede i nauke.
Po rečima predsednika Društva za informatiku Nikole Markovića, rezultati nedavnog istraživanja pokazuju da je sve više korisnika veštačke inteligencije,
- Oko 46 odsto ispitanika reklo je da u svom radu već koristi neke oblike veštačke inteligencije, 70 odsto namerava da se uključi, a 80 odsto je ukazalo na moguće opasne posledice primene veštačke inteligencije - rekao je Marković.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Zoran Miljković, koji se robotikom bavi 35 godina, ukazao je da se u Laboratoriji za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju ovog fakulteta radi na razvoju kognitivnih sposobnosti robota.
- Ja sam iz treće generacije u Srbiji koja to radi i moram da podsetim da je ove godine 60 godina Beogradske škole robotike - rekao je Miljković i dodao da se uporedo s razvojem robotike razvija i veštačka inteligencija. - Povodom različitih objava u medijima o robotima, naučnici su ti koji su dužni da kažu da ljudi utiču na rad robota, a ne sama mašina jer mašina zaključuje na osnovu onoga čime je „hranimo”, a to su podaci.
On je naveo je da je Srbija među retkim evropskim zemljama koje imaju strateški postavljen razvoj veštačke inteligencije.
- Laici u TV programima govore da smo mi koji se bavimo veštačkom inteligencijom satanisti i zato ukazujem da je važno da se prihvati da su veštačka inteligencija i oni koji se njome bave u funkciji razvoja čovečanstva - istakao je Miljković i dodao da je on lično hrišćanin.
Oblast robotike i njena primena poslednjih godina veoma se brzo razvijaju i roboti su nerazdvojni deo savremene industrijske automatizacije. Njihov razvoj započeo je polovinom prošlog veka i veoma brzo roboti su počeli da se koriste u industriji,. To se moglo i očekivati jer su analize pokazale da se njihovim korišćenjem produktivnost bitno uvećava.
Aleksandar Rodić iz Instituta „Mihajlo Pupin” u Beogradu je ocenio da su sve nove tehnologije i nauka predviđene da donesu benefit čovečanstvu, ali se to dešava samo ako se koriste pravilno i u meri koja donosi pozitivne rezultate.
- Kada se govori o računarima, treba biti jasan - oni pomažu ljudima da brže dođu do informacija za koje su ranije generacije morale ići u biblioteku, a sada se dobijaju jednim klikom - rekao je Rodić. - Deca uz pomoć računara lakše dolaze i do širih saznanja. Naravno, ima i grešaka u korišćenju tehnologije, recimo ako mlad čovek, pogotovo u periodu odrastanja, računar koristi dugo jer to može negativno da se odrazi na njegovo mentalno stanje i odrastanje.
On je ocenio da su nastavnici i profesori dužni da obrazuju mlade i da im kažu da je upotreba računara dobra za profesiju, ali da moraju da imaju i druge aktivnosti, da se bave sportom i kulturom. Po njegovim rečima, razvoj robotike i veštačke inteligencije mora se zakonski regulisati i ne sme se dozvoliti da razvoj nauke i tehnologije izmakne kontroli.
- Daleko smo otišli u razvoju nauke i tehnologije, ali moramo imati nogu na papučici i znati do koje granice možemo ići - rekao je Rodić.
D. Mlađenović